M’Cheyne Bible Reading Plan

Josipova braća dolaze u Egipat

42 Kad je Jakov doznao da u Egiptu ima žita, rekao je svojim sinovima: »Zašto samo sjedite i gledate se? ² Čuo sam da u Egiptu ima žita. Idite i kupite nam ga, da preživimo, da ne umremo od gladi.«

³ Tada su desetorica Josipove braće otišla da bi u Egiptu kupila žito. ⁴ Benjamina, Josipovog brata, Jakov nije poslao s ostalima jer se bojao da ga ne snađe neko zlo. ⁵ Tako su se Izraelovi sinovi našli među onima koji su išli u Egipat kupiti žito jer je Kanaanom zavladala glad.

⁶ Budući da je Josip bio upravitelj Egipta, on je bio taj koji je svima prodavao žito. Njegova su braća došla pred njega i poklonila mu se do zemlje. ⁷ Josip ih je prepoznao čim ih je ugledao, ali se pravio da ih ne poznaje i oštro je razgovarao s njima.

»Odakle dolazite?« upita ih.

»Iz zemlje Kanaan«, odgovore. »Došli smo kupiti hranu.«

⁸ Iako je Josip prepoznao svoju braću, oni njega nisu prepoznali. ⁹ Sjetio se i snova koje je sanjao o njima.

»Vi ste uhode!« rekao im je. »Došli ste izvidjeti slabosti ove zemlje!«

¹⁰ »Ne, gospodaru«, odgovore oni. »Mi, tvoje sluge, došli smo kupiti hranu. ¹¹ Svi smo sinovi jednog čovjeka. Pošteni smo ljudi. Tvoji smo sluge, a ne uhode.«

¹² »Ne«, rekao im je, »došli ste izvidjeti slabosti ove zemlje.«

¹³ A oni su rekli: »Mi, tvoji sluge, svi smo braća, sinovi jednog čovjeka iz zemlje Kanaan. Bilo nas je dvanaestoro braće, ali najmlađi je ostao s ocem, a jednoga više nema.«

¹⁴ No Josip zaključi: »Kako sam rekao, tako jest—vi ste uhode! ¹⁵ Ovako ću vas provjeriti: zaklinjem se faraonom, nećete otići odavde ako vaš najmlađi brat ne dođe ovamo. ¹⁶ Pošaljite jednog od vas da dovede brata, a ostali će ostati u zatvoru. Tako ću provjeriti vaše riječi i vidjeti jeste li govorili istinu. Ako niste, zaklinjem se faraonom, onda ste uhode!« ¹⁷ I sve ih je zatvorio na tri dana.

¹⁸ Trećeg im je dana Josip rekao: »Učinite ovako i ostat ćete na životu jer ja poštujem Boga. ¹⁹ Ako ste pošteni ljudi, neka jedan od vas ostane u zatvoru, a ostali neka odnesu žito vašim izgladnjelim ukućanima. ²⁰ Zatim mi dovedite svoga najmlađeg brata. Tako će se potvrditi istinitost vaših riječi te nećete biti pogubljeni.« I oni su pristali.

²¹ »Ovo nas je sigurno stigla kazna za ono što smo učinili svome bratu«, rekli su jedan drugome. »Gledali smo kako se muči i preklinje nas za milost, ali nismo ga htjeli poslušati. Zbog toga nas je snašla ova nevolja.«

²² Ruben ih ukori: »Zar vam nisam rekao da ne činite zlo dječaku? Ali niste me htjeli slušati. Sad moramo položiti račun za njegovu prolivenu krv.«

²³ Nisu znali da ih Josip razumije jer je razgovarao s njima preko prevoditelja. ²⁴ Otišao je od njih i zaplakao, a zatim se vratio i ponovo im govorio. Izdvojio je Šimuna i zapovjedio da ga pred njihovim očima svežu.

Josipova braća vraćaju se u Kanaan

²⁵ Zatim je Josip zapovjedio da im vreće napune žitom, da ih opskrbe za put te da svakom od njih potajno u vreću vrate novac^[a] kojim su platili žito. Kad je to učinjeno, ²⁶ natovarili su žito na svoje magarce i otišli.

