M’Cheyne Bible Reading Plan
Пророк Илија и суша
17 Илија Тишбејац, из Тишбе у Гиладу, рече Ахаву: »Живога ми ГОСПОДА, Бога Израеловог, коме служим, неће бити ни росе ни кише следећих неколико година, осим на моју заповест.«
2 Реч ГОСПОДЊА дође Илији: 3 »Иди одавде, па скрени на исток и сакриј се у кланцу Кериту, источно од реке Јордан. 4 Пићеш из потока, а гавранима сам заповедио да те тамо хране.«
5 Илија учини као што му је ГОСПОД рекао: оде до кланца Керита, источно од реке Јордан, и тамо остаде. 6 Гаврани су му доносили хлеб и месо ујутро и увече, а пио је из потока.
7 После неког времена, поток пресуши, јер у земљи није било кише.
Илија и удовица из Сарепте
8 Тада му дође реч ГОСПОДЊА: 9 »Иди сместа у Сарепту Сидонску и остани тамо. Заповедио сам једној удовици у том месту да те снабдева храном.«
10 Тако Илија оде у Сарепту. Када је дошао до градске капије, наиђе на једну удовицу како тамо сакупља пруће.
Он је позва и замоли: »Донеси ми мало воде у врчу, да пијем.«
11 Како она крену да му донесе, он викну за њом: »Донеси ми, молим те, и мало хлеба.«
12 »Живога ми ГОСПОДА, твога Бога«, одговори она, »немам хлеба – само шаку брашна у ћупу и мало уља у врчу. Сакупљам пруће, да га однесем кући и спремим јело себи и свом сину, да га поједемо, па да умремо.«
13 Илија јој рече: »Не бој се. Иди кући и учини као што си рекла. Али прво мени испеци једну погачу од онога што имаш и донеси ми, а онда спреми нешто себи и свом сину. 14 Јер, овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Неће у ћупу нестати брашна нити ће пресушити врч с уљем све док ГОСПОД на земљу не пусти кишу.‘«
15 Она оде и учини као што јој је Илија рекао. Тако је сваког дана било хране за Илију и за ону жену и њену породицу, 16 пошто брашна у ћупу није нестало нити је врч с уљем пресушио, баш као што је ГОСПОД и рекао Илији.
17 После неког времена, разболе се син власнице куће. Било му је све горе и горе, док на крају није престао да дише.
18 Жена рече Илији: »Шта ти имаш против мене, Божији човече? Зар си дошао да ме подсетиш на мој грех и да ми убијеш сина?«
19 »Дај ми свог сина«, одврати Илија, па га узе из њених руку, однесе га у собу на спрату у којој је становао и положи га на своју постељу.
20 Онда завапи ГОСПОДУ: »ГОСПОДЕ, Боже мој, зар си пустио несрећу и на ову удовицу код које станујем усмртивши јој сина?«
21 Потом се три пута пружи по дечаку и завапи ГОСПОДУ: »ГОСПОДЕ, Боже мој, дај да се у овог дечака врати живот!«
22 ГОСПОД услиши Илијин вапај: у дечака се врати живот и он оживе.
23 Илија подиже дете и однесе га из собе на спрату доле у кућу, па га даде мајци, рекавши: »Гледај, син ти је жив!«
24 А жена му рече: »Сада знам да си Божији човек и да је истина оно што ГОСПОД говори кроз твоја уста.«
4 Господари, дајте својим робовима оно што је право и правично, знајући да и ви имате Господара на небу.
Остала упутства
2 Посветите се молитви. Бдите у њој са захваљивањем. 3 Уједно се молите и за нас, да Бог отвори врата нашој речи, да говоримо о Христовој тајни – за коју сам и окован – 4 да је објавим, говорећи о њој онако како треба да говорим. 5 Мудро се понашајте према онима ван цркве. Паметно користите[a] време. 6 Нека ваша реч увек буде љубазна, сољу зачињена, да сваком знате да одговорите како треба.
Завршни поздрави
7 О свему што се тиче мене обавестиће вас Тихик, драги брат, верни служитељ и са мном слуга у Господу. 8 Шаљем вам га баш зато да сазнате шта је с нама и да вам ободри срце, 9 заједно с Онисимом, верним и драгим братом, који је један од вас. Они ће вас обавестити о свему што се овде догађа.
10 Поздрављају вас Аристарх, мој друг у сужањству, и Марко, Варнавин нећак (за њега сте већ добили упутства: ако дође к вама, примите га), 11 и Исус звани Јуст. Они су једини обрезани верници[b] који са мном раде за Божије царство. Они су ми били утеха.
12 Поздравља вас Епафрас, који је један од вас и слуга Христа Исуса. Он се у молитвама увек бори за вас да, зрели и потпуно уверени, чврсто стојите у свему што је по Божијој вољи. 13 Сведочим за њега да се веома труди за вас и за оне у Лаодикији и Јерапољу.
14 Поздрављају вас драги лекар Лука и Димас.
15 Поздравите браћу у Лаодикији и Нимфана и цркву у његовој кући. 16 А када се ова посланица прочита код вас, постарајте се да се прочита и у цркви у Лаодикији, а и ви да прочитате ону из Лаодикије. 17 И реците Архипу: »Гледај да извршиш службу коју си добио у Господу.«
18 Поздрав мојом руком, Павловом. Сећајте се мојих окова.
Милост с вама.
