M’Cheyne Bible Reading Plan

Јелисије помаже удовици

4 Жена једнога из дружине пророкâ завапи Јелисију: »Твој слуга, мој муж, умро је, а ти знаш да се он бојао ГОСПОДА. А сада је дошао његов поверилац да узме моја два сина да му буду робови.«

² Јелисије јој одговори: »Како да ти помогнем? Реци ми, шта имаш у кући?«

»Ја, твоја слушкиња, немам тамо ништа«, одврати она, »осим једног врчића уља.«

³ Тада Јелисије рече: »Иди и тражи од свих суседа празне врчеве, али нека их не буде премало, ⁴ па уђи у кућу и затвори се са својим синовима. Сипај уље у све врчеве, а како се који напуни, стави га на страну.«

⁵ И она оде од њега, па се затвори у кућу са својим синовима. Они су јој доносили врчеве, а она их је пунила. ⁶ Када су сви врчеви били пуни, она рече једном од синова: »Донеси ми још један.«

Али он одговори: »Нема више ниједног врча.«

И уље престаде да тече.

⁷ Она оде и то исприча Божијем човеку, а он јој рече: »Иди, продај уље и плати своје дугове, а од оног што преостане моћи ћете да живите и ти и твоји синови.«

Јелисије враћа у живот сина богате Шунемке

⁸ Једног дана Јелисије оде у Шунем. Тамо је живела једна богата жена, која га позва да једе код ње. И отада је, кад год је пролазио онуда, ишао онамо да једе.

⁹ Она рече своме мужу: »Знам да је овај човек који често долази овамо Божији свети човек. ¹⁰ Хајде да му направимо собицу на крову и ставимо у њу постељу, сто, столицу и светиљку, па нека борави у њој кад год дође к нама.«

¹¹ Када је једног дана Јелисије опет дошао, попе се у своју собу и леже, ¹² па рече свом слузи Гехазију: »Позови Шунемку.«

Овај је позва и она стаде пред Јелисија, ¹³ а он рече слузи: »Кажи јој: ‚Лепо си се старала о нама. Шта ми можемо да учинимо за тебе? Треба ли да кажемо коју реч за тебе цару или заповеднику војске?‘«

Она одговори: »Ја живим међу својим народом.«

¹⁴ »Шта да учинимо за њу?« упита Јелисије.

А Гехази рече: »Ето, она нема сина, а муж јој је стар.«

¹⁵ Тада Јелисије рече: »Позови је.«

И он је позва, а она стаде код улаза.

¹⁶ »Догодине у ово време«, рече Јелисије, »у наручју ћеш држати сина.«

»Не, господару«, одврати она. »Не заваравај своју слушкињу, Божији човече.«

¹⁷ Али жена затрудне и роди сина баш у оно време наредне године за које јој је Јелисије и рекао.

¹⁸ Када је дете порасло, оде једног дана свом оцу, који је био код жетелаца.

¹⁹ »Моја глава! Моја глава!« закука оцу.

А отац рече једном слузи: »Однеси га мајци.«

²⁰ Када га је слуга подигао и однео мајци, дечак преседе у њеном крилу до поднева, а онда умре. ²¹ Она оде горе и положи га у постељу Божијег човека, затвори врата и изађе.

²² Онда позва мужа и рече: »Молим те, пошаљи ми једног слугу и магарца да могу брзо да одем к Божијем човеку и да се вратим.«

²³ »Зашто да идеш к њему данас?« упита он. »Није ни млад месец ни субота.«

»Ништа не смета«, одврати она, ²⁴ па оседла магарца и рече слузи: »Поведи и не успоравај због мене, осим ако ти не кажем.«

²⁵ Тако она оде и стиже к Божијем човеку на гори Кармел.

Угледавши је у даљини, Божији човек рече свом слузи Гехазију: »Гледај! Ено Шунемке! ²⁶ Потрчи јој у сусрет и питај је да ли су она, њен муж и дете добро.«

А она рече: »Сви смо добро.«

²⁷ Стигавши до Божијег човека на гори, обгрли му ноге.

Гехази приђе да је одгурне, али Божији човек рече: »Остави је! Тешко је потресена, али ГОСПОД је то сакрио од мене и није ми рекао зашто.«

²⁸ »Зар сам тражила сина, господару?« упита она. »Зар ти нисам рекла да ме не завараваш?«

²⁹ Јелисије рече Гехазију: »Опаши се, па узми мој штап у руку и трчи. Ако неког сретнеш, не поздрављај га, а ако неко поздрави тебе, не одздрављај. Мој штап положи преко дечаковог лица.«

³⁰ Али дететова мајка рече: »Живога ми ГОСПОДА и живога ми тебе, нећу те оставити.«

И Јелисије устаде и пође за њом. ³¹ А Гехази оде напред и положи штап преко дечаковог лица, али од њега не би ни гласа ни покрета.

