M’Cheyne Bible Reading Plan

Илија на Хореву

19 Ахав исприча Језавељи све што је Илија урадио и како је мачем побио све пророке.

² Тада Језавеља посла Илији гласника с поруком: »Нека ме богови најстроже казне ако до сутра у ово време не учиним с твојим животом онако како си ти учинио с њиховим.«

³ Илија се уплаши, па побеже да спасе живот. Када је стигао у Беер-Шеву у Јуди, тамо остави свог слугу, ⁴ а сам оде дан хода у пустињу. Стиже до једне жуке, седе под њу и помоли се да умре.

»ГОСПОДЕ, доста ми је свега«, рече. »Узми ми живот, јер нисам ништа бољи од својих праотаца.«

⁵ Онда леже под жуку и заспа.

Уто га дотаче анђео и рече: »Устани и једи.«

⁶ Илија погледа око себе, а оно – крај главе му погача испечена на жеравици и крчаг воде! Он узе да једе и пије, па опет леже.

⁷ Анђео ГОСПОДЊИ дође други пут, дотаче га и рече: »Устани и једи, јер ти предстоји тежак пут.«

⁸ Илија устаде, па је јео и пио. Ојачао од те хране, путовао је четрдесет дана и четрдесет ноћи док није дошао до Божије горе Хорев. ⁹ Тамо уђе у једну пећину, па у њој преноћи.

ГОСПОД му рече: »Шта радиш овде, Илија?«

¹⁰ А он одговори: »Био сам силно ревностан за ГОСПОДА, Бога над војскама. Израелци су одбацили твој Савез, порушили твоје жртвенике и мачем побили твоје пророке. Само сам ја остао, а они и мене хоће да убију.«

¹¹ ГОСПОД рече: »Изађи и стани на гори пред ГОСПОДОМ. Ево ГОСПОД управо пролази.«

Тада наиђе силан вихор, толико јак да је цепао горе и мрвио стене пред ГОСПОДОМ – али ГОСПОД није био у вихору. После вихора настаде земљотрес – али ГОСПОД није био у земљотресу. ¹² После земљотреса наиђе огањ – али ГОСПОД није био у огњу. После огња дође благ шапат. ¹³ Када га је Илија чуо, превуче огртач преко лица, па изађе и стаде пред улаз пећине.

Уто га неки глас упита: »Шта радиш овде, Илија?«

¹⁴ Он одговори: »Био сам силно ревностан за ГОСПОДА, Бога над војскама. Израелци су одбацили твој Савез, порушили твоје жртвенике и мачем побили твоје пророке. Само сам ја остао, а они и мене хоће да убију.«

¹⁵ ГОСПОД му рече: »Врати се путем којим си дошао, па иди у Дамашћанску пустињу. Када тамо стигнеш, помажи Хазаела за цара Арама. ¹⁶ Помажи и Јехуа сина Нимшијевог за цара Израела и помажи Јелисија сина Шафатовог из Авел-Мехоле за пророка место тебе. ¹⁷ Јеху ће погубити свакога ко умакне Хазаеловом мачу, а Јелисије свакога ко умакне Јехуовом мачу. ¹⁸ Али у Израелу ћу оставити седам хиљада људи – све оне који нису савили колена пред Ваалом и чија га уста нису пољубила.«

¹⁹ Тако Илија оде оданде и нађе Јелисија сина Шафатовог док је овај орао. Пред њим је ишло дванаест пари волова, а он сâм био је уз дванаести. Илија му приђе и пребаци свој огртач преко њега.

²⁰ Јелисије остави волове и потрча за Илијом, па рече: »Пусти ме да пољубим оца и мајку за растанак, па ћу онда с тобом.«

»Врати се«, одврати Илија. »Ја те не спречавам.«

²¹ Јелисије се врати, узе пар волова и закла их, па на запаљеном јарму скува месо и даде га народу да једе. Онда се спреми и крену за Илијом, да му служи.

Павлово служење у Солуну

2 И сами знате, браћо, да наш долазак к вама није био узалудан. ² Пре тога смо, као што знате, страдали и били злостављани у Филипима, али смо се у нашем Богу осмелили да вам, упркос великом противљењу^[a], објавимо Божије еванђеље. ³ Јер, наше наговарање није из заблуде, ни из прљавих побуда, нити покушавамо да вас преваримо. ⁴ Напротив, говоримо као људи које је Бог сматрао достојнима да им повери еванђеље: не угађамо људима, него Богу, који испитује наше срце.

⁵ Јер, као што знате, никад се нисмо послужили ласкавим речима ни прикривеном похлепом – Бог нам је сведок. ⁶ И нисмо тражили похвалу од људи – ни од вас ни од других.

