Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Old/New Testament

Each day includes a passage from both the Old Testament and New Testament.
Duration: 365 days
New Serbian Translation (NSP)
Version
Књига пророка Исаије 9-10

Бог се јавља и објављује

Али неће бити мрак што њу гуши као у времену претходном, кад је обезвредио земљу завулоновску и земљу нефталимску, а потоњи ће прославити пут што води ка мору с друге стране Јордана, Галилеју многобожачку.

Народ који по тами хода,
    велику је светлост угледао,
настањене у земљи сена смртнога,
    светлост их јарка обасја.
Радост си увећао;
    пред тобом се радују
као у жетвеној радости,
    као што се веселе када плен деле;
јер јарам на њ натоварен
    и обрамицу на његовом рамену,
шибу прогонитеља његова,
    ти си поломио као у дан мадијански.
Та, свака цокула маршира у метеж,
    и плашт се натапа у крви,
те ће бити за ватру
    храна разгорела.
Та, нама се мушко дете родило,
    нама је син дат;
    власт је њему на рамену.
И он ће се звати:
    Дивни Саветник, Бог Силни,
    Отац Вечни, Владар Миротворни.
Распростирању власти и миру
    неће бити краја
на престолу Давидову
    и на царству његову,
да га среди и да га утврди
    у праву и у праведности
од сада и до века.
    Ревност Господа над војскама
    то ће учинити.

Господ плаћа

Господар је реч послао Јакову
    и она је међу Израиљце пала.
И сав народ њу ће упознати,
    Јефремовци и становништво Самарије,
који говоре срцем
    надменим и охолим:
10 „Ако су опеке пале,
    градићемо од тесана камена;
дивље смокве су сасечене,
    кедре ћемо тамо подићи.“
11 А Господ размешта против Ресина противнике његове
    и подбада непријатеље његове,
12 Арамеју спреда, Филистејце страга,
    те Израиљ прождиру својим устима.

Уза све то гнев се његов умирити неће
    и рука му испружена остаје.

13 Ипак се народ обратио није оном који га је ударио,
    и Господа над војскама потражили нису;
14 те је Господ одсекао од Израиља главу и реп,
    грану и рогоз, у један дан.
15 Старешина и лице угледно – то је глава,
    а пророк који научава лаж – то је реп.
16 Који овај народ воде, они заводе;
    који бивају вођени, они пропадају.
17 Зато се Господар његовим младићима радовати неће,
    његовој сиротињи и удовицама смиловати се неће.
Зато што је сав народ опак и зао,
    на сва уста безумно говоре.

Уза све то гнев се његов умирити неће
    и рука му испружена остаје.

18 Зато што се опакост као пожар распламсала,
    бодље и трње прождире,
шумски честар је упалила,
    облаци дима се подижу.
19 Земља пламти од јарости Господа над војскама,
    и народ као храна за пожар постаје:
    ни свог брата нико не поштеди.
20 Ждере с десна
    и опет је гладан;
гута с лева
    и опет сит није.
Човек једе свога ближњег месо:
21 Манасијевци Јефремовце,
Јефремовци Манасијевце,
    а заједно оба на Јудејце.

Уза све то гнев се његов умирити неће
    и рука му испружена остаје.
10 Тешко онима који неправедне одредбе одређују
    и прописе тлачитељске прописују
да би убогоме правду ускратили
    и сиромасима народа мог право отели,
    како би сиротињу опљачкали.
И шта ћете у дан казне чинити,
    када пропаст из далека дође?
Коме ћете за помоћ утећи?
    Камо ћете благо своје оставити?
Као робље јамачно пузати
    и међу поклане пасти…

Уза све то гнев се његов умирити неће
    и рука му испружена остаје.

Против неименованог асирског владара

„Тешко Асирцу!
    Он је гнева мога шиба.
    Он је у њиховој руци прут срџбе моје.
На пук отпаднички њега сам послао,
    на народ који ме је расрдио.
Он нека га оплени и опљачка,
    као блато друмско нека га изгази.
Али он није тако намеравао,
    и у срцу свом није тако смишљао,
него је у срцу свом за затирање,
    за истребљивање не малог броја народа.
Јер он је говорио:
    ’Сваки од мојих главара није ли као цар?
Није ли Халани као Харкемис?
    И није ли Амат као Арфад?
    Није ли Самарија као Дамаск?
10 Као што моја рука дохвати царства идолска и њихове ликове
    од Јерусалима и од Самарије;
11 као што учиних са Самаријом
    и њеним идолима,
зар да не учиним с Јерусалимом
    и његовим иконама?’“

12 И кад Господар избубња све што намерава чинити на гори Сион и у Јерусалиму, онда ћу казнити плод охолог срца цара асирског, и дрскост његових поноситих очију, 13 зато што је рекао:

„Снагом своје руке учиних,
    и мудрошћу својом, јер уман јесам;
границе народима уклоних,
    и блага њихова опљачках;
    као јунак покорих столујуће.
14 Рука моја као гнездо зграби
    богатства тих народа.
И као што се купе остављена јаја
    сву сам земљу покупио;
и никог не би да крило покрене,
    да кљун отвори, да запијуче.“

