M’Cheyne Bible Reading Plan
Навотов виноград
21 После ових догађаја десило се ово: Навот Јизреелац имао је виноград у Јизреелу, близу палате самаријског цара Ахава.
2 Ахав рече Навоту: »Дај ми свој виноград да ми буде повртњак, пошто је тако близу моје палате. У замену ћу ти дати бољи виноград или, ако ти је драже, платићу ти колико вреди.«
3 Али Навот одговори: »Далеко било да теби дам наследство својих праотаца.«
4 На то Ахав уђе у своју палату смркнут и љут, јер му је Навот Јизреелац рекао: »Не дам ти наследство мојих праотаца«, па леже у постељу дурећи се и не хтеде да једе.
5 Његова жена Језавеља уђе к њему и упита га: »Што си се тако смркнуо? Што не једеш?«
6 Он јој одговори: »Зато што сам рекао Навоту Јизреелцу: ‚Продај ми свој виноград, или, ако ти је драже, даћу ти други виноград место њега,‘ а он рече: ‚Не дам ти свој виноград.‘«
7 Његова жена Језавеља му рече: »Зар се тако понаша цар Израела? Устани и једи и разведри се. Ја ћу ти дати виноград Навота Јизреелца.«
8 Тада она написа писма у Ахавово име, запечати их његовим печатом и посла старешинама и племићима који су живели у Навотовом граду. 9 У писмима је стајало:
»Прогласите пост и посадите Навота на почасно место међу народом. 10 Преко пута њега посадите двојицу ништарија, па нека сведоче: ‚Проклињао си Бога и цара.‘ Тада га изведите и каменујте до смрти.«
11 Старешине и племићи који су живели у Навотовом граду учинише како им је Језавеља наредила у писмима која им је написала. 12 Прогласише пост и посадише Навота на почасно место међу народом. 13 Онда дођоше двојица ништарија и седоше преко пута њега, па су пред народом сведочили против њега говорећи: »Навот је проклињао Бога и цара.«
Тада га изведоше ван града и каменоваше га до смрти, 14 па поручише Језавељи: »Навот је каменован и умро је.«
15 Чим је Језавеља чула да је Навот каменован и да је умро, рече Ахаву: »Иди и узми себи онај виноград Навота Јизреелца који није хтео да ти прода. Навот више није жив – умро је.«
16 Када је Ахав чуо да је Навот мртав, оде да узме себи његов виноград.
17 Тада реч ГОСПОДЊА дође Илији Тишбејцу: 18 »Спреми се и иди доле у сусрет израелском цару Ахаву, који влада у Самарији. Ено га у Навотовом винограду, у који је отишао да га узме за себе. 19 Реци му: ‚Овако каже ГОСПОД: Убио си човека и отео му посед.‘ Онда му реци: ‚Овако каже ГОСПОД: На истом месту где су пси полизали Навотову крв, пси ће полизати и твоју – да, твоју!‘«
20 Ахав рече Илији: »Нађе ли ме, непријатељу мој?«
»Нађох«, одврати Илија, »јер си се продао да би чинио оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. 21 ‚Ево, пустићу на тебе несрећу. Уништићу твоје потомке и истребити свако Ахавово мушко чељаде у Израелу – и роба и слободњака. 22 Учинићу с твојом владарском кућом као и са владарском кућом Јаровама сина Неватовог и владарском кућом Бааше сина Ахијиног, јер си ме разгневио и навео Израел на грех.‘ 23 А за Језавељу ГОСПОД каже: ‚Пси ће прождрети Језавељу код јизреелског зида.‘ 24 Пси ће појести оне Ахавове који умру у граду, а птице оне који умру у пољу.«
25 (Никада није било таквога као Ахав, који се продао да би по наговору своје жене Језавеље чинио оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. 26 Чинио је велике грозоте идући за идолима, исто као Аморејци које је ГОСПОД истерао пред Израелцима.)
27 Када је Ахав чуо ове речи, раздре своју одећу, обуче се у кострет, па је постио. Спавао је у кострети и ишао унаоколо покуњен.
28 Тада реч ГОСПОДЊА дође Илији Тишбејцу: 29 »Јеси ли видео како се Ахав понизио преда мном? Зато што се тако понизио, нећу пустити несрећу на његову владарску кућу за његове владавине, већ ћу је пустити за владавине његовог сина.«
Живот по Божијој вољи
4 На крају, браћо, поучили смо вас како треба да живите и угађате Богу – тако како и живите – а сада вас молимо и преклињемо у Господу Исусу да то чините још више. 2 Јер, ви знате каква смо вам упутства дали у име Господа Исуса. 3 А ово је Божија воља: да будете свети, да се клоните блуда, 4 да сваки од вас научи да влада својим телом[a] на свет и частан начин, 5 а не у пожудној страсти као незнабошци, који не познају Бога, 6 да при томе не чините нажао своме брату и не варате га. Господ ће се за све то осветити, као што смо вам већ рекли и упозорили вас. 7 Јер, Бог нас није позвао на нечистоту, него на светост. 8 Стога, дакле, ко то одбацује, не одбацује човека, него Бога, који вам даје свога Светог Духа.
