M’Cheyne Bible Reading Plan

Čudesni dokazi za Mosija

4 Mojsije reče: »Što ako mi ne povjeruju ili me ne poslušaju? Što ako kažu: ‘BOG ti se nije pokazao’?«

² BOG ga upita: »Što ti je u ruci?«

»Štap«, odgovori Mojsije.

³ »Baci ga na zemlju«, rekao je BOG.

Mojsije ga baci i štap se pretvori u zmiju, a on pobjegne od nje.

⁴ Zatim mu je BOG rekao: »Ispruži ruku i uhvati je za rep.«

Mojsije ispruži ruku i uhvati je, a ona se u njegovoj ruci ponovo pretvori u štap.

⁵ »Po tome će povjerovati da ti se pokazao BOG, koji je Bog njihovih predaka—Abrahamov Bog, Izakov Bog i Jakovljev Bog.«

⁶ Zatim mu je BOG rekao: »Stavi ruku unutar svog ogrtača.«

Mojsije stavi ruku u ogrtač, a kad ju je izvukao, bila je zaražena osipom^[a], bjelkastim kao snijeg.

⁷ »Stavi ponovo ruku u ogrtač«, rekao je BOG.

Mojsije ponovo stavi ruku u ogrtač, a kad ju je izvukao, bila je zdrava, kao i čitavo tijelo.

⁸ »Ako ti ne povjeruju i ne prihvate prvi znak, možda će povjerovati drugom. ⁹ A ako ne povjeruju ni jednom od ova dva znaka i ne poslušaju te, zahvati malo vode iz Nila i prolij je na suho tlo. Voda, koju uzmeš iz Nila, na suhom će se tlu pretvoriti u krv.«

¹⁰ »Oprosti, Gospodaru«, rekao je Mojsije BOGU, »nikad nisam bio rječit čovjek—ni prije, ni sad, dok razgovaraš sa svojim slugom. Govorim sporo i jezik mi je trom.«

¹¹ »Tko je čovjeku dao usta?« rekao je BOG. »Tko ga čini nijemim ili gluhim? Tko čini da vidi ili da ne vidi? Zar ne ja—BOG? ¹² A sad idi! Bit ću s tobom kad budeš govorio i poučit ću te što da kažeš.«

¹³ No Mojsije je rekao: »Oprosti, Gospodaru, ali pošalji nekog drugog.«

¹⁴ Tada se BOG razljutio na Mojsija i rekao: »Nije li Levit Aron tvoj brat? Znam da on tečno govori. Evo, baš ti dolazi ususret. Bit će mu drago da te vidi. ¹⁵ Njemu ćeš govoriti što da kaže. Bit ću s obojicom kad budete govorili i poučiti vas što da činite. ¹⁶ On će umjesto tebe govoriti narodu. On će tebi biti kao usta, a ti ćeš njemu biti kao Bog, govoreći mu što da čini. ¹⁷ Uzmi ovaj štap u ruku pa ćeš njime činiti znakove.«

Mojsije se vraća u Egipat

¹⁸ Mojsije se zatim vratio svome tastu Jitru i rekao mu: »Molim te, dopusti mi da se vratim k svojima u Egipat, da vidim jesu li još živi.«

Jitro mu reče: »Idi u miru!«

¹⁹ BOG je u Midjanu rekao Mojsiju: »Vrati se u Egipat jer su umrli svi koji su ti htjeli oduzeti život.«

²⁰ Tako je Mojsije poveo svoju ženu i sinove, posjeo ih na magarca i zaputio se u Egipat. U ruci je nosio štap koji je predstavljao Božju moć.

²¹ BOG je još rekao Mojsiju: »Kad stigneš u Egipat, gledaj da pred faraonom učiniš sva čuda za koja sam ti dao moć. No ja ću mu otvrdnuti srce pa neće pustiti izraelski narod. ²² Tada reci faraonu da BOG kaže: ‘Izrael je moj sin, moj prvorođenac. ²³ Rekao sam ti da pustiš mog sina da ode kako bi mi iskazao štovanje, ali ti si odbio. Zato ću ja ubiti tvoga prvorođenog sina.’«

Obrezanje Mojsijevog sina

²⁴ Na putu, na mjestu gdje je Mojsije stao prenoćiti, došao je BOG i htio ga ubiti. ²⁵ No Sipora dograbi kameni nož, obreže^[b] svog sina i kožicom dotakne Mojsijeve noge, govoreći: »Ovo je krv našeg saveza.«^{[c] 26} Kad je spomenula krv obrezanja, BOG ga je ostavio.^[d]

Mojsije i Aron u Egiptu

²⁷ BOG je rekao Aronu: »Idi se sastati s Mojsijem. On je u pustinji.«

Aron je otišao, sastao se s Mojsijem na Božjoj planini Horeb i poljubio ga. ²⁸ Tada je Mojsije ispričao Aronu o svemu što mu je BOG rekao da izgovori u Egiptu i o svim znakovima koje mu je zapovjedio da učini.

