Old/New Testament
Мудрост позива
8 Зар то мудрост не позива,
не диже ли разборитост глас свој?
2 Ено је на узвишицама, покрај пута,
на раскршћима се поставила;
3 на капијама, на улазима у град,
на улазним вратима она виче:
4 „Људи, вас дозивам
и глас дижем целом човечанству!
5 Разборитости се научите, лаковерни људи,
уразумите срце, неразумни.
6 Слушајте, јер ја објављујем драгоцене ствари,
честите ће бити изреке усана мојих.
7 Баш истину казиваћу
јер је злоба мрска уснама мојим.
8 Праведне су све речи мојих уста
и нема у њима изопачености и непоштења.
9 Све су оне јасне разборитом
и исправне онима што знање стичу.
10 Прихватите поуку моју, а не сребро,
изаберите знање пре него суво злато.
11 Јер је мудрост од драгуља боља
и сва јој уживања ни принети нису.
12 Ја, мудрост, с разборитошћу живим,
проналазим знање и домишљатост.
13 Богобојазност значи мрзети зло,
јер ја мрзим бахати понос,
пут злобе и уста покварена.
14 У мени је савет, поуздана мудрост.
У мени је умност, ја имам снагу.
15 Цареви владају уз моју помоћ
и владари деле правду.
16 Главари, кнезови и све праведне судије
владају уз моју помоћ.
17 Ја волим све који воле мене,
налазе ме сви који ме помно траже.
18 Част, иметак, трајно благостање
и праведност су са мном.
19 Од злата, од сувога злата је род мој бољи,
и добит моја боља од пробраног сребра.
20 Ја ходам путем праведности
и посред стаза правде,
21 да онима који ме воле дам наследство
и њихове ризнице напуним.
22 Мене је имао Господ на почетку његовог пута,
још пре дела својих древних.
23 Постављена сам од давнина,
од искона, пре постања земље.
24 Рођена сам кад бездана још није било,
када није било ни извора обилних вода.
25 Пре планина постављених
и пре брда рођена сам,
26 док још земљу он створио није,
ни поља, ни прво тло света.
27 Када је створио небеса, ја сам била тамо,
када је оцртавао хоризонт над лицем бездана;
28 када је горе учвршћивао облаке
и када су набујали извори бездана;
29 када је мору поставио његове обале,
како вода не би прелазила његову заповест,
и када је означио темеље земљине.
30 Била сам уз њега као градитељка,
била сам му радост свакодневна,
веселила се пред њим стално;
31 веселила се по свету, по његовој земљи
и радовала се са потомцима људи.
32 Зато ме, децо, послушајте.
О, како су благословени они који се држе мојих путева!
33 Послушајте поуку моју,
радите мудро и не одбацујте је.
34 Како је благословен човек који ме слуша,
који свакодневно бдије на мојим вратима
и пази на доврацима врата мојих!
35 Јер ко мене нађе, нашао је живот
и добио наклоност Господњу.
36 Али ко мене не нађе, себи самом шкоди,
а сви који ме мрзе воле смрт.“
Позив мудрости и лудости
9 Мудрост је кућу своју сазидала
и за њу седам стубова исклесала.
2 Поклала је своју стоку, вино своје зачинила,
своју трпезу поставила;
3 послала је слушкиње своје
и позива са највиших градских места:
4 „Нека овде сврати ко год је лаковеран!“
А безумноме говори:
5 „Дођите, једите моју храну
и пијте вино које сам зачинила!
6 Оканите се лаковерја и живећете,
напредујте разумним путем.“
7 Срамоту на себе навлачи ко подсмевача саветује,
себи шкоди онај ко кори зликовца.
8 Не прекоревај подсмевача да те не би замрзео,
прекоревај мудрог и волеће те.
9 Реци мудром и биће мудрији,
поучи праведнога и ученији ће бити.
10 Мудрост отпочиње богобојазношћу
и знање познавањем Светог.
11 Са мном ће се дани твоји умножити
и година твог живота биће много.
12 Ако си мудар, мудар си за своје добро,
а ако си подсмевач, то ти је на терет.
13 Безумље је жена горопадна,
лаковерна и ничем поучена.
14 Она седи на вратима своје куће,
на градским узвишењима,
15 довикује онима што путем пролазе
и стазама својим право иду:
16 „Нека овде сврати ко год је лаковеран!“
А безумноме говори:
17 „Слатке ли су украдене воде,
укусан ли је хлеб из потаје!“
18 Али он не зна да су тамо покојници,
да су њене званице у дубинама Света мртвих.
3 Почињемо ли поново да препоручујемо сами себе? Или, зар су нам потребне, као некима, писмене препоруке за вас или од вас? 2 Ви сте наше писмо, записано у нашим срцима, које познају и читају сви људи. 3 Ви, наиме, показујете да сте Христово писмо, састављено нашом службом, писмо које није написано мастилом, него Духом живога Бога, не на каменим плочама, него на плочама људских срца.
4 Овакво поуздање имамо пред Богом посредством Христа. 5 То значи да ми сами нисмо у стању да припишемо нешто себи; наша способност долази од Бога. 6 Он нас је оспособио да будемо службеници Новог савеза, не слова, него Духа. Јер слово доноси смрт, а Дух даје живот.
7 Па кад је служба смрти, словима урезана у камен засјала таквом славом да Израиљци нису могли да гледају у Мојсијево лице, због пролазног сјаја његовог лица, 8 колико ли ће славнија бити служба коју врши Дух? 9 Јер, ако је служба осуде била славна, колико је онда славнија служба која доноси праведност? 10 Заиста, оно што је било славно није славно кад се упореди са славом која га премашује. 11 Јер, ако је оно што је пролазно било славно, колико ли је славније оно што траје заувек?
12 Будући да имамо овакву наду, говоримо сасвим слободно. 13 Ми нисмо као Мојсије који је ставио покривало преко лица да Израиљци не би гледали свршетак пролазне славе. 14 Упркос томе, њихов разум је отврднуо. И све до данашњега дана, када се чита Стари завет, покривало се не уклања, због тога што само у Христу може да се одстрани. 15 Тако и данас кад се чита Мојсијево Петокњижје, покривало застире њихово срце. 16 Али ако се неко обрати Господу, покривало спада. 17 Господ је Дух, а где је Дух Господњи, ту је слобода.
18 А сви ми, који откривена лица одражавамо славу Господњу, Духом се Господњим преображавамо у његов лик, из једног ступња славе у други.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.