²⁷ Kad su stali da prenoće, jedan je od braće otvorio vreću da nahrani magarca i vidio novac u vreći.

²⁸ »Novac mi je vraćen!« viknuo je braći. »Evo ga u mojoj vreći!«

Nato im je srce zastalo pa su, tresući se od straha, govorili: »Što nam to čini Bog?«

Braća donose izvještaj Jakovu

²⁹ Kad su stigli svome ocu Jakovu u zemlju Kanaan, ispričali su mu sve što se dogodilo. ³⁰ »Čovjek, koji je gospodar one zemlje, razgovarao je oštro s nama i optužio nas da uhodimo zemlju. ³¹ Rekli smo mu: ‘Pošteni smo ljudi, nismo uhode. ³² Bilo nas je dvanaestoro braće, sinova jednog oca. Jednog više nema, a najmlađi je s našim ocem u Kanaanu.’ ³³ Tada nam je gospodar zemlje rekao: ‘Ovako ću znati da ste pošteni ljudi: jednog brata ostavite sa mnom, uzmite hranu za svoje izgladnjele ukućane pa idite. ³⁴ Zatim mi dovedite svoga najmlađeg brata i znat ću da niste uhode, nego pošteni ljudi. Tada ću vam vratiti brata i moći ćete se slobodno kretati zemljom’.«

³⁵ Kako su praznili vreće, u svakoj su našli svoj zavežljaj s novcem. Kad su to vidjeli, uplašili su se i braća i otac. ³⁶ Njihov im je otac Jakov rekao: »Zbog vas ostajem bez djece. Nema više Josipa, nema ni Šimuna, a sad želite i Benjamina odvesti. Sve se urotilo protiv mene!«

³⁷ Tada je Ruben rekao ocu: »Povjeri ga meni i ja ću ti ga vratiti. Ako ti ga ne vratim, ubij moju dvojicu sinova.«

³⁸ No Jakov je rekao: »Ne dam da moj sin ide s vama. Ta brat mu je mrtav i samo je još on ostao. Ako ga na putu snađe zlo, otjerat ćete me starog i tužnog u grob^[b].«

Bog šalje svoga Sina

(Mt 21,33-46; Lk 20,9-19)

12 Tada im je Isus počeo govoriti u usporedbama: »Čovjek je posadio vinograd i oko njega sagradio zid. Iskopao je jamu za tiješnjenje grožđa i napravio toranj za zaštitu. Zatim je vinograd iznajmio nekim vinogradarima pa je otišao na put. ² Kad je došlo vrijeme berbe, poslao je slugu da od vinogradara uzme njegov dio grožđa. ³ No oni su ga uhvatili, prebili ga i poslali natrag praznih ruku. ⁴ Vlasnik im je poslao drugog slugu. Njemu su razbili glavu ⁵ i izvrijeđali ga. Poslao je još jednog slugu, ali su i njega ubili. Slao im je još mnogo drugih, od kojih su neke pretukli, a neke ubili.

⁶ Vlasniku je još jedino preostalo da pošalje svoga voljenog sina. Tako je njega poslao kao posljednjega. Mislio je: ‘Moga će sina sigurno poštovati!’

⁷ No vinogradari su među sobom govorili: ‘Ovo je nasljednik. Ubijmo ga i nasljedstvo će pripasti nama!’ ⁸ Uhvatili su ga, ubili i izbacili iz vinograda.

⁹ Što će sada učiniti vlasnik vinograda? Doći će i poubijati te vinogradare, a vinograd dati drugima. ¹⁰ Sigurno ste pročitali ovaj tekst u Svetom pismu:

¹² Židovski su vođe počeli tražiti način kako da uhite Isusa jer su znali da je ova usporedba bila namijenjena njima. No bojali su se ljudi pa su ga ostavili i otišli.

