M’Cheyne Bible Reading Plan

Побуна северних племена

(2. Лет 10,1-19)

12 Ровоам оде у Сихем, јер је сав Израел отишао онамо да га прогласи за цара. ² Јаровам син Неватов чуо је за то у Египту, куда је побегао пред царем Соломоном и тамо се настанио.

³ Када су послали по Јаровама, он и сва израелска заједница одоше Ровоаму и рекоше му: ⁴ »Твој отац је на нас навалио тежак јарам. Ти нам олакшај мукотрпни рад и тешки јарам који је он навалио на нас, и ми ћемо ти служити.«

⁵ Ровоам одговори: »Идите, па ми дођите поново за три дана.«

И народ оде.

⁶ Тада се цар Ровоам посаветова са старешинама које су служиле његовом оцу Соломону за његовог живота.

»Шта ми саветујете да одговорим овом народу?« упита он.

⁷ »Ако данас хоћеш да удовољиш овом народу^[a]«, одговорише они, »и даш им повољан одговор, они ће ти увек служити.«

⁸ Али Ровоам одбаци савет који су му дале старешине, па се посаветова са младићима с којима је одрастао и који су били у његовој служби.

⁹ Он их упита: »Шта ми саветујете? Како да одговоримо овом народу који ми говори: ‚Олакшај јарам који је на нас навалио твој отац‘?«

¹⁰ На то младићи који су с њим одрасли одговорише: »Кажи том народу који ти је тако рекао: ‚Мој мали прст је дебљи од струка мога оца. ¹¹ Мој отац је на вас навалио тежак јарам – ја ћу га учинити још тежим. Мој отац вас је кажњавао обичним бичевима – ја ћу вас кажњавати тешким корбачима^[b].‘«

¹² Трећега дана Јаровам и сав народ дођоше цару Ровоаму, као што им је рекао.

¹³ Цар оштро одговори народу, пошто је одбацио савет који су му дале старешине, ¹⁴ а прихватио савет младићâ: »Мој отац је на вас навалио тежак јарам – ја ћу га учинити још тежим. Мој отац вас је кажњавао обичним бичевима, а ја ћу тешким корбачима.«

¹⁵ Тако цар не послуша народ, јер је ГОСПОД хтео да тако буде да би се испунило оно што је рекао Јароваму сину Неватовом преко Ахије Шилонца.

¹⁶ Када су сви Израелци видели да цар неће да их послуша, рекоше му:

И Израелци одоше кући, ¹⁷ па је Ровоам владао само над оним Израелцима који су живели у градовима Јуде.

¹⁸ Цар Ровоам посла Израелцима Адорама, који је био задужен за кулук, али га они каменоваше до смрти. Тада се цар Ровоам брже-боље попе у своја кола и побеже у Јерусалим. ¹⁹ Тако је Израел у побуни против Давидове владарске куће до дана данашњег.

²⁰ Када је сав Израел чуо да се Јаровам вратио, послаше по њега и позваше га на народни збор, па га прогласише за цара над свим Израелом. Само је Јудино племе остало одано Давидовој владарској кући.

Шемајино пророштво

(2. Лет 11,1-4)

²¹ Када је Ровоам стигао у Јерусалим, окупи сто осамдесет хиљада најбољих ратника из целог Јудиног и Венијаминовог племена, да поведу рат против Израела и врате царство Ровоаму сину Соломоновом.

²² Али Божија реч дође Шемаји, Божијем човеку: ²³ »Кажи Ровоаму сину Соломоновом, цару Јуде, и целом Јудином и Венијаминовом племену и осталом народу: ²⁴ ‚Овако каже ГОСПОД: Немојте да идете да ратујете против своје браће Израелаца. Нека се сваки од вас врати својој кући, јер је све ово моје дело.‘«

И они послушаше реч ГОСПОДЊУ, па се окренуше и одоше.

Јаровам се окреће од Бога

²⁵ Јаровам утврди Сихем у Ефремовом горју, па је тамо живео. После оде оданде и утврди Пенуел.

²⁶ Тада Јаровам помисли: »Царство би се сада могло вратити Давидовој владарској кући ²⁷ ако овај народ буде ишао да приноси жртве у Дому ГОСПОДЊЕМ у Јерусалиму. Могао би поново да се приклони свом некадашњем господару, Ровоаму, цару Јуде. Мене би убили и вратили се цару Ровоаму.«

²⁸ Пошто се посаветовао, цар начини два златна телета, па рече народу: »Доста сте ишли у Јерусалим. Ево твојих богова, Израеле, који су те извели из Египта^[c].«

²⁹ Онда једно теле постави у Бетелу, а друго у Дану. ³⁰ То постаде извор греха, јер је народ ишао у Бетел и Дан да им се клања.

³¹ Јаровам подиже светилишта на узвишицама, а за свештенике постави свакакве људе, који нису били Левити. ³² Он уведе и празник петнаестог дана осмог месеца, сличан оном који се славио у Јуди, и на жртвенику у Бетелу принесе жртве телади коју је начинио. У Бетелу је, по светилиштима која је подигао на узвишицама, поставио и свештенике. ³³ Жртве на жртвенику у Бетелу принео је петнаестог дана осмог месеца, месеца који је самовољно за то изабрао. Тако је установио празник за Израелце и на жртвенику принео жртве.

Истинска праведност

3 На крају, браћо моја, радујте се у Господу! Није ми тешко да вам пишем једно те исто, а за вас је сигурније.

