M’Cheyne Bible Reading Plan

Јелисије чудесно извлачи секиру из воде

6 Дружина пророкâ рече Јелисију: »Слушај, место на ком се састајемо с тобом сувише је мало за нас. ² Хајде да одемо до реке Јордан, где сваки од нас може да узме по брвно, па да тамо себи саградимо боравиште.«

А он рече: »Идите.«

³ Један од њих рече: »Хоћеш ли, молим те, и ти да пођеш с нама, твојим слугама?«

»Хоћу«, одговори Јелисије, ⁴ па и он пође с њима.

Када су дошли до Јордана, почеше да секу дрвеће.

⁵ Док је један од њих обарао дебло, секира му паде у воду, па он завапи: »Авај, господару, узајмљена је!«

⁶ Божији човек упита: »Где је пала?« па кад му онај показа место, Јелисије исече један штап, баци га и учини да секира исплива.

⁷ »Извади је«, рече, а онај човек посегну руком и дохвати је.

Пораз арамејске војске

⁸ А цар Арама био је у рату са Израелом. Пошто се договорио са својим заповедницима, рече: »Подићи ћу табор на том и том месту.«

⁹ Божији човек поручи израелском цару: »Пази кад пролазиш поред оног места, јер Арамејци иду онамо.«

¹⁰ И израелски цар провери место на које му је указао Божији човек. Јелисије је тако много пута упозоравао цара, па се овај чувао тих места.

¹¹ То разбесне арамејског цара, па он позва своје заповеднике и упита их: »Зар ми нећете рећи ко је од нас на страни израелског цара?«

¹² »Ниједан од нас, мој господару царе«, рече један заповедник, »него то Јелисије, пророк који је у Израелу, говори цару оно што ти изговориш у својој спаваћој соби.«

¹³ »Идите и сазнајте где је«, рече цар, »да могу да пошаљем људе да га ухвате.«

Када му рекоше: »У Дотану је«, ¹⁴ он онамо посла коње и борна кола и велику војску, који одоше ноћу и опколише град.

¹⁵ Када је слуга Божијег човека устао и изашао напоље рано следећег јутра, а оно – војска с коњима и борним колима опколила град!

»Авај, господару, шта да радимо?« упита слуга.

¹⁶ »Не плаши се«, одговори пророк. »Више је оних који су с нама него оних који су с њима.«

¹⁷ И Јелисије се помоли: »ГОСПОДЕ, отвори му очи, да види.«

Тада ГОСПОД отвори очи слузи, и овај погледа и виде брда пуна коња и огњених кола свуда око Јелисија.

¹⁸ Док се непријатељ спуштао према Јелисију, он се помоли ГОСПОДУ: »Удари ове људе слепилом.«

И ГОСПОД их удари слепилом као што је Јелисије тражио.

¹⁹ Јелисије им рече: »Ово није пут и ово није град. Пођите за мном, и ја ћу вас одвести човеку кога тражите.«

И одведе их у Самарију.

²⁰ Када су ушли у град, Јелисије рече: »ГОСПОДЕ, отвори очи овим људима, да виде.«

И ГОСПОД им отвори очи и они видеше да су у Самарији.

²¹ Када их је израелски цар видео, упита Јелисија: »Да ли да их побијем, оче мој? Да ли да их побијем?«

²² »Немој да их побијеш«, одговори он. »Зар би побио оне које ниси заробио својим луком и мачем? Стави пред њих хране и воде, да једу и пију, па нека се врате свом господару.«

²³ И цар им приреди велику гозбу. Пошто су јели и пили, он их отпусти, и они се вратише свом господару. Тако арамејски пљачкаши више нису харали израелским подручјем.

Опсада Самарије

²⁴ После неког времена Бен-Хадад, цар Арама, окупи сву своју војску, па оде и опседе Самарију. ²⁵ У граду настаде велика глад. Опсада потраја толико дуго да се магарећа глава продавала за осамдесет шекела^[a] сребра, а четврт кава^[b] голубијег измета за пет шекела^[c].

²⁶ Док је израелски цар пролазио дуж зидина, једна жена му довикну: »Помози ми, мој господару царе!«

²⁷ А цар одговори: »Ако ти ГОСПОД не помогне, где ја да ти нађем помоћ? Са гумна или из муљаче?«

²⁸ Онда је упита: »Шта ти је?«

»Ова жена ми је рекла«, одврати она, »‚Дај свог сина, да га данас поједемо, а сутра ћемо појести мог.‘ ²⁹ Тако смо скувале мог сина и појеле га. Сутрадан јој рекох: ‚Дај свог сина, да га поједемо‘, али она га је сакрила.«

³⁰ Чувши женине речи, цар раздре своју одећу. Док је ишао дуж зидина, народ га виде, а оно – испод одеће му кострет.