Pitanje o porezu

(Mt 22,15-22; Lk 20,20-26)

¹³ Nakon toga, poslali su neke farizeje i herodovce da uhvate Isusa kako govori nešto krivo. ¹⁴ Došli su k njemu i rekli: »Učitelju, znamo da si iskren i da te ne zabrinjavaju tuđa mišljenja; ne gledaš tko je tko, nego istinski naučavaš Božju volju. Je li pravedno plaćati porez caru ili nije? Trebamo li ga plaćati ili ne?«

¹⁵ Isus je prozreo njihovo licemjerje pa im je rekao: »Zašto me pokušavate uhvatiti u zamku? Donesite mi srebrnjak da ga vidim.« ¹⁶ Donijeli su mu srebrnjak, a on im je rekao: »Čije je ovo lice i čije ime?« Odgovorili su: »Carevo.«

¹⁷ Na to im je Isus rekao: »Dajte onda caru što je carevo, a Bogu što je Božje.« Ostali su zapanjeni njegovim riječima.

Pitanje o uskrsnuću

(Mt 22,23-33; Lk 20,27-40)

¹⁸ Tada su mu došli neki saduceji^[b]. Oni tvrde da nema uskrsnuća pa su ga upitali: ¹⁹ »Učitelju, Mojsije nam je naredio da se—ako čovjek umre bez djece—njegov brat mora oženiti njegovom ženom. Tako će se pokojnikova loza nastaviti.^{[c] 20} Bila su tako sedmorica braće. Prvi od njih se oženio, ali je umro a da nije imao djece. ²¹ Drugi se brat oženio istom ženom, no i on je umro ne imajući djece. Isto se dogodilo i s trećim bratom. ²² Ni jedan od sedmorice braće nije imao djece. Na kraju je umrla i žena. ²³ Dakle, na dan uskrsnuća, kad ljudi budu ustali od mrtvih, čija će ona biti žena? Jer, sva su braća imala istu ženu.« ²⁴ Isus im je rekao: »U zabludi ste jer ne poznajete ni Božju riječ^[d] ni Božju moć. ²⁵ Jer, kad ljudi ustanu od mrtvih, neće se ni ženiti ni udavati. Bit će poput anđela na Nebu. ²⁶ Što se tiče činjenice da mrtvi uskrsavaju, niste li u Mojsijevoj knjizi čitali o gorućem grmu? Bog je tada rekao Mojsiju: ‘Ja sam Bog Abrahama, Izaka i Jakova.’^{[e] 27} A on je Bog živih, a ne mrtvih.^[f] Vi, saduceji, u velikoj ste zabludi.«

Najvažnija zapovijed

(Mt 22,34-40; Lk 10,25-28)

²⁸ Neki je učitelj Zakona došao i čuo njihovu raspravu. Kad je vidio kako im je Isus dobro odgovorio, upitao ga je: »Koja je zapovijed najvažnija?«

²⁹ Isus je odgovorio: »Najvažnija je ova: ‘Čuj, o Izraele, Gospodin, tvoj Bog, jedini je Bog. ³⁰ Voli svoga Gospodina Boga svim srcem svojim, svom dušom svojom, svim umom svojim i svom snagom svojom.’^{[g] 31} A druga je zapovijed: ‘Voli svoga bližnjega kao sebe samoga.’^[h] Nema većih zapovijedi od ovih.«

³² Učitelj Zakona mu je rekao: »Dobro si to rekao, učitelju. Imaš pravo kad kažeš da je samo jedan Bog i da nema drugoga osim njega. ³³ Voljeti njega svim srcem, svim razumom i svom snagom te voljeti bližnjega kao samoga sebe važnije je od svih davanja i žrtava.«

³⁴ Kad je Isus čuo kako je čovjek mudro odgovorio, rekao mu je: »Ti nisi daleko od Božjega kraljevstva.« Nakon toga, nitko ga se više nije usudio ništa pitati.

Pitanje o Kristu i Davidu

(Mt 22,41-46; Lk 20,41-44)

³⁵ Dok je poučavao u Hramu, Isus je upitao: »Kako učitelji Zakona mogu reći da je Krist Davidov potomak? ³⁶ David je sâm, na poticaj Svetog Duha, rekao:

³⁷ Ako ga sâm David naziva ‘Gospodinom’, kako mu onda Krist može biti potomak?« Mnoštvo ga je sa zadovoljstvom slušalo.

