Old/New Testament
13 Мудар син прихвата очево васпитање,
а подругљивац не слуша укор.
2 Човек се насити добра од плода уста својих,
а покварењаци су гладни насиља.
3 Ко год чува уста своја чува живот свој,
а пропаст следује ономе ко шири своје усне.
4 Душа ленштине је гладна, али нема ништа,
а душа се марљивих људи нахрани.
5 Праведник мрзи лаж,
а злобник одурно и срамно поступа.
6 Праведност чува пут честитог,
а неправда обара грешника.
7 Неко себе представља богатим, али нема ништа,
а неко себе представља сиромашним, а пребогат је.
8 Човек богатством откупљује душу своју,
а сиромах и не чује претњу.
9 Светло праведника блешти,
а светиљка зликоваца гасне.
10 Бахатост једино раздор изазива,
а мудрост је код оних који примају савет.
11 Нагло стечено богатство се умањује,
а увећава се оно сакупљано радом.
12 Дуготрајно надање жалости срце,
а испуњена жеља је као дрво живота.
13 Ко презире реч себи самом шкоди,
а ко страхује од заповести награђен ће бити.
14 Мудрачева поука врело је живота
и одвраћа од смртних замки.
15 Проницљивост стиче наклоност,
а пут неверних је непромењив.
16 Сваки обазрив човек ради према знању,
а безумни шири безумље.
17 Гласник зла у зло пада,
а сведок истине лечи.
18 Сиромаштво и срамота стижу оног ко не мари за опомену,
а почашћен ће бити онај ко прихвата укор.
19 Слатка је души жеља испуњена,
а безумнику је мрско да се од зла одврати.
20 Биће мудар ко иде с мудрима,
а настрадаће ко се дружи с безумнима.
21 Грешнике пропаст прогони,
а праведници су добром награђени.
22 Добар човек оставља наследство унуцима,
а грешникова се добра чувају за праведника.
23 Обиље је хране на неузораном пољу сиромаха,
али га је неправда односи.
24 Ко свој прут штеди мрзи свога сина,
а воли га ко га на време кори.
25 Када једе, праведнику се душа наједе,
а стомак злобника остаје гладан.
14 Свака мудра жена кући своју кућу,
а безумна је жена раскућује рукама својим.
2 Господа се боји ко честито живи,
а презире га онај ко покварено живи.
3 Безумников говор је батина за леђа његова,
а мудре чувају уста њихова.
4 Где волова нема и јасле су чисте,
у снази је вола обиље плодова.
5 Веран сведок не говори лажи,
а лажљиви сведок одише лажима.
6 Подругљивац мудрост тражи и не налази је,
а поучен човек знање проналази лако.
7 Иди од безумника,
од њега нећеш чути паметне речи.
8 Мудрошћу обазрив човек схвата пут свој,
а безумље безумних је обмана.
9 Безумници се ругају греху,
а међу честитима је добра воља.
10 Срцу је позната горчина његова
и туђинац не дели његово весеље.
11 Кућа ће злобника бити разорена,
а шатор праведника ће процветати.
12 Неки пут пред човеком као да је прав,
али завршава на путевима смрти.
13 Срце боли и у смеху,
а и радост на свом крају понекад је жалост.
14 Својих ће се путева наситити отпадник,
а и добар човек биће сит од својих.
15 Лаковерни свачему верује,
а обазрив пази на свој корак.
16 Мудар се човек боји греха, клони га се,
а немудар је распојасан, у себе сигуран.
17 Будаласто ради човек који брзо плане,
а и сплеткарош је омражен.
18 Лаковерним следује безумље,
а обазриви се знањем ките.
19 Пред добрим ће се људима злобници клањати
и покварењаци пред вратима праведних.
20 И суседу своме мрзак је сиромах,
а много је оних што воле богатога.
21 Грешан је човек што презире ближњег свога,
а благословен је онај који је наклоњен понизнима.
22 Не застрањују ли сплеткароши?
Милост и истина онима што добро смишљају.
23 Од сваког вреднога рада долази зарада,
а од празних прича само оскудица.
24 Мудрима је круна њихово богатство,
немудрост је немудрог глупава.
25 Истинољубив сведок спасава животе,
а лажљиви слаже чим зине.
26 У богобојазности је поуздање јаком
и уточиште деци његовој.
27 Врело је живота богобојазност
и одвраћа од смртних замки.
28 Царева је слава у мноштву народа,
а кад живља нема, тад владар пропада.
29 Ко се споро срди врло је разборит,
а ко брзо плане велича безумље.
30 Здраво срце – здраво тело;
љубомора – трулеж у костима.
31 Ко тлачи убогог срамоти му Саздатеља,
а слави га онај што се убогом смилује.
32 Опаки ће срушен бити опакошћу својом,
а праведник и у смрти уточиште има.
33 Мудрост почива у срцу разумног човека,
чак је и у нутрини безумника обелодањена.
34 Праведност уздиже народ,
а грех је срамота народу.
35 Цар поштује слугу што честито ради,
а гневан је на онога што ради срамотно.
15 Благи одговор утишава гнев,
а груба реч покреће јарост.