³¹ Он рече: »Бог ме казнио ако глава Јелисија сина Шафатовог данас остане на његовим раменима!«

³² А Јелисије је седео у својој кући и с њим старешине. Цар пред собом посла гласника, али пре него што је овај стигао, Јелисије рече старешинама: »Зар не видите да онај убица шаље некога да ми одруби главу? Слушајте: кад стигне гласник, затворите врата и држите их затворена. Зар се иза њега не чује звук корака његовог господара?«

³³ Док им је још говорио, дође му гласник и рече: »Ова невоља је од ГОСПОДА. Зашто да још чекам ГОСПОДА?«

Надгледници и ђакони

3 Ово је истина: ако неко жели надгледништво^[a], лепу службу жели. ² А надгледник^[b] треба да буде без замерке, једне жене муж, умерен, разборит, сређен, гостољубив, способан да поучи; ³ не пијаница, не насилан човек, него благ; не свађалица, не среброљубац; ⁴ да својим домом добро управља, да му се деца потчињавају са пуним поштовањем ⁵ – јер ко не уме да управља својим домом, како ће се старати за Божију цркву? – ⁶ не новообраћеник, да не постане охол, па буде осуђен истом осудом као и ђаво. ⁷ Осим тога, треба да буде на добром гласу и међу људима^[c] ван цркве, да не падне у немилост и ђавољу замку.

⁸ Тако и ђакони треба да буду достојни поштовања, не дволични, да се не одају многом вину, да не иду за непоштеним добитком, ⁹ да се са чистом савешћу држе тајне наше вере. ¹⁰ А и они треба прво да буду проверени, па ако су беспрекорни, нека обављају службу.

¹¹ Тако и жене треба да буду достојне поштовања, не клеветнице, него умерене и у свему поуздане.

¹² Ђакон треба да буде једне жене муж и да добро управља својом децом и својим домом. ¹³ Јер, они који добро обављају службу, стичу леп положај и велико поуздање у вери у Исуса Христа.

¹⁴ Иако се надам да ћу ускоро доћи к теби, пишем ти ово ¹⁵ да, ако се задржим, знаш како се треба понашати у Божијем дому, који је Црква Бога живога, стуб и упориште истине.

¹⁶ По свеопштем признању, велика је тајна побожности:

Данилово виђење о човеку

10 Треће године владавине Кира, цара Персије, Данилу, који се звао и Валтасар, би објављена порука. Порука је била истинита, али било ју је веома тешко разумети^[a]. Разумевање поруке дође му у виђењу.

² »Ја, Данило, био сам тада три седмице у жалости. ³ Нисам јео бирана јела, нисам окусио ни меса ни вина и нисам се мазао уљем док не прођоше те три седмице. ⁴ Двадесет четвртог дана првог месеца, док сам био на обали велике реке Тигар, ⁵ подигох поглед, а кад тамо – човек обучен у ланену одећу, а око струка му појас од најчистијег злата! ⁶ Тело му је било као хризолит, лице као муња, очи као горуће бакље, руке и ноге као углачана бронза, а глас као жамор мноштва. ⁷ Само сам ја, Данило, гледао ово виђење. Људи који су били са мном нису га видели, али их обузе силан страх, па побегоше и сакрише се.

⁸ »Тако сам остао сâм и гледао ово велико виђење. Снага ме остави, лице ми насмрт пребледе и осетих се беспомоћно. ⁹ Тада га чух како говори и, кад га чух, онесвестих се и падох ничице.

¹⁰ »Онда ме дотаче рука и подиже ме на дрхтава колена и руке.

¹¹ »Он ми рече: ‚Данило, Божији миљениче, добро пази на речи које ћу ти говорити и усправи се, јер сам сада послат теби.‘

»Када ми је то рекао, устадох дрхтећи.

¹² »Он ми рече: ‚Не бој се, Данило. Од првог дана када си одлучио да разумеш и да се понизиш пред својим Богом, твоје речи су услишене и ја сам дошао због њих. ¹³ Али, заповедник персијског царства опирао ми се двадесет један дан. Тада ми је Михаило, један од главних заповедника, прискочио у помоћ, јер сам био остао сâм против цара Персије, ¹⁴ а ја дођох да ти објасним шта ће се догодити твоме народу у последња времена, јер ово је виђење за дане који тек треба да дођу.‘

¹⁵ »Када је он то изговорио, ја оборих поглед ка земљи и занемех.

¹⁶ »Тада ми онај који је изгледао као човек додирну усне, па ја отворих уста и почех да говорим.

»Рекох ономе који је стајао преда мном: ‚Господару, обузела ме је тескоба због овог виђења и занемоћао сам. ¹⁷ Како да онда ја, твој слуга, разговарам с тобом, господару? Снага ме је оставила и једва дишем.‘

¹⁸ »Тада ме онај који је изгледао као човек дотаче и оснажи, ¹⁹ па рече: ‚Не бој се, Божији миљениче. Мир с тобом. Буди јак. Буди храбар.‘

»Када ми је то рекао, снага ми се поврати, па рекох: ‚Говори, господару, јер си ме оснажио.‘

²⁰ »А он рече: ‚Знаш ли зашто сам дошао к теби? Сада ћу се вратити да се борим против заповедника Персије, а када ја одем, доћи ће заповедник Грчке. ²¹ Али, прво ћу ти рећи шта је записано у Књизи истине. Нема никога ко ме подржава против ових, осим Михаила, вашег заповедника.

Алеф

Бет

Гимел