Old/New Testament
Он
4 Лепа си, вољена моја, лепа си!
Очи су твоје голубице иза вела твога,
коса ти је попут стада коза
што се спушта низ гору Галад.
2 Зуби су ти као стадо остриганих оваца што долази са купања.
Свака од њих близанце носи и јалове међу њима нема.
3 Усне су ти попут нити скерлета,
а уста су ти љупка.
Као кришка нара
чело је твоје иза вела твога.
4 Твој је врат као кула Давидова,
начињена од поређаног камења.
Хиљаду штитова висе на њој,
све штитови од ратника.
5 Груди су твоје као ланад,
близанци срнини
који пасу међу љиљанима.
6 Док дан не мине
и сенке не ишчиле
отићи ћу на брдо смирнино
и на гору од тамјана.
7 Сва си лепа, вољена моја,
и на теби мане нема.
8 Хајде са мном са Ливана, невесто,
хајде са мном са Ливана!
Сиђи са врха Амана,
са врха Сенира и Ермона;
из брлога лавова
и с гора рисових.
9 Срце си ми украла, сестро моја, невесто!
Срце си ми украла
једним погледом очију својих,
једном украсом огрлице своје.
10 Како је лепа љубав твоја,
сестро моја, невесто!
Љубав је твоја од вина боља
и мирис уља твојих од свих зачина.
11 Са усана твојих мед капље, о, невесто!
Мед и млеко под твојим су језиком,
а мирис хаљина твојих
је мирис Ливана.
12 Врт закључан ти си, сестро моја, невесто;
врело затворено, запечаћен извор.
13 Твоји су изданци царски врт нарова
с најбољим плодовима,
са каном и нардом;
14 са нардом и шафраном,
са мирисном трском и циметом,
са свим стаблима тамјана,
смирне и алоје,
са свим пробраним зачинима.
15 Ти си врело вртовима,
извор воде што жубори
и с Ливана тече.
Она
16 Пробуди се, северни ветре!
Дођи, јужни ветре!
Дуни, вртом мојим,
нек полете његови зачини.
Нека дође мој вољени у свој врт,
нека једе од пробраног воћа.
Он
5 Дошао сам у врт свој, о, сестро моја, невесто!
Побрао сам смирну моју са зачинима мојим,
појео сам саће моје с медом мојим,
попио сам вино моје са млеком мојим.
Пријатељи
Једите и пијте, о, пријатељи моји!
Опијте се, о, најмилији!
Она
2 Спавам, ал’ срце ми будно.
Чуј! Вољени мој куца:
„Отвори ми, сестро моја, вољена моја,
голубице без мане!
Глава ми је натопљена росом,
увојке ми ноћ је овлажила.“
3 Одору сам своју свукла
и како да је навучем?
Ноге сам опрала своје
и како да их испрљам?
4 Кроз отвор је мој вољени провукао руку своју
и за њим је устрептала утроба моја.
5 Устала сам да отворим вољеноме своме
и с руку ми је прокапала смирна,
на резу је с прстију ми
процурила смирна.
6 И отворила сам вољеном свом,
али мој се вољени окренуо и отишао.
Душа ми је клонула што се удаљио.
Тражила сам га и нисам га нашла,
дозивала сам га и није ми се одазвао.
7 Нашли су ме стражари што обилазе град.
Истукли су ме, израњавали,
узели су вео с мене
стражари са зида.
8 Ћерке јерусалимске, заклињем вас,
ако нађете вољенога мога
шта да му кажете?
Да болујем од љубави.
Пријатељице
9 А што је твој вољени бољи од других вољених,
о, ти најлепша међу женама?
Што је твој вољени бољи од других
па нас заклињеш тако?
Она
10 Мој вољени блиста, румен је,
наочитији од десет хиљада!
11 Глава му је од злата злаћаног,
коса увојита
и ко гавран црна.
12 Очи су његове голубице
на воденим брзацима,
млеком умивене,
складно угнеждене.
13 Образи му ко леје зачина
и куле миришњавих трава;
усне су му љиљани
са који се цеди смирна.
