M’Cheyne Bible Reading Plan

Јелисије исцељује арамејског заповедника

5 Неман, заповедник војске арамејског цара, био је на великој цени код свога господара и био је веома угледан, јер је преко њега ГОСПОД дао победу Араму. Али овај врсни ратник имао је губу.

² Једном су Арамејци у пљачкашком походу заробили једну младу Израелку, па је она служила код Неманове жене.

³ Она рече својој господарици: »Када би само мој господар отишао оном пророку у Самарији. Он би га излечио од губе.«

⁴ Неман оде до свога господара и исприча му шта је рекла израелска девојка.

⁵ »Само иди«, одговори цар Арама, »а ја ћу послати писмо израелском цару.«

И Неман оде, поневши са собом десет таланата^[a] сребра, шест хиљада шекела^[b] злата и десет одела. ⁶ У писму које је носио израелском цару стајало је: »Уз ово писмо ти шаљем свог слугу Немана, да га излечиш од губе.«

⁷ Чим је израелски цар прочитао писмо, раздре своју одећу и рече: »Зар сам ја Бог? Зар могу да убијем, па да вратим у живот? Зашто ми овај шаље некога да га излечим од губе? Ето како хоће да се завади са мном!«

⁸ Када је Јелисије, Божији човек, чуо да је израелски цар раздро своју одећу, овако му поручи: »Зашто си раздро своју одећу? Нека тај човек дође к мени, па ће знати да има пророк у Израелу.«

⁹ И Неман оде са својим коњима и колима и заустави се пред улазом Јелисијеве куће.

¹⁰ Јелисије му посла гласника да му каже: »Иди и седам пута се окупај у реци Јордан, и тело ће ти оздравити и очистићеш се.«

¹¹ Али Неман се наљути и оде оданде, говорећи: »Мислио сам да ће сигурно изаћи к мени и стати и призвати име ГОСПОДА, свога Бога, махнути руком преко болесног места и излечити ме од губе. ¹² Зар Авана и Парпар, реке у Дамаску, нису боље од свих вода у Израелу? Зар се нисам могао у њима окупати и очистити се?«

И окрену се и оде бесан.

¹³ Тада му приђоше његове слуге и рекоше: »Оче мој, да ти је пророк рекао да урадиш нешто тешко, зар ти то не би урадио? Па како нећеш кад ти каже: ‚Окупај се, и очистићеш се‘?«

¹⁴ На то он оде и седам пута се окупа у Јордану, као што му је рекао Божији човек, и тело му оздрави и постаде чисто као у малог детета.

¹⁵ Тада се Неман и сви његови пратиоци вратише Божијем човеку.

Он стаде пред њега и рече: »Сада знам да нигде у целом свету нема Бога осим у Израелу. Молим те, прими поклон од мене, твог слуге.«

¹⁶ Пророк одговори: »Тако ми ГОСПОДА живога, коме служим, нећу ништа да примим.«

И мада је Неман наваљивао на њега да прими поклон, не хтеде.

¹⁷ »Ако нећеш«, рече Неман, »молим те допусти мени, твом слузи, да узмем онолико земље колико две мазге могу да понесу, јер ја, твој слуга, више нећу приносити жртве паљенице ни клане жртве другом богу осим ГОСПОДУ. ¹⁸ Али, нека ми ГОСПОД опрости само једно: Када мој господар уђе у Римонов храм да се поклони, па се ослони на моју руку и тако се и ја поклоним – када се, дакле, поклоним у Римоновом храму, нека ми ГОСПОД то опрости.«

¹⁹ »Иди у миру«, рече Јелисије.

Пошто је Неман превалио део пута, ²⁰ Гехази, слуга Божијег човека Јелисија, помисли: »Мој господар је био сувише благ према том Арамејцу Неману кад није примио од њега оно што је донео. Тако ми ГОСПОДА живога, потрчаћу за њим и узети нешто од њега.«

²¹ И Гехази пожури за Неманом.

Видевши га како трчи према њему, Неман сиђе с кола да га дочека, па га упита: »Је ли све у реду?«

²² »Јесте«, одговори Гехази. »Господар ме је послао да ти кажем: ‚Управо су ми из Ефремовог горја стигла два младића из дружине пророкâ. Молим те, дај им талант^[c] сребра и два одела.‘«

²³ »Ма узми два таланта«, рече Неман, па наговори Гехазија да их узме. Онда завеза два таланта сребра у две вреће, узе два одела, па све даде двојици својих слугу да понесу пред Гехазијем. ²⁴ Стигавши до брда, Гехази узе оно од слугу и остави у кући. Тада отпусти ону двојицу и они одоше, ²⁵ а он оде и стаде пред свога господара Јелисија.

»Где си био, Гехази?« упита га Јелисије.

»Ја, твој слуга, нисам ишао никуда«, одговори Гехази.

²⁶ Али Јелисије му рече: »Зар није мој дух био с тобом кад је онај човек сишао с кола да те дочека? Зар је сада време да се узима новац, прима одећа, маслињаци, виногради, ситна и крупна стока, или слуге и слушкиње? ²⁷ Неманова губа прилепиће се за тебе и за твоје потомке довека.«

И Гехази оде од Јелисија сав као снег бео од губе.

Упутства за молитву

2 Пре свега, дакле, тражим да се мољења, молитве, молбе и захваљивања упућују Богу за све људе, ² за цареве и за све који су на власти, да проводимо миран и тих живот у потпуној побожности и достојанству. ³ То је добро и мило у очима Бога, нашег Спаситеља, ⁴ који жели да се сви људи спасу и да дођу до спознања истине. ⁵ Јер, Бог је један и један је посредник између Бога и људи – човек Христос Исус, ⁶ који је самога себе дао као откупнину за све – сведочанство у право време. ⁷ За то сведочанство сам ја постављен за проповедника и апостола – истину говорим, не лажем – за учитеља вере и истине незнабошцима.

