Old/New Testament
Безвлашће у Јерусалиму
3 Гле, Господар,
Господ над војскама,
одузима Јерусалиму и Јуди
снабдевање и издржавање,
снабдевање хлебом и снабдевање водом,
2 јунака и ратника,
судија и пророка,
руководиоца и старешину,
3 педесетника и претпостављеног,
саветника и вештог стручњака,
и онога који се предвиђањем бави.
4 „И дајем им дечаке за главаре;
и ћудљиве да над њима управљају.“
5 Народ гоњен бива: човек на човека,
и човек на ближњег својег;
дрски су: дечак на старешину,
и простак на одличника.
6 А свако ће хватати брата својега
у дому оца својега:
„Ти плашт имаш! Дођи! Поглавар буди наш!
Ово расуло узми у руке своје!“
7 А он ће се бранити у онај дан:
„Нећу то да исправљам.
У Дому моме хлеба нема, ни плашта нема.
Немој мене постављати за народног главара.“
8 Јер Јерусалим се руши,
и Јуда пада,
зато што су речи њихове
и дела њихова против Господа
пркошење у лице Слави његовој.
9 Израз лица њиховог против њих сведочи;
и као Содома грехом својим
размећу се и не крију.
Тешко души њиховој!
Сами себи пропаст припремају.
10 Кажите праведнику: биће му добро,
јер ће се хранити плодом дела својих.
11 Тешко опакоме на зло,
јер дела руку његових на њега ће пасти!
12 Народе мој!
Малолетници су њихови тлачитељи
и жене над њим владају.
Народе мој!
Који те воде, они те заводе,
и путеве твојих стаза они су запетљали.
13 На парницу Господ се подиже
и стао је на суд с народима.
14 Господ ће на суд доћи
против старешина народа својега
и против главара њихових:
„То сте ви виноград мој опустошили;
у вашим кућама сте задржали
што сте од сиромаха отели.
15 Шта вам је, те народ мој тлачите
и лице сиромаха дробите?
– говори Господар, Господ над војскама.“
Приговор Сионкама
16 И рече Господ:
„Шта се то шепуре ћерке сионске,
те ходају испружених вратова,
и очима намигују,
корацима ситним корачају,
ланчићима на ногама звецкају?
17 Господар ће учинити да теме ћерки сионских оћелави.
Господ ће разголитити стидна места њина.“
18 У дан онај ће Господар стргнути блештавост ланчића и гривни и месечића 19 и наушница и наруквица и копрена 20 и турбана и огрлица и појасића и стакалаца с мирисима и амајлија 21 и прстења и носних колутића 22 и скупоцених хаљина и плаштева и огртача и торбица 23 и шљокица и кошуљица и повезача и капица.
24 Место миомириса биће смрад;
место појаса биће врпца,
место коврџа биће обријано теме,
место гиздаве хаљине биће кострет,
место лепоте биће жиг.
Јерусалимске удовице
25 Мужеви ће твоји од мача погинути,
у окршајима јунаци твоји,
26 На вратницама твојим ће се кукати и туговати,
на земљи ћеш седети напуштена.
4 И седам ће се жена грабити
за једног човека – у дан онај –
и рећи ће: „О свом трошку ћемо се хранити;
о свом трошку ћемо се одевати.
Само нам дај да твоје име носимо;
скини са нас ту срамоту нашу.“
Остатак у Јерусалиму
2 У дан онај биће Изданак Господњи на дику и славу, а земаљски плод на достојанство и величанство избављенима и Израиљу. 3 Тако, који преостане на Сиону и који преживи у Јерусалиму, зваће се „свети“, свако ко је уписан међу живе у Јерусалиму.
Обећање обнове
4 Кад Господар љагу спере са сионских ћерки, и обрише крв проливену посред Јерусалима, духом суда и духом очишћења ватром; 5 тад ће Господ створити над целом чврстом гором сионском, и над саборима њеним: облак и дим дању, сјај пламена да блешти ноћу, јер ће он, Слава, заклон поврх свега бити 6 и сеница као сенка дању од припеке, штит и уточиште од олује и пљуска.
6 Браћо, ако се неко затекне у каквом преступу, ви духовни исправите таквог у духу кроткости, пазећи да и сами не подлегнете искушењу. 2 Носите бремена један другога, па ћете тако испунити Христов закон. 3 Јер ако неко мисли да је нешто, а није ништа, самога себе вара. 4 Свако нека преиспита своје понашање, не поредећи се са другима. Тада нека се хвали пред собом. 5 Јер свако треба да носи терет одговорности за себе.
6 Ко прима поуку из Божије речи, нека сва добра дели са својим учитељем. 7 Не варајте се; Бог се не да исмејавати. Јер шта ко сеје, то ће и жети. 8 Наиме, ко сеје у своју грешну природу, од грешне природе ће пожњети пропаст. А ко сеје у Дух, од Духа ће пожњети вечни живот. 9 Нека вам не дојади да чините добро, јер ћемо у своје време пожњети жетву, ако не малакшемо. 10 Стога, дакле, док још имамо времена, чинимо добро свим људима, а поготову своме роду по вери.
Закључак и поздрав
11 Видите коликим вам словима власторучно пишем. 12 Они који хоће да се хвале сами собом, терају вас да се обрежете, само да не би били прогоњени због Христовог крста. 13 Наиме, чак ни они који су обрезани, не извршавају Закон, него само хоће да се хвале тиме што сте се на њихов наговор обрезали. 14 А од мене далеко било да се хвалим нечим другим осим крстом нашега Господа Исуса Христа, чијим је посредством свет умро за мене, и ја за свет. 15 Јер, није важно ни обрезање ни необрезање, него ново створење. 16 А свима који се држе овог правила, мир и милосрђе, заједно са свим Божијим Израиљем. 17 Убудуће нека ме нико не узнемирава, јер ја на свом телу носим ознаке[a] Исусове. 18 Браћо, милост Господа нашега Исуса Христа нека буде са вашим духом! Амин.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.