Book of Common Prayer
Давидов.
103 Благосиљај, душо моја, Господа
и име му свето све што је у мени!
2 Благосиљај, душо моја, Господа,
не заборави сва доброчинства његова!
3 Он ти кривице све твоје опрашта
и лечи ти све болести твоје;
4 од пропасти спасава ти живот,
овенчава милошћу и милосрђем;
5 живот ти добротом храни,
младост ти је свежа ко у орла.
6 Господ чини оно што је право,
пресуђује у корист тлачених.
7 Путеве је своје открио Мојсију,
дела своја деци Израиља.
8 Милостив и милосрдан је Господ,
дуготрпљив, богат милосрђем.
9 Не тужи нас без престанка,
довека се он не гневи.
10 По гресима нашим он нам не узвраћа,
не плаћа нам према кривицама.
11 Јер колико је небо над земљом високо,
толика је над богобојазнима милост његова.
12 Колико је исток од запада далеко,
толико је преступе наше од нас удаљио.
13 Као кад се отац на децу сажали,
сажали се Господ богобојазнима.
14 Јер он зна како смо грађени
и сећа се да смо тек прашина.
15 Попут траве човекови су дани,
попут цвета на ливади што цвета;
16 ветар задува и већ је нестао,
више га се и не сећа место где је био.
17 А милост је Господња одувек
и заувек на богобојазнима
и праведност његова на њиховим потомцима;
18 на онима који држе његов савез,
који памте његове прописе и извршавају их.
19 Господ је на небесима поставио свој престо
и над свима царством својим влада.
20 Благосиљајте Господа, анђели његови,
јаки и снажни,
који чините по његовој речи
и слушате његове наредбе!
21 Благосиљајте Господа, све војске његове,
слуге његове, што чините како му је драго!
22 Благосиљате Господа, сва дела његова,
где год да је место у коме он влада!
Благосиљај, душо моја, Господа!
111 Славите Господа!
Хвалићу Господа целим срцем својим,
на сабору праведника и у заједници!
2 Велика су дела Господња,
жељан их је свако ко ужива у њима.
3 Величанствено и славно дело је његово,
праведност његова трајаће довека.
4 Чудеса је своја учинио да се памте,
милосрдан је и милостив Господ.
5 Храну даје богобојазнима,
свог савеза довека се сећа.
6 Свом народу јавио је силу дела својих,
дајући им наследство народа.
7 Веродостојна су и праведна дела његових руку,
сви његови прописи су поуздани;
8 постављени од века до века,
учињени истинито и праведно.
9 За свој народ откуп је послао
и свој савез вечно поставио;
име му је и свето и страшно.
10 Мудрост отпочиње богобојазношћу.
Баш су разборити сви који тако чине[a]
и слава им траје за век века.
114 Када је из Египта изашао Израиљ,
дом Јаковљев из народа туђинског језика,
2 Јуда је постао његово Светилиште
и Израиљ царство његово.
3 Видело то море, па устукну,
а и Јордан потече уназад.
4 Ко овнови поскакаше горе
и брежуљци попут јагањаца.
5 Море, што си утекло?
Јордане, што си уназад потекао?
6 Горе, што скачете ко овнови
и ви, брежуљци, попут јагањаца?
7 Пред Господом потреси се, земљо,
пред Јаковљевим Богом;
8 што претвара стену у језеро,
кремен-камен у свој извор воде.
28 Израиљци оду и учине онако је Господ заповедио Мојсију и Арону.
29 А у поноћ Господ побије све првенце у египатској земљи: од фараоновог првенца који седи на престолу до првенца затвореника у тамници, а тако и првину стоке. 30 Фараон се пробудио те ноћи, као и сви његови дворани и сви Египћани, јер се гласан лелек отегнуо Египтом. Наиме, није било куће у којој није било мртваца.
