Old/New Testament
19 Бољи је и сиромах што честито живи,
него човек нечистих усана и безумник.
2 И човек без знања је опак
и онај што срља, тај лута.
3 Лудост човеку подрива пут
и срце му се на Господа гневи.
4 Богатство доноси много пријатеља,
а сиромах је напуштен од свог пријатеља.
5 Лажљив сведок неће проћи без казне
и ко лажи шири избавити се неће.
6 Многи се додворавају великодушном
и сви су пријатељи са дарежљивим.
7 Сиромаха мрзе сва браћа његова,
његови га пријатељи још више напуштају!
Он их тражи,
дозива их, а њих нема.
8 Ко срце испитује, самог себе воли;
ко се држи разборитости проналази добро.
9 Лажљив сведок неће проћи без казне,
настрадаће тај што лажи шири.
10 Будаластом раскош не пристаје,
а камоли слузи да влада главарима.
11 Човекова обазривост чува га од срџбе,
на част му је да пређе преко увреде.
12 Царева је срџба лавић који риче,
а његова наклоност је ко роса по трави.
13 Безуман син упропаштава оца свога,
а женине су свађе као стално прокишњавање.
14 Кућа и имање наследство су од отаца,
а од Господа је жена обазрива.
15 Лењост води у дубоки сан,
а докони ће гладовати.
16 Живот свој чува ко заповест држи,
а умреће онај ко презире путеве своје.
17 Господу позајмљује ко даје сиромаху,
он ће да му узврати за то доброчинство.
18 Сина свога кажњавај докле има наде,
али срцем не пожели да га до смрти доведеш.
19 Бесан човек плаћа глобу
и ако га од ње спасеш, мораћеш то поново да радиш.
20 Слушај савет и прихвати укор
да постанеш мудар у зрелим данима.
21 У срцу човека многе су намере,
али Господњи се наум остварује.
22 Оданост је пожељна за човека[a];
боље и сиромашан него лажљив.
23 Богобојазност значи живот,
па испуњен човек почива непохаран злом.
24 Ленштина умаче руку у чанак,
али је устима својим не приноси.
25 Шибај подругљивца па ће лаковерни постати мудар,
прекори разумног и схватиће поуку.
26 Ко оца злоставља и тера мајку,
син је који доноси бруку и срамоту.
27 Сине, престани, и слушај укор
да не застраниш од поука знања.
28 Безвредан се сведок руга правди
и уста злих људи прождиру злобу.
29 За подсмеваче спремљена је казна
и батина за леђа безумника.
20 Вино је подсмевач и жестоко пиће свађалица,
немудар је ко се због њих тетура.
2 Царево је насиље као рика лавића,
ко га раздражује себи самом шкоди.
3 На част је човеку да се клони свађе,
а сваки се безумник избезуми.
4 Кад је јесен – ленштина не оре,
кад је жетва – он проси и оскудева.
5 Дубока је вода замисао човековог срца,
ал’ је црпсти може само човек разборити.
6 Многи људи објављују свима своју доброту,
али ко ће наћи оданог човека?
7 Праведник живи честитост своју
и како су само благословена деца након њега!
8 Цар који седи на судском престолу
погледом својим све зло расипа.
9 Може ли ко рећи: „Срце сам своје очистио,
чист сам од греха свога“?
10 Неједнаки тегови и мера двојака –
обоје су огавни Господу.
11 И дете се по делима својим препознаје,
да ли су му дела исправна и чиста.[b]
12 И ухо што чује и око што види,
и једно и друго створио је Господ.
13 Не воли спавање да не осиромашиш,
пробуди се и најешћеш се хлеба.
14 „Безвредно! Безвредно!“ – говори купац –
а онда се хвали када оде својим путем.
15 Постоји злато и мноштво драгуља,
али учене усне су као драгоцени накит.
16 Узми хаљину ономе што јамчи за туђинца,
и залог му узми кад јамчи за незнанца.
17 Човеку је сладак непоштени хлеб,
али су му после уста песка пуна.
18 Намере осмисли саветом
и мудрим вођењем ратуј.
19 Оговарач скита и одаје тајне,
зато се не петљај са брбљивцем.
20 Ко проклиње и оца и мајку,
светиљка му догорева у најцрњој тами.
21 У почетку нагло згрнуто наследство
остаје неблагословено на свом крају.
22 Немој рећи: „Узвратићу злу!“
Чекај Господа да те избави.
23 Господу су мрски неједнаки тегови
и страшне су теразије неједнаке.
24 Од Господа су човекови кораци,
па како би неко докучио свој властити пут?
25 Човеку је замка кад непромишљено каже да је нешто посвећено,
а да после завете разматра.
26 Цар ће мудар развејати зликовце,
вршидбеним точком преко њих ће прећи.
27 Светиљка Господња је човеков дах,
испитује дубине нутрине.
28 Оданост и истина чувају цара,
он оданошћу остаје на престолу своме.
29 Младићу је част у његовој снази
а седа је коса достојанство старих.