Тада Гехази оде назад, у сусрет Јелисију, па му рече: »Дечак се није пробудио.«

³² Јелисије стиже до куће и нађе дечака како лежи мртав на његовој постељи, ³³ па уђе, затвори врата за собом и помоли се ГОСПОДУ. ³⁴ Онда се попе на постељу и леже на дечака уста на уста, очи на очи, руке на руке. Како се пружио над њим, тако се дечаково тело загреја. ³⁵ Јелисије устаде, па се усхода по соби, а онда се попе на постељу и опет се пружи над дечаком. Дечак кину седам пута и отвори очи.

³⁶ Јелисије позва Гехазија и рече: »Зови Шунемку.«

И овај тако учини.

Када је дошла, он рече: »Узми свог сина.«

³⁷ Она уђе, паде му пред ноге и ничице се поклони, па узе свог сина и изађе.

Јелисије чини отровно јело јестивим

³⁸ Јелисије се врати у Гилгал, а у том крају је владала глад.

Док је дружина пророкâ седела пред њим, он рече свом слузи: »Пристави велики лонац и скувај чорбу овим људима.«

³⁹ Један од њих оде у поље да набере биља, па нађе дивљу пузавицу. Набра њених плодова и напуни њима скутове свог огртача, а кад се вратио, нареза их у лонац са чорбом, иако нико није знао шта су. ⁴⁰ Када су чорбу сипали људима, ови почеше да је једу, па повикаше: »Божији човече, у овом лонцу је смрт!«

И нису могли да једу.

⁴¹ Јелисије рече: »Донесите брашна.«

Онда усу брашна у лонац, па рече: »Дај људима да једу.«

И у лонцу није више било ничег штетног.

Јелисије храни стотину људи

⁴² Из Ваал-Шалише дође један човек и донесе Божијем човеку двадесет векни јечменог хлеба, печеног од првина зрелог зрневља, и неколико класова.

»Дај то људима да једу«, рече Јелисије Гехазију.

⁴³ »Како да ово ставим пред стотину људи?« упита га слуга, али Јелисије одговори: »Дај то људима да једу. Јер, овако каже ГОСПОД: ‚Јешће и преостаће им.‘«

⁴⁴ Тада их он стави пред њих, па су јели и још им преостаде, као што је ГОСПОД и рекао.

1 Павле, апостол Христа Исуса по заповести Бога, нашег Спаситеља, и Христа Исуса, наше наде,

² Тимотеју, правом сину у вери:

милост, милосрђе и мир од Бога Оца и Христа Исуса, нашега Господа.

Упозорење против лажних учитеља Закона

³ Као што сам те на одласку у Македонију замолио, остани у Ефесу да некима наложиш да не шире другачија учења ⁴ и да се не заносе измишљотинама и бесконачним родословима. То све више погодује препиркама него Божијем поретку, који се остварује вером. ⁵ А сврха тог налога је љубав из чиста срца, добре савести и нелицемерне вере, ⁶ од чега су неки застранили и окренули се празним разговорима. ⁷ Они желе да буду учитељи Закона, а ни сами не разумеју шта говоре ни шта упорно тврде.

⁸ Знамо да је Закон добар ако га човек примењује како треба, ⁹ свестан да Закон није намењен праведнику, него безаконицима и непокорнима, непобожнима и грешницима, несветима и безбожнима, убицама оца и убицама мајке, убицама људи, ¹⁰ блудницима и педерастима, трговцима робљем, лажљивцима, кривоклетницима и свему другом што се противи исправном^[a] учењу, ¹¹ које је у складу са славним еванђељем блаженога Бога, које ми је поверено.

Господња милост према Павлу

¹² Захваљујем Христу Исусу, нашем Господу, који ме је оснажио, што ме је сматрао вредним поверења и поставио у службу. ¹³ Иако сам раније био хулитељ, прогонитељ и насилник, помилован сам, јер сам то чинио из незнања и неверовања, ¹⁴ а милост нашега Господа преобилно се на мене излила заједно с вером и љубављу које су у Христу Исусу.

¹⁵ Ово је истина и заслужује да буде прихваћено у потпуности: Христос Исус је дошао на свет да спасе грешнике – од којих сам најгори ја. ¹⁶ Али, баш зато сам помилован да на мени, најгорем, Христос Исус покаже сву своју стрпљивост, као пример онима који ће у њега поверовати да приме вечни живот. ¹⁷ А Цару вечности, бесмртноме, невидљивоме, јединоме Богу, част и слава довека. Амин.