Река која тече из Храма
47 Онај човек ме одведе назад до улаза у Храм, а кад тамо – вода истиче испод прага Храма према истоку – јер је прочеље Храма гледало на исток. Вода је истицала испод десне стране Храма, јужно од жртвеника. 2 Он ме онда изведе кроз северну капију и проведе ме около до спољашње капије која гледа на исток, а оно – с десне стране дотицала је вода. 3 Човек оде на исток, с мерничким ужетом у руци, и одмери хиљаду лаката[a], па ме поведе кроз воду која је била до глежња. 4 Он одмери још хиљаду лаката, и поведе ме кроз воду која је била до колена. Одмери још хиљаду, и поведе ме кроз воду која је била до паса. 5 Онда одмери још хиљаду лаката, али сада је то била река коју нисам могао прегазити. Вода је порасла и била толико дубока да се није могла прегазити, него само препливати.
6 Он ме упита: »Сине човечији, јеси ли видео ово?«
Потом ме поведе назад до обале реке. 7 Када сам стигао онамо, а оно – много дрвећа с обе стране реке.
8 Он ми рече: »Ова вода тече према источној области и силази у Араву, где утиче у Мртво море[b], а када се улије у море, морска вода постаје слатка. 9 Мноштво живих створења живеће где год река протиче. Биће ту силно мноштво риба, јер ова вода дотиче онамо и претвара слану воду у слатку. Куд год река протиче, све оживљава. 10 Рибари ће стајати дуж обале од Ен-Гедија до Ен-Еглајима, и тамо ће ширити своје мреже да се осуше. Биће у њој риба од много врста – попут риба у Великом мору[c]. 11 Али мочваре и ритови неће бити слатководни – остаће такви ради соли. 12 Воћке свих врста рашће дуж обе обале реке. Њихово лишће неће венути нити ће им плодови опадати. Рађаће сваког месеца, јер ће им дотицати вода из светилишта. Њихови плодови биће за јело, а лишће за лек.«
Међе земље
13 Овако каже Господ ГОСПОД: »Ово су међе по којима ћете поделити земљу за наследство међу дванаест Израелових племена, са два дела за Јосифа. 14 Изделићете земљу међу њима на једнаке делове. Зато што сам се заклео дигнуте руке да ћу је дати вашим праоцима, ова земља биће ваше наследство.
15 »Ово ће бити међе земље:
»На северу ће ићи од Великог мора путем за Хетлон и поред Лево-Хамата до Цедада, 16 Беероте и Сиврајима, који лежи на граници између Дамаска и Хамата, све до Хацер-Хатихона, који је на граници Хаврана. 17 Дакле, северна међа ће се протезати од мора до Хацар-Енона, дуж северне границе Дамаска, са границом Хамата северно одатле.
18 »На истоку ће међа ићи између Хаврана и Дамаска, дуж реке Јордан, која ће бити граница између Гилада и Израела, све до Тамара на Мртвом мору[d]. То ће бити источна међа.
19 »На југу ће међа ићи од Тамара, па све до водâ Мерива-Кадеша, а одатле дуж Египатског потока до Великог мора. То ће бити јужна међа.
20 »На западу, Велико море биће међа до преко пута Лево-Хамата. То ће бити западна међа.
21 »Разделите ову земљу међу собом према Израеловим племенима. 22 Доделите је у наследство себи и дошљацима који су се населили међу вама и који имају децу. Поступајте с њима као с рођеним Израелцима – нека с вама добију наследство међу Израеловим племенима. 23 У којем год племену да се дошљак насели, ту му дајте његово наследство«, говори Господ ГОСПОД.
Давидов.
1 Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја,
и све што је у мени, његовом светом Имену.
2 Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја,
и не заборави сва доброчинства његова.
3 Он је тај који ти прашта грехе,
који све твоје болести исцељује,
4 који ти живот откупљује од гробне јаме,
који те љубављу и самилошћу окружује,
5 који те добрима сити,
па ти се младост обнавља као орлу.
6 ГОСПОД праведно и право поступа
са свим потлаченима.
7 Своје је путеве обзнанио Мојсију,
своја дела народу Израеловом.
8 ГОСПОД је сажаљив и милостив,
спор да се разгневи и препун љубави.
9 Он неће стално оптуживати,
ни довека се гневити.
10 Не поступа с нама према нашим гресима
нити нам узвраћа према нашој кривици.
11 Јер, колико је небо високо над земљом,
толика је његова љубав према онима који га се боје.
12 Колико је исток далеко од запада,
толико је наше преступе удаљио од нас.
13 Као што се отац сажали на децу,
тако се и он сажали на оне који га се боје.
14 Јер, он зна како смо саздани,
сећа се да смо прах.
15 А човек – његови дани су као трава.
Као пољски цвет цвета,
16 ветар преко њега пређе, и нема га,
и више га се не сећа његово место.
17 А љубав ГОСПОДЊА од вечности је до вечности
на онима који га се боје
и његова праведност на деци њихове деце,
18 на онима који се држе његовог Савеза
и сећају се да његове налоге извршавају.
19 ГОСПОД је свој престо поставио на небесима
и његово царство влада над свима.
20 Захваљујте ГОСПОДУ, његови моћни анђели,
који чините како вам он каже
и његовој речи се покоравате.
21 Захваљујте ГОСПОДУ, све војске његове,
ви његове слуге које његову вољу извршавате.
22 Захваљујте ГОСПОДУ, сва дела његова
на свим местима његовог царства.
Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International