M’Cheyne Bible Reading Plan

Бен-Хадад напада Израел

20 Бен-Хадад, цар Арама, окупи сву своју војску. С њим су била и тридесет два цара са својим коњима и борним колима. Он оде, опседе Самарију и нападе је.

² Бен-Хадад посла гласнике у град израелском цару Ахаву с поруком: »Овако каже Бен-Хадад: ³ ‚Твоје сребро и злато, моји су, а тако и твоје најбоље жене и деца.‘«

⁴ Израелски цар одговори: »Тако је као што кажеш, мој господару царе: твој сам и ја и све моје.«

⁵ Гласници дођоше опет и рекоше: »Овако каже Бен-Хадад: ‚Послао сам ти поруку да ми даш своје сребро, злато, жене и децу. ⁶ Али сутра у ово доба послаћу своје службенике да претраже твоју палату и куће твојих службеника, па ће узети и однети све што им се учини да је вредно.‘«

⁷ Тада израелски цар сазва све старешине земље, па им рече: »Видите ли како овај човек тражи невољу! Када је послао по моје жене и децу, моје сребро и злато, нисам га одбио.«

⁸ Све старешине и сав народ му одговорише: »Немој да га послушаш и да пристанеш.«

⁹ Тада он овако одговори Бен-Хададовим гласницима: »Кажите мом господару цару: ‚Ја, твој слуга, учинићу све што си тражио први пут, али ово друго не могу.‘«

Гласници одоше и однеше одговор Бен-Хададу, ¹⁰ који онда посла још једну поруку Ахаву: »Нека ме богови најстроже казне ако у Самарији остане толико прашине да сваком од мојих војника буде по шака.«

¹¹ Израелски цар одговори: »Реците му: ‚Нека се онај који облачи оклоп не хвали као онај који га скида.‘«

¹² Бен-Хадад чу ову поруку док су он и цареви пили под сеницама, па нареди својим људима: »Спремите се.«

И они се спремише да нападну град.

Бог избавља Израел

¹³ Један пророк дође израелском цару Ахаву и рече: »Овако каже ГОСПОД: ‚Видиш ли сву ову силну војску? Данас ћу ти је предати у руке и тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД.‘«

¹⁴ »Ко ће то да учини?« упита Ахав.

Пророк одговори: »Овако каже ГОСПОД: ‚Млади заповедници управитељâ области.‘«

»А ко ће да почне битку?« упита Ахав.

Пророк одговори: »Ти.«

¹⁵ Тада Ахав окупи младе заповеднике управитељâ области, њих две стотине тридесет два, а потом окупи сву војску – седам хиљада Израелаца. ¹⁶ Они кренуше у подне док су се Бен-Хадад и тридесет два цара с њим у савезу опијали под својим сеницама. ¹⁷ Млади заповедници управитељâ области изађоше први.

Бен-Хадад је био послао извиднике, који му јавише: »Из Самарије су изашли неки људи.«

¹⁸ Он рече: »Било да су изашли да затраже мир или да ратују, похватајте их живе.«

¹⁹ Али, када су млади заповедници управитељâ области изашли из града, иза њих изађе војска, ²⁰ па сваки војник удари на по једног непријатеља. На то Арамејци побегоше, а Израелци кренуше да их гоне. Бен-Хадад, цар Арама, умаче на коњу заједно са неколико коњаника. ²¹ Тада изађе израелски цар, па удари на коње и борна кола и нанесе тешке губитке Арамејцима.

Други арамејски напад и избављење

²² Онај пророк дође израелском цару и рече: »Утврди свој положај и види шта ти је чинити, јер ће те на пролеће арамејски цар поново напасти.«

²³ Службеници рекоше арамејском цару: »Њихови богови су богови брдâ. Зато су били јачи од нас. Али, ако их нападнемо у равници, сигурно ћемо бити јачи од њих. ²⁴ Овако поступи: Уклони све цареве са њихових положаја и замени их заповедницима. ²⁵ И окупи себи војску каква је била и она коју си изгубио, са исто толико коња и борних кола, па ћемо их напасти у равници. Тада ћемо сигурно бити јачи од њих.«

Он их послуша и поступи тако.