²⁹ Zatim su Mojsije i Aron otišli u Egipat i okupili sve starješine Izraelaca. ³⁰ Aron im je prepričao što je BOG rekao Mojsiju, a Mojsije je izveo znakove naočigled naroda. ³¹ Narod je povjerovao. Kad su čuli da je ih je BOG pohodio i vidio njihove nevolje, duboko su se poklonili i iskazali mu štovanje.

Časnikov sluga

(Mt 8,5-13; Iv 4,43-54)

7 Nakon što je narodu rekao sve to, uputio se u Kafarnaum. ² Tamo je živio neki časnik čiji je sluga bio jako bolestan, na pragu smrti, a časniku je bio vrlo drag. ³ Kad je časnik čuo za Isusa, poslao je židovske starješine da ga zamole da dođe i spasi život njegovom slugi. ⁴ Kad su stigli k Isusu, počeli su ga usrdno moliti: »On zaslužuje da mu to učiniš ⁵ jer voli naš narod i sagradio nam je sinagogu.«

⁶ Isus je otišao s njima i, kad je već bio blizu kuće, časnik mu je poslao ususret svoje prijatelje s porukom: »Gospodine, nemoj se zamarati jer nisam dostojan da dođeš pod moj krov. ⁷ Zato i nisam došao pred tebe, ali reci riječ i moj će sluga ozdraviti. ⁸ Jer, kao što sam i sâm podređen drugima, tako i ja imam vojnike pod sobom. Jednome kažem: ‘Idi!’ i on ode, a drugome: ‘Dođi!’ i on dođe. I svojem slugi kažem: ‘Učini to!’ i on posluša.«

⁹ Kad je Isus to čuo, ostao je zadivljen. Okrenuo se gomili koja ga je slijedila i rekao im: »Kažem vam, nisam naišao na ovakvu vjeru ni u Izraelu.«

¹⁰ A kad su se oni što ih je časnik poslao vratili, našli su slugu zdravog.

Mladić iz Naina

¹¹ Isus je zatim otišao u grad koji se zvao Nain. Slijedili su ga učenici i mnoštvo ljudi. ¹² Kad se približio gradskim vratima, ugledao je pogrebnu povorku. Neka je udovica pokapala sina jedinca. S njom je bilo i mnogo ljudi iz grada. ¹³ Kad ju je Gospodin ugledao, sažalio se nad njom i rekao joj: »Nemoj plakati!« ¹⁴ Prišao je i dotaknuo lijes, a oni koji su ga nosili zaustavili su se. Tada je rekao: »Mladiću, tebi govorim, ustani!« ¹⁵ I mrtvac je ustao i progovorio, a Isus ga je predao njegovoj majci.

¹⁶ Sve je obuzelo strahopoštovanje i počeli su slaviti Boga: »Među nama se pojavio veliki prorok« i »Bog je došao upomoć svom narodu!«

¹⁷ Vijest o Isusu proširila se po cijeloj Judeji i okolici.

Isus i Ivan Krstitelj

(Mt 11,2-19)

¹⁸ Ivanovi su učenici sve to ispričali Ivanu. ¹⁹ On je tada pozvao dvojicu svojih učenika i poslao ih Gospodinu da ga upitaju: »Jesi li ti onaj koji treba doći ili trebamo čekati drugoga?«

²⁰ Kad su došli k Isusu, rekli su mu: »Ivan Krstitelj nas je poslao da te pitamo: ‘Jesi li ti onaj koji treba doći ili trebamo čekati drugoga?’«

²¹ U to je vrijeme ozdravio mnoge od bolesti, muka i zlih duhova, a mnogim je slijepima vratio vid. ²² Zato im je odgovorio: »Idite i recite Ivanu što ste vidjeli i čuli: slijepi vide, hromi hodaju, gubavci ozdravljaju, gluhi čuju, mrtvi oživljavaju, a siromašnima se propovijeda Radosna vijest. ²³ Blago onomu tko se zbog mene ne pokoleba.«

²⁴ Nakon što su Ivanovi glasnici otišli, počeo je mnoštvu govoriti o Ivanu: »Što ste išli vidjeti u pustinji? Trsku koja se savija na vjetru? ²⁵ Ne? Što ste onda išli vidjeti? Čovjeka odjevenog u finu odjeću? Ne, ljudi koji nose finu odjeću i žive u raskoši nalaze se u kraljevskim palačama. ²⁶ Pa što ste onda išli vidjeti? Proroka? Da, kažem vam, i više od proroka. ²⁷ On je onaj o kojem je pisano:

²⁸ Kažem vam, među rođenima od žene nitko nije veći od Ivana. Pa, ipak, i onaj najmanji u Božjem kraljevstvu veći je od njega.«

²⁹ Svi koji su to čuli priznali su da je Božji nauk ispravan, čak i neki poreznici. To su bili oni koje je krstio Ivan. ³⁰ No farizeji i učitelji Zakona odbacili su plan koji je Bog imao za njih tako što su odbili da ih Ivan krsti.

