Old/New Testament
Пријатељице
6 Где је отишао вољени твој,
о, најлепша међу женама?
Куда се окренуо вољени твој
да га тражимо са тобом?
Она
2 Вољени је мој сишао у врт свој,
на леје зачина,
да пасе по вртовима
и љиљане бере.
3 Ја припадам моме вољеноме
и мени припада мој вољени
који пасе међу љиљанима.
Он
4 Лепа си, вољена моја,
као Терса љупка и као Јерусалим,
страховита као војска с барјацима.
5 Очи своје с мене скрени
јер ме залуђују,
а коса ти је попут стада коза
што се спушта низ Галад.
6 Зуби су ти као стадо оваца
што долази са купања.
Свака од њих близанце носи
и јалове међу њима нема.
7 Као кришка нара
чело је твоје иза вела твога.
8 Нека је шездесет царица,
осамдесет иноча
и небројено младих жена;
9 ал’ је једна голубица моја без мане.
Она је љубимица мајке своје,
миљеница оне што је роди.
Виделе су је девојке и блаженом је прозвале,
а царице и иноче су је хвалиле.
Пријатељице
10 Ко је она што се јавља као зора,
лепа као пуни месец, ко сунце без мане,
страховита као војска с барјацима?
Он
11 Сишао сам у орашњак,
прегледао изданке у долу,
да видим хоће ли да пропупи лоза
и нар да процвета.
12 Ал’ ме душа, а да нисам знао,
посади на кола мојих великаша.
Пријатељице
13 Врати се! Врати се, о, Суламко!
Врати се, врати да те погледамо!
Он
Зашто да гледате у Суламку
као у игру два табора.
7 Како су љупка стопала твоја у сандалама,
о, ћерко великашка!
Облине бокова твојих су као драгуљи,
као рукотворина уметника.
2 Пупак ти је ко округли пехар
коме никад не зафали вина;
стомак ти је ко снопић пшенице
окружен љиљанима.
3 Груди су твоје као ланад,
близанци срнини.
4 Врат ти је као кула од слоноваче,
очи језерца Есевона на вратима ватравимским;
нос ти је као кула ливанска
што гледа на Дамаск.
5 Глава је твоја попут Кармила,
коса ти је као царски скерлет.
У локне се твоје цар уплео.
6 Како си лепа!
Како си љупка вољена у својим чарима!
7 Стас ти је као дрво палме,
а груди ти ко гроздови.
8 Зато кажем: „Ја бих се на палму пео,
држао се за стабљике њеног воћа.“
Нек ми твоје груди буду ко гроздови на виновој лози,
дах носа твога ко мирис јабука.
9 Уста су твоја као добро вино.
Она
Оно глатко клизи моме вољеноме,
оно нежно цури са усана оних што спавају.
10 Ја припадам моме вољеноме,
а он за мном жуди.
11 Дођи, вољени мој! Хајдемо у поља,
хајде да ноћимо по селима!
12 Дигнимо се рано, хајдемо у винограде
да видимо је ли пропупила лоза,
да ли се расцветала,
јесу ли се расцветали нарови.
И тамо ћу ти дати љубав своју.
13 Мандрагоре одишу мирисом,
а на вратима је нашим све пробрано воће.
А ја сам за тебе сачувала и ново и старо,
о, вољени мој!
8 О, да си ми као брат био
што је груди мајке моје сисао!
Нашла бих те на пољу
и пољубила те
и нико ме презирао не би.
2 Водила бих те
и довела у дом мајке своје,
која ме је подигла.
Дала бих ти да попијеш вино зачињено
и сок од мога нара.
3 Левица му је под главом мојом,
а десницом ме грли.
4 Ћерке јерусалимске, заклињем вас,
не будите и не дижите моју љубав
док јој се не прохте.
Пријатељице
5 Ко је она што долази из пустиње,
наслоњена на вољеног свога?
Она
Под јабуком сам те пробудила,
тамо где те је мајка твоја родила,
тамо где те родила у мукама.
6 Стави ме као жиг на срце своје,
као прстен на руку своју.
Јер љубав је ко смрт јака,
а љубомора страшна попут Света мртвих[a].
Њен горући пламен
је моћна ватра.
7 Силне воде нису кадре да угасе љубав
и реке је згаснути не могу.
Ако неко за љубав даје
све богатство своје куће,
људи би то презрели.