14 Руке су му ко палице златне
пуне хрисолита,
стомак му је плоча слоноваче
покривена сафирима.
15 Његове су ноге мермерни стубови
положени на темеље од сувога злата;
стасит је ко Ливан,
као пробрани кедрови.
16 Уста су му заслађена
и сав је пожељан;
такав је вољени мој, такав је драган мој,
о, ћерке јерусалимске!
Човек се не оправдава Законом него вером
3 О, неразумни Галати, ко вас је опчинио? Па пред вашим очима је Исус Христос насликан као разапети! 2 Хтео бих само да знам ово: јесте ли примили Духа вршењем Закона или тиме што сте поверовали у оно што сте чули? 3 Зар сте толико неразумни? Почели сте Духом, а сад завршавате телесношћу. 4 Зар сте узалуд толико тога искусили? Осим ако то није било узалуд. 5 Зар Бог који вам даје Духа и чини чудеса међу вама, чини то због тога што вршите Закон или зато што сте поверовали у оно што сте чули?
6 Исто тако је и Авра̂м „поверовао Богу, па му је то урачунато у праведност.“ 7 Знајте, дакле, да су они који верују Авра̂мово потомство.
8 Писмо је, ево, предвидело да ће Бог вером учинити праведнима незнабошце. Бог је, наиме, унапред објавио Авра̂му: „По теби ће бити благословени сви народи.“ 9 И као што је Авра̂м поверовао, те примио благослов, тако и они који верују примају благослов.
10 Јер, они који се ослањају на вршење одредби Закона – под клетвом су. У Писму је написано: „Проклет био сваки који не буде испуњавао све што је написано у књизи Закона, и вршио их.“ 11 Дакле, јасно је да вршењем Закона нико не може постати праведан пред Богом, јер, „Праведник ће живети од вере.“ 12 А Закон нема ништа заједничко са вером, јер, „Ко их врши, по њима ће стећи живот.“
13 Међутим, Христос нас је откупио од клетве Закона, узевши на себе клетву ради нас. Написано је, наиме: „Проклет свако ко је обешен о дрво.“ 14 То је учинио да би многобошци примили Авра̂мов благослов посредством Христа Исуса, те да вером примимо обећање Духа.
Улога Закона
15 Браћо, дајем вам пример из људског искуства; кад неко остави пуноправни тестамент, нико не може да га поништи, нити да му дода нешто. 16 Бог је, дакле, дао обећања Авра̂му и његовом потомству. Не каже „и потомцима“, у множини, него у једнини: „твоме потомству“, а то је Христос. 17 Тиме желим да кажем следеће: Бог је склопио савез са Авра̂мом, али Закон који је дошао четири стотине тридесет година након тога не поништава тај савез, нити укида његова обећања. 18 Јер, ако се наследство стиче вршењем Закона, онда више не потиче од обећања. Али Бог је дао наследство Авра̂му на основу обећања.
19 Чему онда служи Закон? Придодан је да покаже шта је преступ, док не дође Авра̂мов потомак коме је обећање дано, и уведен посредством анђела преко посредника. 20 Међутим, посредника нема где је само један, а Бог је један.
21 Противи ли се, дакле, Закон Божијим обећањима? Никако! Јер ако је Закон, који је дан, био у стању да донесе живот, онда би праведност долазила од Закона. 22 Али Писмо је прогласило све људе грешницима, да се на основу вере у Исуса Христа да̂ оно што је обећано онима који верују.
23 Пре него што је дошла вера, Закон нас је чувао као затворенике за веру која је имала да се објави. 24 Тако је Закон постао наш одгојитељ за Христа, да бисмо вером стекли праведност пред Богом. 25 Али, пошто је наступила вера, нисмо више под стегом одгојитеља.
26 Стога сте сви деца Божија посредством вере у Христа Исуса. 27 Јер, сви ви који сте се у Христа крстили, у Христа сте се обукли. 28 Зато нема више ни Јеврејина ни Грка, ни роба ни слободнога, нема више ни мушко ни женско, јер сте сви једно у Христу Исусу. 29 Ако, дакле, припадате Христу, онда сте Авра̂мово потомство, наследници по обећању.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.