² Чувајте се оних паса, чувајте се оних радника зла, чувајте се сакаћења тела. ³ Јер, ми смо обрезање, ми који служимо Божијим Духом и хвалимо се Христом Исусом, а не уздамо се у тело ⁴ – иако бих ја и у тело могао да се поуздам.

Ако неко други мисли да може да се поузда у тело, ја још више: ⁵ обрезан осмог дана, из Израеловог народа, из Венијаминовог племена, Јеврејин од Јевреја, по Закону фарисеј, ⁶ по ревности прогонитељ Цркве, по законској праведности беспрекоран.

⁷ Али, оно што ми је некад било добитак, то ради Христа сматрам губитком. ⁸ Штавише, ја све сматрам губитком у поређењу с оним што све превазилази: спознањем Христа Исуса, мога Господа, ради кога сам све изгубио. И све сматрам смећем да бих добио Христа ⁹ и у њему се нашао – не својом праведношћу која долази од Закона, него оном која долази кроз веру у Христа: праведношћу која долази од Бога на основу вере. ¹⁰ Желим да упознам Христа и силу његовог васкрсења и заједништво у његовим страдањима, постајући као он у његовој смрти, ¹¹ не бих ли некако стигао до васкрсења из мртвих.

Хитање ка циљу

¹² Није да сам то већ постигао или да сам постао савршен, него хитам даље, не бих ли некако дохватио оно ради чега је Христос Исус дохватио мене. ¹³ Ја, браћо, не сматрам да сам то већ дохватио. Али, једно чиним: заборављајући оно што је за мном, а пружајући се ка оном што је преда мном, ¹⁴ хитам ка циљу, да добијем награду ради које ме је Бог у Христу Исусу позвао на небо.

¹⁵ Сви, дакле, који смо зрели, овако размишљајмо. Ако о нечему и мислите другачије, Бог ће вам и то јасно открити. ¹⁶ Само, што смо постигли, тога се држимо.

¹⁷ Придружите се онима који се угледају на мене, браћо, и посматрајте оне који живе по примеру који смо вам дали. ¹⁸ Јер, многи – о којима сам вам често говорио, а сада и плачући говорим – живе као непријатељи Христовог крста. ¹⁹ Њихов крај је пропаст, њихов бог је трбух, њихова слава је у њиховој срамоти, они мисле само на земаљско. ²⁰ А наша отаџбина је на небесима, одакле и ишчекујемо Спаситеља, Господа Исуса Христа. ²¹ Он ће својом силом – којом може све да потчини себи – преобразити наше бедно тело и саобразити га свом славном телу.

Два здања у близини Храма

42 Онда ме онај човек одведе на северну страну, у спољашње двориште, и доведе ме до одаја преко пута дворишта Храма и здања на северној страни. ² То здање, чија су врата гледала на север, било је сто лаката^[a] дуго и педесет лаката^[b] широко. ³ Дуж двадесет лаката^[c] унутрашњег дворишта и у делу преко пута плочника спољашњег дворишта, били су пролази, један изнад другог на три спрата. ⁴ Испред одаја пружао се унутрашњи пролаз, десет лаката^[d] широк и сто лаката дуг. Врата одаја гледала су на север. ⁵ Горње одаје биле су уже јер су им пролази одузимали више простора него одајама на доњем и средњем спрату. ⁶ Одаје су биле на три спрата, а пошто нису имале стубове као друга здања у дворишту, горње одаје биле су уже од оних на доњем и средњем спрату. ⁷ Био је ту један спољашњи зид дужине педесет лаката који је ишао дуж одаја и спољашњег дворишта. ⁸ Док је низ одаја уз спољашње двориште био дуг педесет лаката, онај до светилишта био је дуг сто лаката. ⁹ Доње одаје имале су улаз на источној страни, из спољашњег дворишта. ¹⁰ На јужној страни, дуж зида спољашњег дворишта, одмах уз двориште Храма и наспрам спољашњег зида, биле су одаје ¹¹ испред којих је био пролаз. Ове одаје биле су исте као оне на северу – једнаке дужине и ширине и сличних излаза и размера. Слични улазима у одаје на северу ¹² били су улази у одаје на југу. На почетку пролаза који је ишао напоредо са зидом који се пружао према истоку био је улаз у одаје.

¹³ Онда ми човек рече: »Северне и јужне одаје које гледају на двориште Храма јесу свете одаје, где ће свештеници који прилазе ГОСПОДУ јести најсветије жртвене приносе. Тамо ће стављати најсветије приносе – житне жртве, жртве за очишћење и жртве за кривицу – јер је то место свето. ¹⁴ Када свештеници уђу у Светињу, неће излазити у спољашње двориште док не одложе одећу у којој служе, јер је та одећа света. Морају да обуку другу одећу пре него што приђу месту које је за народ.«

Мере целог храмског подручја

¹⁵ Када је завршио мерење унутрашњости Храма, изведе ме напоље кроз источну капију, па измери све унаоколо. ¹⁶ Мерничким штапом измери источну страну: имала је пет стотина лаката^[e]. ¹⁷ Измери северну страну: имала је пет стотина лаката. ¹⁸ Измери јужну страну: имала је пет стотина лаката. ¹⁹ Онда се окрену на западну страну и измери је: имала је пет стотина лаката. ²⁰ Тако је измерио цео простор на све четири стране. Унаоколо је био зид, пет стотина лаката дуг и пет стотина лаката широк, и раздвајао свето од поганог.