9 О братској љубави нема потребе да вам пишемо, јер сте и сами од Бога поучени да волите један другога. 10 А ви заиста и волите сву браћу у целој Македонији. Само вас молимо, браћо, да то чините још више.
11 Настојте да водите миран живот, да гледате своја посла и да својим рукама радите, као што смо вам наложили, 12 да се долично понашате према онима ван цркве и да вам ни од кога ништа не треба.
Господњи долазак
13 Не желимо, браћо, да останете у незнању у погледу оних који су умрли[b], па да тугујете као остали, који немају наду. 14 Јер, ако верујемо да је Исус умро и васкрсао, онда верујемо и да ће Бог са Исусом повести и оне који су у њему умрли. 15 Ово вам говоримо на основу Господње речи: ми, живи, који остајемо до Господњег доласка, нећемо претећи оне који су умрли. 16 Јер, сâм Господ ће, на заповест, на глас арханђела и на звук Божије трубе, сићи са неба, и прво ће устати мртви у Христу. 17 Потом ћемо ми, живи, преостали, заједно с њима бити понети на облацима да се сретнемо са Господом у ваздуху. И тако ћемо увек бити са Господом. 18 Зато бодрите један другога овим речима.
Златни кип и ужарена пећ
3 Цар Навуходоносор направи златан кип шездесет лаката висок и шест лаката широк[a] и постави га у равници Дури у покрајини Вавилон. 2 Он онда позва све сатрапе, управитеље, начелнике, саветнике, ризничаре, више и ниже судије и све друге званичнике покрајина да дођу на освештање кипа који је поставио.
3 Сви сатрапи, управитељи, начелници, саветници, ризничари, више и ниже судије и сви други званичници покрајина окупише се на освештању кипа који је цар Навуходоносор поставио и стадоше пред њега. 4 Тада гласник гласно објави: »Народи, народности и људи свих језика, ово вам се наређује: 5 чим чујете звук рога, фруле, цитре, лире, харфе, гајди или било ког другог музичког инструмента, падните на земљу и поклоните се златном кипу који је поставио цар Навуходоносор. 6 Ко не падне и не поклони се, одмах ће бити бачен у ужарену пећ.«
7 И тако су, кад би чули звук рога, фруле, цитре, харфе, лире, гајди или било ког другог музичког инструмента, сви народи, народности и људи свих језика падали на земљу и клањали се златном кипу који је поставио цар Навуходоносор.
8 У то време, звездознанци дођоше и оптужише Јудеје.
9 Они рекоше цару Навуходоносору: »Жив био довека, царе! 10 Ти си, царе, издао наредбу да свако ко зачује звук рога, фруле, цитре, харфе, лире, гајди или било ког другог музичког инструмента падне и поклони се златном кипу, 11 а да свако ко не падне и не поклони се кипу буде бачен у ужарену пећ. 12 Али неки Јудеји, они које си одредио да воде послове покрајине Вавилон – Шадрах, Мешах и Аведнего – не маре за тебе, царе. Они нити служе твојим боговима, нити се клањају златном кипу који си поставио.«
13 Тада Навуходоносор, силно бесан, позва Шадраха, Мешаха и Аведнега, па их доведоше пред цара.
14 Навуходоносор их упита: »Шадраше, Мешаше и Аведнего, је ли истина да ви не служите мојим боговима и да се не клањате златном кипу који сам поставио? 15 Да ли сте спремни, када зачујете звук рога, фруле, цитре, харфе, лире, гајди или било ког другог музичког инструмента, да сместа паднете и поклоните се кипу који сам начинио? Ако му се не поклоните, бићете сместа бачени у ужарену пећ. И који бог вас тада може избавити из мојих руку?«
16 Шадрах, Мешах и Аведнего одговорише цару: »Не морамо да се у овоме бранимо пред тобом, Навуходоносоре. 17 Јер, ако нас баце у ужарену пећ, Бог коме служимо може да нас спасе од ње и он ће нас избавити из твоје руке. 18 Али, ако он то и не учини, царе, знај да ми нећемо да служимо твојим боговима ни да се клањамо златном кипу који си поставио.«
19 На то се Навуходоносор толико разбесне на Шадраха, Мешаха и Аведнега да му се лице изобличи. Он нареди да се пећ ужари седам пута јаче него обично, 20 па заповеди најјачим ратницима из своје војске да вежу Шадраха, Мешаха и Аведнега и баце их у ужарену пећ. 21 Тако их везаше, па их онако у огртачима, кошуљама, турбанима и другој одећи бацише у ужарену пећ. 22 Пошто је царева наредба била хитна, а пећ прекомерно ужарена, пламен уби стражаре који су до пећи одвели Шадраха, Мешаха и Аведнега. 23 А њих тројица, чврсто везани, падоше у ужарену пећ.
