Old/New Testament

⁵ Видео сам да под капом небеском
    постоји зло налик греху који долази од владара:
⁶ Глупаци су устоличени на многим високим местима,
    док поштовани заузимају ниже место.
⁷ Видео сам слуге на коњима
    и главаре што пешаче као робље.

⁸ Ко другоме јаму копа са̂м у њу упада
    и ко руши зид ујешће га змија.
⁹ Камење које се клеше може да повреди клесара,
    а дрво које се теше може да угрози тесара.

¹⁰ Ако је секира тупа
    и сечиво јој наоштрено није,
човеку голема снага треба.
    Значи, мудрост је корисна јер напредак даје.

¹¹ Слаба корист за бајача
    пре бајања уједе ли змија.

¹² Блажене су речи мудрог,
    а безумног његова уста изједају;
¹³ глупост је на почетку његовог говора,
    а сулудо зло на његовом свршетку.
¹⁴ Лудак силно брбља,
    а човек не зна шта ће да се збуде,
и ко ће да му каже
    шта долази након њега?

¹⁵ Безумнике труд замара,
    па не знају ни у град да уђу.

¹⁶ Јао теби, земљо, с неодраслим царем
    и са главарима што се од јутра госте!
¹⁷ Блажена си, земљо, с царем племенитог рода,
    с главарима што се госте кад је томе време,
    ко јунаци, а не ко пијанци.

¹⁸ Због лењости и кров се угиба,
    због немарних руку прокишњава кућа.

¹⁹ Ради славља хлеб се меси,
    вино живот увесељава,
    а новац свему решење пружа.

²⁰ Цара немој клети у себи,
    а у одајама где почиваш немој клети богаташа;
јер ће птица небеска однети глас,
    одаће ствар власница крила.

³ Ако су облаци пуни кише,
    на земљу се изручују;
падне ли дрво на југ или на север,
    тамо где падне, тамо и остаје.
⁴ Ко у ветар гледа, одустаје од сетве;
    ко облаке прати, одустаје од жетве.

⁵ Као што не знаш путању ветра
    ни како настају кости у утроби труднице,
тако и дело Бога
    који све чини не познајеш.

⁶ Од јутра сеј семе
    и до вечери не склапај руке своје.
Јер не знаш хоће ли да успе
    једно или друго,
    или ће обоје испасти добро.

⁹ О, младићу, радуј се у младости својој!
    Нека ти срце ужива док си млад,
следи његове жеље
    и хтења очију својих.
Али знај да ће те због свега тога
    Бог довести на суд.
¹⁰ Одбаци стрепњу из свог срца
    и зло од тела свога одбаци,
    јер су и младост и црна коса пролазни.
12 Сећај се Створитеља свога
    у данима младости своје –
пре него дођу дани зла
    и пристигну године за које ћеш рећи:
    „Не миле ми се“;
² пре него се замрачи сунце,
    светло месеца и звезда
    и оду облаци након кише;
³ на дан када се заљуљају чувари куће
    и пресамите се јунаци,
када стану малобројне дробилице
    и замагле се оне што кроз прозоре гледају,
⁴ када се затворе улична врата
    и утиша звекет млинског камена,
када се човек диже с цвркутом птица
    и прореде се песме;
⁵ када се човек боји узвишења
    и опасности на путу,
када процвета бадем
    и скакавац се улењи,
    када жеља умине.
Јер човек одлази у своју вечну кућу,
    а на улицу излазе ожалошћени.

⁶ Сећај га се пре него пукне сребрно уже
    и поломи се златна чаша,
пре него пукне крчаг на врелу
    и скрши се точак на бунару.
⁷ Тада се прах земљи враћа, где је и био,
    а дух се враћа Богу који га је дао.

⁸ Пролазност над пролазношћу – вајка се проповедник –
    Све је пролазно!