²⁶ Наредног пролећа Бен-Хадад окупи Арамејце и оде у Афек да нападне Израел. ²⁷ Израелци се окупише и снабдеше се храном, па им изађоше у сусрет. Када су се Израелци утаборили преко пута њих, били су као два мала стада коза, док су Арамејци прекрили земљу.

²⁸ Онај Божији човек дође и рече израелском цару: »Овако каже ГОСПОД: ‚Зато што Арамејци мисле да је ГОСПОД бог брдâ, а не бог долинâ, предаћу ти ову силну војску у руке, и тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД.‘«

²⁹ Седам дана су били утаборени једни преко пута других, а седмог дана поведе се бој. Израелци у једном дану убише сто хиљада арамејских пешака, ³⁰ док осталих двадесет седам хиљада побеже у град Афек, где се на њих обруши зид.

И Бен-Хадад побеже у град, па се сакри у једној задњој одаји.

³¹ Његови службеници му рекоше: »Слушај, чули смо да су израелски цареви милостиви. Хајдемо цару Израела у кострети око бокова и с конопцем око главе. Можда ће ти поштедети живот.«

³² Тако они свезаше кострет око бокова и конопац око главе, па одоше израелском цару и рекоше: »Твој слуга Бен-Хадад каже: ‚Молим те, остави ме у животу.‘«

А цар одговори: »Зар је још жив? Он је мој брат.«

³³ Они људи то узеше као добар знак, па пожурише да га ухвате за реч, рекавши: »Да, твој брат Бен-Хадад!«

»Идите и доведите га«, рече цар.

Када је Бен-Хадад изашао к њему, Ахав га узе у своја кола.

³⁴ »Вратићу ти градове које је мој отац узео од твог оца«, рече му Бен-Хадад. »Можеш за себе да изградиш трговачку четврт у Дамаску, као што је мој отац учинио у Самарији.«

Израелски цар рече: »Пустићу те на основу таквог споразума.«

Онда склопи с њим споразум, па га пусти.

Пророк осуђује Ахава

³⁵ По ГОСПОДЊОЈ заповести, један из дружине пророка рече другом пророку: »Удари ме.«

Али овај одби, ³⁶ па му пророк рече: »Зато што ниси послушао ГОСПОДА, чим одеш од мене, убиће те лав.«

Чим је онај човек отишао, нађе га лав и уби.

³⁷ Онај пророк нађе једног другог човека, па му рече: »Удари ме.«

И човек га удари и повреди. ³⁸ Тада пророк оде и стаде крај пута да чека цара, а преко очију стави повез, да га не препознају.

³⁹ Када је цар пролазио, пророк му довикну: »Ја, твој слуга, отишао сам у љути бој, а један ми дође са заробљеником и рече: ‚Чувај овог човека. Ако побегне, својим животом ћеш платити за његов живот или ћеш платити талант^[a] сребра.‘ ⁴⁰ Али док сам ја, твој слуга, био заузет сад овде, сад онде, онај нестаде.«

»Ето ти пресуде«, рече израелски цар. »Сам си је изрекао.«

⁴¹ Тада пророк брзо склони повез с очију, па цар виде да је то један од пророка.

⁴² Он рече цару: »Овако каже ГОСПОД: ‚Зато што си пустио човека кога сам одредио за потпуно уништење, својим животом ћеш платити за његов живот, а твој народ за његов народ.‘«

⁴³ На то израелски цар оде смркнут и љут у своју палату у Самарији.

3 Пошто више нисмо могли да издржимо, сматрали смо да је најбоље да сами останемо у Атини, ² а да пошаљемо Тимотеја, нашег брата и Божијег сарадника у ширењу Христовог еванђеља, да вас учврсти и ободри у вашој вери, ³ да се нико не поколеба у овим невољама. И сами, наиме, знате да смо одређени за невоље, ⁴ јер смо вам, док смо били код вас, унапред говорили да ће нас оне снаћи. И, као што знате, тако је и било. ⁵ Када, дакле, више нисам могао да издржим, послао сам Тимотеја да сазнам о вашој вери. Плашио сам се да вас можда Кушач није довео у искушење, па да је наш труд био узалудан.