15 Зар секира да се хвалише над човеком који њоме сече?
    Хоће ли се величати тестера над човеком који њом тестери?
Зар палица маше човеком који је потеже,
    и штап ли подиже оног који дрво није?
16 Зато ће Господар Господ над војскама
    послати скапавање међу његове задригле,
и његову ће славу попалити
    као што се ватра распаљује.
17 Светлост Израиљева биће та ватра,
    и Светитељ његов биће тај пламен:
он ће горети и прождирати бодље његове
    и трње његово у једном дану.
18 Красоту шума његових и поља његових
    он ће уништити од сржи до коре.
    И биће као болесник који копни.
19 Што остане дрво у његовој шуми,
    то мало ће и дечак моћи да преброји.

Повратак остатка

20 И биће у дан онај остатак Израиљев
и избеглице, потомци Јаковљеви,
    неће се више ослањати на онога који их обара,
него ће бивати истински ослоњени
    на Господа, Светитеља Израиљева.
21 Остатак ће се вратити,
    остатак Јаковљев Богу силноме.[a]
22 Та, ако буде народа твојега, Израиља,
    као песка морскога,
вратиће се остатак његов.
    Одлука је коначна: правда надире.
23 Јер у потпуности је одлучио Господ Бог над војскама:
    он то чини у средини целе земље.

Охрабрење

24 Зато говори Господар Господ над војскама:

„Народе мој, становници на Сиону,
    не бој се Асирца кад те шибом туче,
кад палицу на те подиже
    на путу египатском,
25 јер још само мало, и јарост је испуњена,
    и гнев мој ће их уништити.“

26 И Господ над војскама замахнуће бичем на њега
    као што удараше Мадијане на Стени Оривовој;
и палица је његова над морем,
    и подиже је на путу египатском.
27 И биће у дан онај:
    биће скинуто бреме његово с твојих рамена
и јарам његов с твојег врата,
    и сломиће се јарам пред помазањем.

Освајач

28 Он долази на Ајат,
    он је прошао Мигрон,
    он распрти пртљаг свој у Михмасу.
29 Они прѐлазе пре́лазе:
    „У Гави ће бити преноћиште за нас.“
Рама дрхће,
    а Гаваја Саулова бежи.
30 Вришти, ћерко Галимска, што гласније!
    Слушај, Лаисе!
    Сиромаху, Анатоте!
31 Мадмена одлута;
    становници гевимски утекоше.
32 Још данас ће се у Нову зауставити,
    руком маше гори ћерке сионске,
    хуму јерусалимском.

33 Гле, Господар Господ над војскама
    гране креше ужасом,
посечени су врхови усправљени,
    они уздигнути су оборени;
34 а секиром се шумски густиш расеца,
    а од Силног Ливан бива оборен.

Ефесцима 3

Ради тога сам ја, Павле, сужањ Исуса Христа за вас многобошце. Ви сте, свакако, чули за службу која ми је по Божијој милости поверена за вас. Наиме, Бог ми је откривењем обзнанио тајну, као што сам вам укратко написао. Читајући то, можете да разумете моје поимање Христове тајне, која није била позната ранијим нараштајима, али је сада преко Духа откривена његовим светим апостолима и пророцима. Тајна се састоји у томе да су многобошци постали сунаследници, припадници истог тела, те да учествују у обећању које је Бог испунио у Христу Исусу путем Радосне вести. Овој Радосној вести ја сам постао слуга по дару Божије милости која ми је поверена дејством његове силе.

А мени, најмањем од свих светих, указана је ова милост да проповедам многобошцима неистраживо богатство Христово, и да свима расветлим остварење ове тајне, коју је Бог, створитељ свега, држао сакривеном у минулим вековима, 10 да би сада, посредством Цркве, обзнанио своју многострану мудрост главарствима и властима на небесима. 11 Бог је то остварио на основу свог вечног наума, посредством нашег Господа, Исуса Христа. 12 У њему имамо слободу да приступимо Богу с поуздањем, вером у њега. 13 Зато вас молим да се не обесхрабрите овим мојим невољама које подносим за вас; све је то ради ваше славе.

Павлова молитва

14 Зато пригибам своја колена пред Оцем, 15 који доводи у постојање сваки род на небу и на земљи, 16 да вас он, по својој богатој слави, ојача својим Духом у вашем унутрашњем човеку; 17 да се Христос вером настани у вашим срцима, те да у љубави будете укорењени и утемељени; 18 да разумете са свим светима, ширину, дужину, висину, и дубину Божије љубави, 19 и да упознате ту љубав Христову која надмашује свако знање, да бисте сасвим били испуњени Богом.

20 А ономе, што силом којом делује у нама може да учини далеко више од свега што молимо или мислимо, 21 њему нека је слава у Цркви и у Христу Исусу у свим поколењима од сад и довека! Амин.

New Serbian Translation (NSP)

The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.