¹⁸ Поверавам ти овај налог, сине Тимотеје, у складу с пророштвима која су раније о теби изречена, да, држећи их се, бијеш добар бој, ¹⁹ имајући веру и добру савест, коју су неки одбацили, па доживели бродолом вере. ²⁰ Међу њима су Именеј и Александар, које сам предао Сатани да науче да не хуле.

Данилово виђење о овну и јарцу

8 »Треће године владавине цара Валтасара, ја, Данило, имао сам још једно виђење после оног које сам имао раније. ² У том виђењу видех себе у тврђави града Сузе, у покрајини Елам, и у виђењу сам био крај прокопа Улаја. ³ Подигох поглед, а кад тамо – ован стоји крај прокопа. Имао је два рога, оба дугачка, али је један био дужи од другог, а израстао је касније. ⁴ Видех овна како боде на запад, на север и на југ. Ниједна животиња није могла да му се одупре ни да се отргне од његове власти. Радио је шта год је хтео и осилио се.

⁵ »Док сам размишљао о томе, а оно – са запада дође јарац. Прешао је преко целе земље не додирујући тле, а међу очима је имао силан рог. ⁶ Он стиже до дворогог овна ког сам видео како стоји крај прокопа и свом жестином јурну на њега. ⁷ Видех како дође до овна и бесно навали на њега, удари га и поломи му оба рога. Ован није имао снаге да му се одупре, па га јарац обори на земљу и изгази. И нико није могао да избави овна из јарчеве власти.

⁸ »Јарац постаде веома силан, али када је био на врхунцу моћи, поломи му се онај велики рог, а место њега четири силна рога израстоше према све четири стране света^[a]. ⁹ Из једног од њих израсте мали рог, који силно порасте према југу и према истоку, према Лепој земљи^[b]. ¹⁰ Он порасте све до небеске војске и баци неке од њих и неке звезде на земљу и изгази их. ¹¹ Постави се као да је велик исто колико и Заповедник небеске војске, одузе му свакодневну жртву и разори његово светилиште. ¹² Војска и свакодневна жртва дате су му у побуни. Он обори истину на земљу и би успешан у свему што је чинио.

¹³ »Тада чух једног светога како говори, а један други свети га упита: ‚Докле ће трајати све ово из овог виђења о свакодневној жртви, о побуни која пустоши и о гажењу светилишта и војске?‘

¹⁴ »Он ми рече: ‚Још две хиљаде триста вечери и јутара, па ће светилиште бити освештано.‘«

Тумачење виђења о овну и јарцу

¹⁵ »Док сам ја, Данило, гледао ово виђење и покушавао да га разумем, а оно – пред мене стаде неко као човек.

¹⁶ »Зачух људски глас са прокопа Улаја како довикује: ‚Гаврило, објасни овоме виђење!‘

¹⁷ »Тако онај дође до места где сам стајао. А док је прилазио, обузе ме страх и ја падох ничице.

»Он ми рече: ‚Сине човечији, схвати да је ово виђење за време краја.‘

¹⁸ »А док ми је он говорио, ја сам био у дубоком сну, лицем према земљи.

»Он ме дотаче и подиже на ноге, ¹⁹ па рече: ‚Ево, рећи ћу ти шта ће се догодити касније, у време срџбе, јер ће крај бити у одређено време. ²⁰ Двороги ован кога си видео представља цареве Медије и Персије. ²¹ Рутави јарац је цар Грчке, а онај велики рог међу његовим очима је први цар. ²² Четири рога која су израсла на месту оног поломљеног рога представљају четири царства која ће настати из његовог народа, али неће имати његову снагу. ²³ Пред крај њиховог царства, када се ти бунтовници потпуно изопаче, појавиће се један окрутан цар, вешт у сплеткама. ²⁴ Постаће силно моћан, али не својом снагом. Изазваће запањујуће уништење и успевати у свему што предузме. Уништиће моћне и свети народ. ²⁵ Својом лукавошћу учиниће да превара напредује. Узохолиће се и уништити многе у време мира, а супротставиће се и Кнезу над кнежевима. Али биће скршен, и то не људском руком.

²⁶ »‚Ово виђење о вечерима и јутрима које ти је дато истинито је. Али ти га запечати, јер је оно за далеку будућност.‘

²⁷ »Ја, Данило, занемоћах, па сам био болестан неколико дана. Потом устадох и наставих да обављам послове за цара. Оно виђење ме је сасвим збунило и нисам га разумео.«