⁷ Као Христови апостоли, могли смо да вам будемо на терету, али ми смо међу вама били благи као мајка која негује своју децу. ⁸ Били смо толико пуни љубави према вама да смо били вољни да вам предамо не само Божије еванђеље него и своје животе, јер сте нам постали драги.

⁹ Јер, сећате се, браћо, нашег труда и напора: док смо вам проповедали Божије еванђеље, и ноћу и дању смо радили да ником од вас не будемо на терету. ¹⁰ Ви сте сведоци, а и Бог, како смо се свето, праведно и беспрекорно односили према вама који верујете. ¹¹ А знате и како смо сваког појединог од вас, као отац своју децу, ¹² бодрили и тешили и опомињали да живи достојно Бога, који вас позива у своје Царство и славу.

¹³ Непрестано захваљујемо Богу и зато што сте Божију реч, када сте је примили пошто сте је од нас чули, прихватили не као људску реч, него онакву каква она заиста јесте: као Божију реч, која делује у вама који верујете.

¹⁴ Јер, ви сте се, браћо, угледали на Божије цркве у Христу Исусу које су у Јудеји, пошто сте и ви исто претрпели од својих сународника као и они од Јудеја, ¹⁵ од оних који су убили и Господа Исуса и пророке, а нас прогонили. Они не угађају Богу и противе се свим људима ¹⁶ када нас спречавају да незнабошцима говоримо да се спасу. Тако они стално пуне меру својих греха. Али, Божији гнев их је најзад стигао.

Павлова жудња да поново посети Солуњане

¹⁷ А ми, браћо, када смо накратко били отргнути од вас – лицем, али не и срцем – још више смо, с великом жудњом, настојали да вас видимо. ¹⁸ Зато смо хтели да дођемо к вама – ја, Павле, и неколико пута – али нас је Сатана спречио. ¹⁹ Јер, ко је наша нада, или радост, или венац којим ћемо се поносити пред нашим Господом Исусом када он дође ако нисте ви? ²⁰ Да, ви сте наша слава и наша радост.

Данило одведен у Вавилон

1 Треће године владавине Јехојакима, цара Јуде, Навуходоносор, цар Вавилона, дође до Јерусалима и опседе га. ² Господ му предаде у руке Јехојакима, цара Јуде, и део предметâ из Божијег дома, које Навуходоносор однесе у храм свога бога у земљи Шинар и стави их у ризницу свога бога.

³ Затим цар Навуходоносор нареди главном евнуху Ашпеназу да из царске породице и виших сталежа доведе неколико Израелаца, ⁴ младићâ без мане, лепих, способних да уче, образованих, паметних и подобних да служе у царевој палати, и да их научи језику и књижевности Халдејаца. ⁵ Цар сваком од њих одреди дневно следовање хране и вина са своје трпезе. Требало је да се обучавају три године, а потом да уђу у цареву службу. ⁶ Међу њима су били и Јудеји Данило, Ананија, Мишаел и Азарја, ⁷ којима главни евнух даде нова имена: Данила назва Валтасар, Ананију Шадрах, Мишаела Мешах, а Азарју Аведнего.

⁸ Али Данило чврсто одлучи да се не укаља царевом храном и вином, па замоли евнуха да му омогући да се не укаља на тај начин. ⁹ Бог даде Данилу да евнух буде милостив и благонаклон према њему.

¹⁰ Евнух рече Данилу: »Бојим се свога господара, цара, који ти је одредио храну и пиће, јер ако види да си мршавији од осталих младића твојих година, због тебе ће ми одрубити главу.«

¹¹ Тада Данило рече чувару кога је њему, Ананији, Мишаелу и Азарји одредио главни евнух: ¹² »Молим те, покушај ово с нама, својим слугама: десет дана нам дај да једемо поврће и пијемо воду, ¹³ а онда наш изглед упореди са изгледом осталих младића, оних који једу цареву храну, па уради с нама, твојим слугама, онако како мислиш да треба.«

¹⁴ И чувар се сложи да тако покушају десет дана. ¹⁵ После десет дана, они су изгледали здравији и ухрањенији од свих младића који су јели цареву храну. ¹⁶ Стога чувар уклони бирану храну и вино које је требало да пију и даде им поврће.

¹⁷ Бог овој четворици младића даде знање и разумевање свих књига и мудрости. А Данило је умео да тумачи и виђења и снове.

¹⁸ Када је прошло време које је цар одредио, главни евнух изведе младиће пред Навуходоносора. ¹⁹ Цар поразговара са сваким од њих и виде да ниједан није раван Данилу, Ананији, Мишаелу и Азарји. Тако они ступише у цареву службу. ²⁰ Из које год их је области мудрости и умности цар испитивао, њихово знање било је десет пута веће од знања чаробњакâ и гаталаца из целог његовог царства.

²¹ Данило остаде у царевој сужби све до прве године владавине цара Кира.

(1. Лет 16,8-22)