Излазак
31 Исте ноћи је фараон позвао Мојсија и Арона и рекао им: „Устајте и одлазите од мог народа и ви и Израиљци! Идите и служите Господу како сте захтевали. 32 Поведите своју ситну и крупну стоку како сте тражили, и идите па и мене благословите.“
33 Египћани су терали народ да што пре оде из земље, јер су говорили: „Сви ћемо изгинути!“ 34 Тако је народ понео своје још неускисло тесто, носећи га на раменима у наћвама увијеним у огртаче. 35 Израиљци су, такође, учинили онако како им је Мојсије рекао: тражили су од Египћана драгоцености од сребра и злата, и одећу. 36 Господ је учинио да Египћани буду благонаклони према народу, па су давали. Тако су опленили Египћане.
37 Израиљци се запуте из Рамесе према Сокоту. Било је око шест стотина хиљада ратника-пешака, не рачунајући жене и децу. 38 Са њима је отишло и мноштво различитих народа и веома много стоке, крупне и ситне. 39 Затим су од теста које су понели из Египта испекли бесквасне лепиње. Тесто није било ускисло, јер су били истерани из Египта, те нису могли да се дуже задржавају. Зато нису припремили ни залихе хране за пут.
12 Ако се проповеда да је Христос ускрснуо из мртвих, како онда неки од вас тврде да нема ускрсења мртвих? 13 Ако нема ускрсења мртвих, онда ни Христос није ускрснуо, 14 а ако Христос није ускрснуо, узалудно је наше проповедање, узалудна је и ваша вера. 15 Ако мртви не ускрсавају, онда смо се и ми показали као лажни сведоци Божији, јер смо сведочили да је Бог ускрснуо Христа, кога није ускрснуо. 16 Ако мртви не ускрсавају, онда ни Христос није ускрснуо. 17 А ако Христос није ускрснуо, узалудна је ваша вера, јер сте још увек у својим гресима. 18 По томе су пропали и они који су уснули у Христу. 19 Јер, ако само у овом животу полажемо наду у Христа, јаднији смо од свих људи.
20 Али Христос је ускрснуо из мртвих, први међу умрлима! 21 Јер, као што је смрт дошла посредством човека, тако је и ускрсење из мртвих дошло посредством човека. 22 Наиме, као што у Адаму сви умиру, тако ће сви који су у Христу оживети, 23 свако по свом реду: Христос је први, а затим, кад он дође, и они који му припадају. 24 Потом наступа крај, када Христос уништи свако главарство, и сваку власт и силу, те преда Царство Богу Оцу. 25 Он, наиме, треба да влада док не положи све непријатеље под своје ноге. 26 Смрт ће бити уништена као последњи непријатељ. 27 Јер, Бог је све покорио њему под ноге. А кад каже да је све покорено, јасно је да је покорено све осим Бога, који му је све покорио. 28 А кад му све буде покорено, онда ће се и Син покорити ономе који му је све покорио, да Бог буде све у свему.
Исус се јавља Марији из Магдале
9 Рано у недељу, када је Исус ускрснуо, јавио се прво Марији из Магдале, из које је био истерао седам злих духова. 10 Она је отишла и рекла то онима који су некад били са њим, а сада су туговали и оплакивали га. 11 Кад су чули да је жив и да га је она видела, нису поверовали.
Исус се јавља двојици ученика на путу
12 После тога, Исус се јави у другом обличју двојици ученика на путу према селу. 13 Они оду, те јаве осталима, али ни њима нису веровали.
Исус се јавља ученицима међу којима је и Тома
14 Касније се јавио и Једанаесторици, док су били на обеду. Укорио их је због њиховог неверовања и тврдоглавости, зато што нису поверовали онима који су га видели ускрслог.
Велико послање
15 Онда им рече: „Идите по свему свету и објавите Радосну вест свим људима. 16 Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује, биће осуђен. 17 Ово су знаци који ће пратити оне који верују: у моје име изгониће зле духове; говориће новим језицима; 18 змије ће подизати рукама, а ако попију што смртоносно, неће им нашкодити; полагаће руке на болеснике и они ће оздрављати.“
Исусово узнесење
19 Кад је све то изрекао, Господ Исус је био узнет на небо, где је сео Богу с десне стране. 20 А они су отишли и проповедали свуда. Господ им је помагао и преко њих потврђивао своју реч знацима који су је пратили.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.