⁶ А Тимотеј нам се управо вратио од вас и донео нам радосне вести о вашој вери и љубави, о томе да нас се стално сећате по добру и да веома чезнете да нас видите – баш као и ми вас. ⁷ Зато смо се, браћо, у свој својој муци и невољи, утешили због вас, због ваше вере. ⁸ Јер, сада заиста живимо, пошто ви чврсто стојите у Господу. ⁹ Како да захвалимо Богу за вас, за сву радост којом се због вас радујемо пред својим Богом? ¹⁰ Ноћу и дању се најусрдније молимо да вас опет видимо и да вас снабдемо оним што још недостаје вашој вери.

¹¹ Нека сâм наш Бог и Отац и наш Господ Исус усмере наш пут према вама. ¹² А вама Господ дао да један према другом и према свима растете и обилујете у љубави, као и ми према вама. ¹³ Нека вам учврсти срце, да будете беспрекорни и свети пред нашим Богом и Оцем када дође наш Господ Исус са свим његовим светима.

Навуходоносоров сан

2 Друге године своје владавине, Навуходоносор је сањао сан који га је толико узнемирио да није могао да спава. ² Стога он позва чаробњаке, гатаоце, врачаре и звездознанце да му га протумаче.

Када су ови дошли и стали пред цара, ³ он им рече: »Сањао сам сан који ме мучи и желим да сазнам шта значи.«

⁴ Звездознанци му рекоше на арамејском: »Жив био довека, царе! Испричај нама, твојим слугама, тај сан, и ми ћемо га протумачити.«

⁵ »Моја одлука је неопозива«, одговори им цар. »Ако ми не кажете шта сам сањао и шта тај сан значи, даћу да вас исеку на комаде, а ваше куће претворе у гомиле крша. ⁶ Али, ако ми откријете и шта сам сањао и шта тај сан значи, добићете од мене поклоне, награде и велику част. Дакле, кажите ми шта сам сањао и шта тај сан значи.«

⁷ А они му опет рекоше: »Нека цар исприча свој сан нама, својим слугама, и ми ћемо га протумачити.«

⁸ Цар одговори: »Сигуран сам да хоћете да добијете на времену, јер увиђате да је моја одлука неопозива. ⁹ Ако ми не кажете шта сам сањао, има само једна казна за вас. Договорили сте се да ме лажете и обмањујете чекајући да се нешто промени. Дакле, кажите ми шта сам сањао, па ћу знати да то умете и да протумачите.«

¹⁰ Тада звездознанци рекоше цару: »Нема на свету човека који би могао да учини то што цар тражи. Ниједан цар, ма колико био велик и силан, није тражио тако нешто ни од једног чаробњака, гатаоца или звездознанца. ¹¹ То што цар тражи исувише је тешко и нико му то не може открити, осим богова, а они не живе међу људима.«

¹² Цар се на то толико разгневи и разбесне да нареди да се погубе сви вавилонски мудраци. ¹³ Када је издата наредба да се побију мудраци, потражише и Данила и његове другове, да и њих побију.

¹⁴ Пажљиво бирајући речи, Данило се обрати Ариоху, заповеднику цареве страже, који је кренуо да побије вавилонске мудраце, ¹⁵ и упита га: »Зашто је цар издао тако строгу наредбу?«

И Ариох му све објасни.

¹⁶ Тада Данило уђе код цара и замоли га да му дâ мало времена, па да ће му онда протумачити сан. ¹⁷ Затим се врати кући и све исприча својим друговима Ананији, Мишаелу и Азарји ¹⁸ и затражи од њих да се помоле Богу, који је на небесима, да им се смилује и открије им ову тајну, да њега и његове другове не погубе заједно са осталим вавилонским мудрацима.