30 Ране и маснице чисте од зла,
а шиба чисти дубине нутрине.
21 Ко потоци воде царево је срце у руци Господњој,
он га води како њему годи.
2 У сопственим очима човеку је чист сваки пут,
али Господ проверава намере срца.
3 Да се чини по праву и правди
Господу је милије од жртве.
4 Узносите очи и охоло срце
светиљка су покварених, а то је грех.
5 Намере марљивог једино обиљу воде,
а свих оних што срљају само сиромаштву.
6 Стицање богатства језиком лажљивим
је попут паре лелујаве; у смрт срљају такви.
7 Насилнике ће помести насиље њихово,
јер су одбили да чине по правди.
8 Крив је пут кривца,
а недужно је дело недужнога.
9 Боље је седети на углу крова
него са женом свадљивом у заједничкој кући.
10 За злом жуди душа злотвора,
самилост му ближњи његов не види у оку.
11 Казни подругљивца, па ће лаковерни постати мудар,
поучи разумног и схватиће поуку.
12 Свеправедни мотри на кућу злога,
он обара зле у пропаст.
13 Ко затвара ухо своје од плача убогог
и са̂м ће плакати, а услишен неће бити.
14 Тајни поклон љутњу утишава
и мито у недрима поголему срџбу.
15 Праведнику је радост да ради по правди,
а језа је за оне што неправду раде.
16 Човек што залута с пута разумнога
завршиће у друштву покојних.
17 Сиромашан човек биће ко воли весеље,
ко вино и уље воли богат бити неће.
18 Злобник је откуп за праведника
и неверник за исправнога.
19 Боље бити и у земљи пустој,
него са женом свадљивом и горопадном.
20 Примамљиво благо и уље су у дому мудрог,
а безумни човек све то проћерда.
21 Ко правди и љубави тежи
налази и живот и правду и част.
22 Мудар се успиње у град јунака
и обара бедем њиховог уздања.
23 Уста своја и језик свој ко чува,
од невоља себе брани.
24 Бахати и охоли – име му подругљивац –
онај је што ради у обести безмерној.
25 Ленштину убија његова жеља,
јер одбија да ради рукама.
26 Он махнито тражи од јутра до сутра,
а праведник дели и не цицијаши.
27 Мрске су жртве злобника,
а још више кад их приноси у злоби!
28 Лажљиви сведок ће настрадати,
а човек који слуша с успехом ће да сведочи.
29 Злобник на лицу показује дрскост,
а честити пут свој разазнаје.
30 Ни мудрости ни знања,
ни савета нема насупрот Господу.
31 За дан боја коњ је спреман,
али победа је од Господа.
7 Пошто, дакле, имамо ова обећања, вољени, очистимо се од сваке телесне и духовне окаљаности, те довршавајмо своје посвећење у страху Божијем.
2 Направите за нас места у својим срцима! Никоме нисмо нанели неправду, никога нисмо оштетили, никога нисмо закинули. 3 Не кажем ово да бих вас осудио. Већ сам, наиме, рекао да сте у нашим срцима, било да с вама умиремо или живимо. 4 Имам велико поверење у вас, силно се поносим вама. Испуњен сам утехом, преплављен сам радошћу и поред све наше невоље.
5 Јер кад смо дошли у Македонију, није нам било починка, него су нас одасвуд снашле невоље: споља сукоби, а изнутра страх. 6 Али Бог који теши понизне, утешио нас је Титовим доласком. 7 И не само његовим доласком, него и утехом коју је он примио због вас. Он нам је јавио колико чезнете за мном, колико сте ожалошћени, колико ме предано волите, тако да сам се још више обрадовао.
8 Но, иако сам вас ожалостио својом посланицом, не жалим. Па ако ми је и жао, видим да вас је она посланица ожалостила макар на кратко. 9 Сад се радујем, не зато што сте се ожалостили, него зато што ваша жалост води к покајању. Ваша жалост долази од Бога, те вам ми, стога, нисмо нанели штету. 10 Јер жалост која долази од Бога, рађа покајање које води к спасењу – покајање за којим се не жали – док светска жалост рађа жалост која води к смрти. 11 И, ето, колики је род донела Божија жалост међу вама, колику горљивост да се оправдате, колико негодовање, колики страх, колику чежњу, колику ревност, колику спремност да се изврши правда. У свему сте се показали недужнима у овој ствари. 12 Према томе, нисам вам писао нити због онога који је скривио, нити због онога коме се скривило, већ да се покаже ваша ревност за нас пред Богом. 13 То нас је утешило.
А поред тога што смо се утешили, још више смо се порадовали због Титове радости, јер сте окрепили његов дух. 14 Уколико сам вас и хвалио пред њим, нисам се осрамотио, јер као што је све што смо рекли за вас било истина, тако је и наше хваљење пред Титом било истинито. 15 Шта више, он вам је постао још наклоњенији, сећајући се послушности свих вас, те како сте га примили с поштовањем и устрепталошћу. 16 Радујем се, јер имам потпуно поуздање у вас.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.