⁸ Хоћу, дакле, да се мушкарци моле на сваком месту, подижући свете руке, без гнева и препирања.

⁹ Хоћу и да се жене облаче скромно, с пристојношћу и разборитошћу, да се не ките плетеницама и златом, или бисерима, или скупом одећом, ¹⁰ него добрим делима, као што приличи женама које се држе побожности.

¹¹ Нека жена учи у миру, у потпуној потчињености. ¹² Жени не допуштам да учи мушкарца, нити да има власт над њим, него нека буде мирна. ¹³ Јер, прво је створен Адам, па онда Ева. ¹⁴ И није Адам био заведен – жена је била заведена и учинила прекршај. ¹⁵ Али, спашће се рађањем деце ако остане у вери, љубави и светости које прати разборитост.

Данилова молитва

9 »Прве године владавине Дарија сина Ксерксовог, пореклом Међанина, који је био владар Халдејског царства, ² ја, Данило, увидех из Писама, из речи ГОСПОДЊЕ која је дошла пророку Јеремији, да ће Јерусалим лежати опустошен седамдесет година. ³ Стога се обратих Господу Богу молитвама и молбама, постећи у кострети и пепелу. ⁴ Молио сам се ГОСПОДУ, своме Богу, признајући:

»‚Господе, велики и страшни Боже, који се држиш свог Савеза љубави с онима који те воле и држе се твојих заповести:

⁵ »‚Грешили смо и понашали се покварено, били смо опаки, бунили се и окренули се од твојих заповести и законâ. ⁶ Нисмо слушали твоје слуге, пророке, који су у твоје име говорили нашим царевима, поглаварима, праоцима и свему народу земље.

⁷ »‚Твоја је, Господе, праведност, а на нама је данас срамота – на Јудејима, Јерусалимљанима и на целом Израелу, близу и далеко, у свим земљама у које си их отерао зато што су ти били неверни.

⁸ »‚ГОСПОДЕ, срамота је на нама и нашим царевима, поглаварима и праоцима, јер смо згрешили против тебе.

⁹ »‚Господ, наш Бог, милостив је и опрашта, иако смо се побунили против њега ¹⁰ и нисмо слушали ГОСПОДА, Бога, ни држали се законâ које нам је дао преко својих слугу пророка. ¹¹ Сав Израел је прекршио твој Закон и окренуо се од тебе, не слушајући те. Зато су се на нас излила проклетства и осуда изречена уз заклетву, записани у закону Мојсија, слуге Божијег, јер смо згрешили против Бога.

¹² »‚Он је испунио оно што је рекао да ће учинити против нас и наших владара наваливши на нас велику несрећу – под небом се никад није догодило то што се догодило у Јерусалиму. ¹³ Баш као што је записано у Мојсијевом закону, дошла је на нас сва ова несрећа, али ми нисмо потражили наклоност ГОСПОДА, нашега Бога, окренувши се од наших греха и приклонивши се твојој истини. ¹⁴ А ГОСПОД је бдео над несрећом и навалио ју је на нас, јер је ГОСПОД, наш Бог, праведан у свему што чини – а ми га нисмо слушали.

¹⁵ »‚А сада, Господе Боже наш, који си моћном руком извео свој народ из Египта и тако стекао Име које траје до дана данашњег, ми смо згрешили и били опаки. ¹⁶ Господе, по свој својој праведности, одврати свој гнев и срџбу од Јерусалима, свога града, свога светог брда. Наши греси и злодела наших праотаца учинили су да Јерусалим и твој народ буду ругло свима који нас окружују.

¹⁷ »‚Сада, Господе, саслушај молитве свога слуге и његове молбе за милост. Својим лицем обасјај опустошено светилиште, себе ради, Господе. ¹⁸ Саслушај ме, Боже мој, отвори очи и погледај нашу пустош и град који се зове твојим Именом. Не молимо те зато што смо праведни, већ због твоје велике самилости.

Седамдесет седмица

²⁰ »Док сам још ово говорио, молећи се и признајући своје грехе и грехе свога народа, Израела, износећи своју молбу за милост ГОСПОДУ, своме Богу, за његово свето брдо, ²¹ док сам, дакле, још говорио молећи се, Гаврило, човек кога сам био видео у оном првом виђењу, долете до мене у брзом лету и дотаче ме у време вечерње жртве.

²² »Он ме поучи, рекавши: ‚Данило, дошао сам да ти дам разборитости и умности. ²³ Чим си почео да се молиш, стигао је одговор, и ја сам дошао да ти га објавим, јер си Божији миљеник. Стога размисли о поруци и схвати виђење:

²⁴ »‚Седамдесет седмица одређено је твоме народу и твоме светом граду да се оконча преступ, да се докрајчи грех, да се изврши помирење за злодела, да се уведе вечна праведност, да се запечате виђења и пророци и да се помаже Свети над светима^[a].

²⁵ »‚Знај и разумеј: од када буде издата заповест да се обнови и изгради Јерусалим до Помазаника, Владара, проћи ће седам седмица и шездесет две седмице. Биће поново изграђен са тргом и опкопом, али у време невоље. ²⁶ А после шездесет две седмице, Помазаник ће бити погубљен и неће имати ништа. Народ владара који ће доћи уништиће град и светилиште. Крај ће доћи као потоп: до краја рата одређено је пустошење. ²⁷ Он ће склопити савез са многима за једну седмицу, а половином те седмице окончаће жртве и приносе. На врху Храма биће грозота пустошења док се крај који је одређен не обори на пустошника.‘«