¹⁹ Те ноћи Данилу се откри тајна у виђењу, па он благослови Бога, који је на небесима, ²⁰ говорећи:

Данило тумачи царев сан

²⁴ Онда Данило оде Ариоху, кога је цар одредио да погуби вавилонске мудраце, и рече му: »Немој да погубиш вавилонске мудраце. Одведи ме пред цара, и ја ћу му протумачити сан.«

²⁵ Ариох одмах поведе Данила пред цара и рече му: »Нашао сам међу изгнанима из Јудеје човека који може цару да протумачи сан.«

²⁶ Цар упита Данила, који се звао и Валтасар: »Можеш ли да ми кажеш шта сам сањао и шта то значи?«

²⁷ Данило одговори: »Мудраци, врачари, чаробњаци и гатаоци не могу цару да открију тајну за коју је питао, ²⁸ али има Бог на небу који открива тајне и који је цару Навуходоносору обзнанио шта ће се догодити у данима који долазе. Ово је тај сан и виђење које си имао док си лежао на својој постељи: ²⁹ Док си лежао на својој постељи, царе, мисли су ти се окренуле ономе што ће бити и Откривач тајни обзнанио ти је шта ће бити. ³⁰ А што се мене тиче, ова тајна ми није откривена зато што сам мудрији од осталих живих људи, него да бих теби, царе, обзнанио тумачење сна, да разумеш мисли које су ти се јавиле.

³¹ »У свом виђењу, царе, видео си пред собом један велик кип. Уздизао се пред тобом огроман и блистав и било га је страшно погледати. ³² Глава му је била од чистог злата, груди и руке од сребра, трбух и бедра од бронзе, ³³ ноге од гвожђа, а стопала делом од гвожђа, а делом од глине. ³⁴ Док си гледао, један камен се одвали сâм од себе и удари кип у стопала од гвожђа и глине и смрска их. ³⁵ У истом часу, гвожђе, глина, бронза, сребро и злато разбише се у парампарчад и постадоше као плева на гумну лети, и ветар их све развеја без трага. А онај камен који је ударио кип постаде велика планина, која испуни сву земљу.

³⁶ »То је био твој сан, царе, а сада ћемо ти рећи шта он значи.

³⁷ »Ти си, царе, цар над царевима. Бог неба дао ти је царство, власт, моћ и славу. ³⁸ Теби је у руке предао људе, звери и птице, и где год да живе, он те је учинио владарем над њима. Ти си глава од злата. ³⁹ После тебе ће доћи друго царство, слабије од твога, а затим треће, бронзано, које ће владати над целом земљом. ⁴⁰ А четврто царство биће јако као гвожђе, које све мрви и ломи. И као што гвожђе све ломи, тако ће и оно сломити и смрвити сва друга царства. ⁴¹ Али, као што си видео да су стопала и прсти на њима делом од грнчарске глине, а делом од гвожђа, тако ће и то царство бити подељено. Имаће нешто од чврстине гвожђа, јер видео си гвожђе помешано са глином. ⁴² Пошто су прсти стопала делом од гвожђа, а делом од глине, то царство ће бити делом чврсто, а делом крхко. ⁴³ И као што си видео да је гвожђе помешано с глином, тако ће се и они мешати с другим народима, али се неће сјединити, као што ни гвожђе не може да се помеша са глином.

⁴⁴ »У време ових царева, Бог неба успоставиће царство које никада неће пропасти ни бити препуштено другом народу. Оно ће сломити и докрајчити сва ова царства и остати довека – ⁴⁵ као што си видео да се камен сâм од себе одвалио од гòре и разбио гвожђе, бронзу, глину, сребро и злато у парампарчад. Велики Бог обзнанио је цару оно што ће се десити. Тај сан је истинит и његово тумачење је поуздано.«

⁴⁶ Тада цар Навуходоносор паде ничице пред Данилом и поклони му се, па нареди да се Данилу принесе жртва и кâд.

⁴⁷ Цар му рече: »Твој Бог је заиста Бог над боговима, Господар царева и Откривач тајни, јер ти си био у стању да откријеш ову тајну.«

⁴⁸ Потом цар постави Данила на висок положај и обасу га многим поклонима. Учини га поглаваром над целом покрајином Вавилон и главним старешином свих вавилонских мудраца. ⁴⁹ Али Данило замоли цара да одреди Шадраха, Мешаха и Аведнега да воде послове покрајине Вавилон, а он сам остаде на царском двору.