³¹ »S čime ću usporediti ljude ovog vremena? Kakvi su oni? ³² Oni su kao djeca koja sjede na tržnici i jedni drugima dovikuju:

³³ Jer, Ivan Krstitelj došao je i nije jeo kruha niti je pio vina, a vi govorite: ‘U njemu je zli duh.’ ³⁴ Sin je Čovječji, pak, došao, jede i pije, a vi kažete: ‘Gledajte, ovaj je proždrljivac i pijanac, prijatelj poreznika i grešnika!’ ³⁵ No mudrost se pokazuje ispravnom na onima koji je prihvaćaju.«

Šimun farizej

³⁶ Neki je farizej pozvao Isusa k sebi na objed. Isus je otišao u farizejevu kuću i smjestio se za stol. ³⁷ U tom je gradu živjela neka žena koja je bila javna grešnica. Kad je doznala da Isus jede u farizejevoj kući, došla je i donijela alabastrenu posudu s mirisnim uljem. ³⁸ Stajala je iza Isusa, do njegovih nogu, i jecajući mu počela prati noge svojim suzama, brisati ih kosom, ljubiti i mazati ih mirisnim uljem. ³⁹ Kad je to vidio farizej, koji ga je pozvao k sebi, rekao je u sebi: »Da je ovaj čovjek prorok, znao bi tko je i kakva je ovo žena koja ga dodiruje. Znao bi da je grešnica.«

⁴⁰ Isus mu je rekao: »Šimune, moram ti nešto reći.« Šimun je odgovorio: »Samo reci, učitelju!«

⁴¹ »Nekom su vjerovniku dugovala dvojica; jedan mu je dugovao petsto srebrnjaka, a drugi pedeset. ⁴² Budući da mu nisu mogli vratiti, on im je obojici velikodušno oprostio dug. Koji će ga od njih sada više voljeti?«

⁴³ Šimun je odgovorio: »Pretpostavljam onaj kojemu je oprošten veći dug.«

»Dobro si prosudio«, odgovorio mu je Isus. ⁴⁴ Na to se okrenuo prema ženi i rekao Šimunu: »Vidiš li ovu ženu? Ja sam došao u tvoju kuću i ti mi nisi dao vode da operem noge. A ona mi ih je oprala svojim suzama i obrisala svojom kosom. ⁴⁵ Ti me nisi dočekao poljupcem, a ona mi, otkako sam ušao, nije prestala ljubiti noge. ⁴⁶ Ti mi nisi pomazao glavu uljem, a ona mi je mirisnim uljem namazala noge. ⁴⁷ I zato ti kažem da su joj oprošteni mnogi grijesi jer je pokazala puno ljubavi. A onaj komu se malo prašta, malo i ljubi.«

⁴⁸ Onda je rekao ženi: »Grijesi su ti oprošteni.«

⁴⁹ Na to su oni koji su jeli s njim počeli govoriti jedan drugome: »Tko je ovaj da čak i grijehe oprašta?«

⁵⁰ A on joj je rekao: »Tvoja te vjera spasila. Idi u miru!«

Job odgovara

21 Tada je Job odgovorio:

O hrani prinesenoj lažnim bogovima

8 Što se tiče mesa žrtvovanog lažnim bogovima, znamo da »svi mi imamo znanje«, kao što vi kažete. Međutim, znanje napuhuje, a ljubav izgrađuje. ² Ako tko misli da nešto zna, još ne zna koliko bi trebao znati. ³ Ali ako tko voli Boga, Bog ga poznaje.

⁴ Što se tiče jedenja mesa žrtvovanog lažnim bogovima, znamo da oni nisu ništa na ovom svijetu i znamo da nema drugoga Boga osim jednog. ⁵ Premda postoje takozvani bogovi—bilo na Nebu ili na Zemlji—a ima mnogo »bogova« i mnogo »gospodara«— ⁶ za nas postoji samo jedan Bog, Otac, od kojeg sve dolazi i za kojeg živimo. I postoji samo jedan Gospodin, Isus Krist, po kojem je sve stvoreno i po kojem živimo.

⁷ No ne znaju to svi. Neki su dosad bili navikli na štovanje lažnih bogova, tako sada kad jedu meso, još uvijek misle da ono pripada njima. Nisu sigurni trebaju li ga jesti pa, zbog slabe savjesti, osjećaju krivnju. ⁸ No hrana nas neće približiti Bogu. Ne ugađamo Bogu ako ne jedemo, niti što dobivamo ako jedemo.

⁹ Samo pazite da ta vaša sloboda ne navede one slabije na grijeh. ¹⁰ Jer, ako tko vidi vas, koji sve znate o tim stvarima, kako jedete u hramu posvećenom lažnom bogu, neće li to njegovu slabu savjest dovesti do toga da jede hranu u čast lažnom bogu? ¹¹ Taj koji je slab bit će uništen zbog vašega znanja. A Krist je umro za vašeg brata ili sestru! ¹² Kad griješite protiv braće i sestara na taj način da ih ranjavate, navodeći ih da čine ono što smatraju neispravnim, griješite protiv Krista. ¹³ Tako, ako hrana koju jedem navodi drugog vjernika na grijeh, nikad više neću jesti meso da ne bih potaknuo svoga brata ili sestru na grijeh.