2 Језик мудрих добро влада знањем,
а уста безумних бљују безумљем.
3 Господње су очи на свакоме месту,
мотрећи на зле и на добре.
4 Здрав је језик ко дрво живота,
а дух слама језик поган.
5 Безумник презире опомену свога оца,
а разборит је ко мари за укор.
6 Велико је благо у дому праведника,
а злобнику је мука да заради.
7 Знање расипају уста мудрих људи,
што не чини срце безумника.
8 Гадна је Господу жртва зликоваца,
молитва честитих њему је милина.
9 Господу је мрзак пут злобника,
а воли онога који правду следи.
10 Немило је поучење за онога ко се одриче пута,
а умреће онај ко мрзи прекор.
11 Пред Господом су и Свет мртвих и трулеж мртвих,
а камоли срца људских потомака.
12 Подругљивац не воли онога који га кори
и не иде код мудрих људи.
13 Весело срце ведри лице,
жалосно срце слама дух.
14 Разборито срце тежи знању,
а уста се безумника безумљем хране.
15 Немили су сви дани невољника,
а човек се доброг срца гости непрестано.
16 Боље је и мало у богобојазности,
него благо силно и са њим стрепња.
17 Бољи је тањир поврћа у љубави,
него утовљени во у мржњи.
18 Гневан човек распаљује свађу,
а смирени човек утишава сукоб.
19 Пут ленштине је обрастао трњем,
а пут је честитих поравнан.
20 Мудар син радује оца,
а безуман човек презире мајку своју.
21 Безумника радује безумље,
а разборит човек равно иде путем.
22 Науми се изјалове кад нема савета,
а остваре с мноштвом саветника.
23 Човек се радује кад одговори тачно;
како је добра реч у право време!
24 Стаза живота за разумног према горе води,
и не да му према доле, у Свет мртвих да скрене.
25 Господ руши кућу гордих људи
и јача међу удовице.
26 Намере зликовца гадне су Господу,
а чисте су му речи љубазности.
27 Кући својој беду наваљује ко нечасно и лакомо стиче,
а живеће онај човек ком се мито гади.
28 Срце праведника промишља одговор,
а уста покварених људи злом бљују.
29 Господ је далеко од покварењака,
а слуша молитву праведника.
30 Бистар поглед и срце весели,
а добре вести подмлађују кости.
31 Ухо које слуша поуку живота,
трајаће у друштву мудрих људи.
32 Ко не мари за опомену, презире са̂м себе,
а ко слуша укор стиче разборитост.
33 Богобојазност је поука мудрости,
а пре части долази понизност.
Нова тела
5 Знамо, наиме, да ако се земаљски шатор у коме живимо и разруши, имамо стан од Бога, вечни дом на небесима који није саграђен људском руком. 2 Јер, у овом шатору уздишемо и чезнемо да преко њега обучемо на себе наше небеско обитавалиште. 3 Заиста, када га обучемо на себе, нећемо бити неодевени[a]. 4 Ми, наиме, који живимо у шатору тела, стењемо под његовим теретом, али не желимо да га се решимо, него да преко њега обучемо ново тело, тако да живот прогута оно што је смртно. 5 А Бог нас је за то приправио давши нам свога Духа у залог.
6 Зато смо увек пуни поуздања, иако знамо да док год живимо у кући тела, далеко смо од Господа. 7 Живимо, наиме, по вери, а не по гледању. 8 Испуњени, дакле, овим поуздањем, најрадије бисмо изашли из тела и настанили се код Господа. 9 Зато се трудимо да му угодимо, било да смо већ код куће или у туђини. 10 Јер сви ми морамо да се појавимо пред Христовим судом, да свако прими плату за оно што је за живота чинио у телу, било добро или зло.
Служба откупљења
11 И пошто знамо за страх Господњи, уверавамо људе. Бог нас потпуно познаје, а надам се да нас познаје и ваша савест. 12 Не препоручујемо вам опет сами себе, него вам дајемо разлог да се поносите нама, и да имате одговор за оне који се размећу пред другима, а у срцу нису такви. 13 Јер ако нисмо присебни, то је ради Бога, а ако смо при себи, то је ради вас. 14 Христова љубав нас обузима, јер смо дошли до уверења да је један умро за све, што значи да су сви умрли. 15 Христос је умро за све, да живи не живе више за себе, него за њега који је умро и ускрснуо за њих.
16 Тако од сада ни о коме не судимо по људским мерилима. Ако смо и судили о Христу по људским мерилима, сада то више не чинимо. 17 Дакле, ако је ко у Христу, он је ново створење; старо је прошло, а ново је, ево, настало. 18 Све ово долази од Бога који нас је помирио са собом посредством Христа и поверио нам службу помирења. 19 Јер Бог је у Христу помирио свет са собом; он није урачунао људима њихове преступе, а нама је поверио да проповедамо реч помирења.
20 Ми смо Христови посланици, тако што Бог опомиње преко нас. Зато вас преклињемо: помирите се с Богом! 21 Њега који није искусио грех, Бог је учинио жртвом за наше грехе, да у њему постанемо праведни пред Богом.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.