Пријатељи
8 Наша је сестра мала
и још нема груди.
Шта за њу да урадимо
на дан када о њој буде речи?
9 Ако као зид буде,
на њој ћемо дићи грудобран од сребра;
ако буде као врата,
заградићемо их кедровим даскама.
Она
10 Ја сам зид!
Моје су груди као куле.
Тако сам постала она
што је нашла наклоност у његовим очима.
11 У Вал-Амону Соломон је виноград имао.
Виноград је дао чуварима,
да му сваки од тог плода
доноси по хиљаду сребрника.
12 Преда мном је мој виноград,
моје је власништво.
Хиљаду сребрника припада теби, о, Соломоне,
а две стотине онима који му плод чувају.
Он
13 О, ти која пребиваш у виноградима!
Глас твој ти другови помно ослушкују,
па дај да га и ја чујем.
Она
14 Пожури, о, вољени мој!
Буди као јелен
или ко јеленче
на брдима што миришу.
4 Рецимо то овако: док год је наследник малолетан, уопште се не разликује од роба, иако је власник свега. 2 Он је под старатељима и управитељима све до дана који је одредио његов отац. 3 Тако је и са нама: када смо били малолетни, били смо потчињени силама овога света. 4 А када је наступило право време, послао је Бог свога Сина кога је жена родила. Он је живео под Законом, 5 да би откупио оне који су под Законом, да постанемо деца Божија. 6 А пошто сте деца, посла Бог Духа свога Сина у наша срца, који кличе: „Ава, Оче!“ 7 Стога ниси више роб, него син; а ако си син, онда си и субаштиник наследства које је Бог припремио.
8 Некада, док још нисте познавали Бога, робовали сте боговима који по својој природи то нису. 9 А сада, када сте упознали Бога, у ствари, кад је Бог упознао вас, како можете да се поново враћате немоћним и јадним силама овога света, коме поново хоћете да робујете? 10 Ви помно пазите на дане, месеце, годишња доба и године. 11 Плашим се да сам се узалуд трудио за вас.
12 Браћо, молим вас, будете као ја, јер сам и ја као ви. Ништа ми нисте учинили нажао. 13 Знате да сам био болестан када сам вам први пут проповедао Радосну вест. 14 Па иако је моје телесно стање било искушење за вас, ви ме нисте ни презрели ни одбацили, него сте ме примили као Божијег анђела, као Христа Исуса. 15 Где је, дакле, ваше блаженство? Уверен сам, наиме, да бисте, када би то било могуће, извадили своје очи и дали их мени. 16 Зар сам постао ваш непријатељ говорећи вам истину?
17 Ти људи показују ревност за вас, али не из добрих намера. Наиме, они желе да вас одвоје од мене, да бисте ви ревновали за њих. 18 Добро је да будете ревносни, али за добре ствари, и то увек, а не само кад сам ја код вас. 19 О, децо моја! Поново вас с мукама рађам док се Христос не уобличи у вама. 20 Како бих хтео да сам сад код вас, па да изменим свој глас, јер не знам шта да радим с вама.
21 Сада ми реците, ви што хоћете да се подложите Закону: зар не чујете шта Закон говори? 22 Написано је да је Авра̂м имао два сина. Једнога је родила робиња, а другога слободна. 23 Али онај којег је родила робиња, рођен је на природан начин, а онај кога је родила слободна, на основу Божијег обећања.
24 Све је то сликовито речено, а значи ово: ове две жене представљају два савеза. Први је са горе Синај и он рађа за ропство, и то је Агара. 25 Агара представља гору Синај у Арабији, која одговара данашњем Јерусалиму, а он је заједно са својом децом у ропству. 26 Али зато је небески Јерусалим слободан, и он је наша мајка. 27 Јер је написано:
„Радуј се, нероткињо, која не рађаш,
подврискуј кличући,
ти што муке порођајне не трпиш,
јер више деце има самотна,
него она која има мужа.“
28 Ви сте, браћо, попут Исака, деца обећања. 29 Но, као што је онај који је рођен на природни начин гонио онога који је рођен на основу обећања Духа, тако је и данас. 30 Али, шта Писмо каже:
„Отерај слушкињу и њеног сина,
јер син слушкиње неће делити наследство
са сином слободне.“
31 Зато, браћо, нисмо деца робиње, него деца слободне.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.