O učiteljima Zakona

(Mt 23,1-36; Lk 11,43; 20,45-47)

³⁸ Isus je nastavio poučavati: »Čuvajte se učitelja Zakona. Oni vole hodati uokolo u svojim dugim haljinama dok ih ljudi pozdravljaju na trgovima. ³⁹ Vole zauzimati najvažnija mjesta u sinagogama i na gozbama. ⁴⁰ Oni otimaju vlasništvo udovica i tobože mole duge molitve. Oni će biti strože suđeni.«

Istinsko davanje

(Lk 21,1-4)

⁴¹ Isus je sjeo pokraj hramske kutije za milostinju i promatrao kako ljudi u nju ubacuju novac. Mnogi su bogataši stavljali puno novca. ⁴² Tada je došla siromašna udovica i ubacila dva bakrena novčića^[j] vrlo male vrijednosti.

⁴³ Isus je na to pozvao svoje učenike da se okupe i rekao im: »Govorim vam istinu. Ova je siromašna udovica dala više od svih drugih koji su stavljali novac u kutiju za milostinju. ⁴⁴ Svi su oni davali od svoga viška, ali ona je u svom siromaštvu dala sve što je imala, sve od čega je živjela.«

Bildad govori Jobu

8 Tada je odgovorio Bildad iz Šuaha:

Predajte svoj život Bogu!

12 Zato vas preklinjem, braćo i sestre, zbog milosti koju nam je pokazao Bog, prinesite svoje živote kao živu žrtvu, svetu i ugodnu Bogu. To je pravi način štovanja Boga. ² Nemojte se više prilagođavati ovome svijetu. Umjesto toga, dopustite da vas Bog mijenja promjenom vašeg razmišljanja, kako biste mogli razabrati i prihvatiti što Bog želi, što je dobro, Bogu ugodno i savršeno.

³ Zbog dara koji mi je Bog dao po svojoj milosti, govorim svakome od vas: nemojte sami sebe precjenjivati. Radije procjenjujte sebe razumno, s obzirom na mjeru vjere koju je Bog dao svakome od vas. ⁴ Tijelo svakoga od nas sastoji se od mnogih dijelova i svaki od njih ima drukčiju službu. ⁵ Isto tako, iako nas ima puno, jedno smo tijelo u Kristu i svi smo dijelovi toga tijela; svatko je od nas povezan sa svim drugim dijelovima.

⁶ Imamo različite darove po milosti koju nam je dao Bog. Onaj tko ima dar proricanja, neka koristi taj dar s onoliko vjere koliko ima. ⁷ Tko ima dar služenja, neka služi. A ako tko ima dar poučavanja, neka poučava. ⁸ Tko ima dar ohrabrivanja, neka ohrabruje. Tko ima dar davanja, neka daje darežljivo. Tko ima dar vodstva, neka upravlja marljivo. Tko ima dar činiti dobro drugima, neka to čini radosno.

⁹ Vaša ljubav mora biti iskrena. Mrzite zlo i radite što je dobro. ¹⁰ Volite jedni druge kao vlastitu obitelj. Poštujte jedni druge i svatko od vas neka cijeni drugoga više nego samoga sebe. ¹¹ Nemojte biti lijeni ondje gdje trebate biti revni. Sa žarom u Duhu služite Gospodinu! ¹² Zbog nade koju imate, budite radosni, kad ste u nevoljama, budite strpljivi, a u molitvi budite ustrajni. ¹³ Pomažite Božjim svetima, kojima je pomoć potrebna, i gostoljubivo primajte ljude u svoje domove.

¹⁴ Molite za one koji vas progone. Želite im samo dobro i nemojte ih proklinjati. ¹⁵ Radujte se s onima koji se raduju i tugujte s onima koji su tužni. ¹⁶ Živite u skladu jedni s drugima! Nemojte se uzvisivati, nego se družite s onima koje drugi smatraju manje vrijednima. Nemojte biti umišljeni!

¹⁷ Nemojte vraćati zlo za zlo. Nastojte činiti što je dobro u očima svih ljudi. ¹⁸ Trudite se živjeti u miru sa svima, koliko je do vas. ¹⁹ Prijatelji, nemojte se osvećivati, već to prepustite Bogu. Kao što piše:

²⁰ Umjesto toga, činite ovo:

²¹ Ne dajte da vas pobijedi zlo, nego vi pobijedite zlo dobrim.