24 Тада се Навуходоносор запрепасти, па брзо устаде и упита своје саветнике: »Зар нисмо бацили у пећ само тројицу везаних људи?«
Они одговорише: »Тако је, царе.«
25 А он рече: »Али, ево, ја видим четворицу како одвезани шетају по огњу, и није им ништа! А четврти изгледа као Божији син!«
26 Тада Навуходоносор приђе отвору ужарене пећи и повика: »Шадраше, Мешаше и Аведнего, слуге Бога Свевишњега, изађите и дођите овамо!«
И Шадрах, Мешах и Аведнего изађоше из огња. 27 Сви сатрапи, управитељи, начелници и цареви саветници окупише се око њих и видеше да ватра није наудила њиховом телу, да им ни коса на глави није опрљена ни одећа прогорена. Нису чак ни мирисали на ватру.
28 Навуходоносор рече: »Благословен Бог Шадраха, Мешаха и Аведнега, који је послао свога анђела да избави своје слуге. Они су се уздали у њега и одбили цареву наредбу, предајући своје тело смрти радије него да служе или се поклоне другом богу осим своме Богу. 29 Стога наређујем да ко год из неког народа, народности или језика увреди Шадраховог, Мешаховог и Аведнеговог Бога буде исечен на комаде и да му се кућа претвори у гомилу крша. Јер, нема ниједног другог Бога који може овако да избави.«
30 После тога, цар постави Шадраха, Мешаха и Аведнега на још више положаје у покрајини Вавилон.
Књига пета
(Псалми 107-150)
1 Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
2 Нека тако говоре откупљени ГОСПОДЊИ,
они које је из душманинове руке откупио
3 и сабрао их из земаља,
са истока и запада, са севера и југа.
4 Неки су лутали беспутном пустињом,
не налазећи град у ком би се настанили.
5 Били су гладни и жедни,
душа је клонула у њима.
6 Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
и он их избави из њихових недаћа.
7 Правим путем их поведе
до града где ће се настанити.
8 Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
и чудесних дела која за људски род чини.
9 Јер, он напаја жедне
и гладне добрима сити.
10 Неки су седели у тами и сенци смрти,
јадом и гвожђем спутани,
11 јер су се против Божијих речи побунили
и презрели савете Свевишњега.
12 Зато их је мукотрпним радом унизио.
Посртали су, а никога да помогне.
13 Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
и он их спасе из њихових недаћа.
14 Изведе их из таме и сенке смрти
и раскиде њихове окове.
15 Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
и чудесних дела која за људски род чини.
16 Јер, он разбија бронзане капије
и расеца гвоздене преворнице.
17 Неки су били безумни,
па испаштали због свог преступа и греха.
18 Свако јело гадило се њиховој души,
па се примакоше дверима смрти.
19 Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
и он их спасе из њихових недаћа.
20 Он своју реч посла, и исцели их
и избави од гроба.
21 Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
и чудесних дела која за људски род чини.
22 Нека приносе жртве захвалнице
и радосним песмама о његовим делима причају.
23 Неки су се на море отиснули у лађама,
да на големим водама обављају посао.
24 И они су видели ГОСПОДЊА дела,
његова чудесна дела у дубинама.
25 Јер, он нареди, и вихор задува
и високо подиже таласе.
26 Они се подигоше до неба,
па се спустише до дубина –
храброст им се топила пред опасношћу.
27 Као пијанци су тетурали и посртали,
сва њихова вештина постаде бескорисна.
28 Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
и он их изведе из њихових недаћа.
29 Он стиша олују и таласи се смирише.
30 Они се обрадоваше што је настало затишје,
и он их одведе до жељене луке.
31 Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
и чудесних дела која за људски род чини.
32 Нека га узвисују на скупу народа
и хвале на већу старешина.
33 Он реке претвори у пустињу
и изворе воде у жедну земљу,
34 земљу плодну у слану пустолину
због опакости њених житеља.
35 Он пустињу претвори у језера
и суву земљу у изворе воде.
36 Тамо насели гладне,
и они подигоше град да се у њему настане.
37 Засејаше њиве и посадише винограде,
који им обилну летину родише.
38 Он их благослови,
па се силно намножише.
Он не даде да се смањи број њихове стоке.
39 А онда им се смањио број и били су понижени
тлачењем, несрећом и тугом.
40 Онај који презир излива на владаре
учини да пустим беспућем лутају.
41 Али он убоге диже из беде
и породице им умножи као стада.
42 Честити то виде и радују се,
а сви неправедни умукнуће.
43 Ко је мудар, нека се тога држи
и нека увиди љубав ГОСПОДЊУ.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International