M’Cheyne Bible Reading Plan

Илијино вазнесење

2 Пре него што је ГОСПОД узео Илију на небо у вихору, Илија и Јелисије ишли су из Гилгала.

² Илија рече Јелисију: »Остани овде. ГОСПОД ме шаље у Бетел.«

Али Јелисије рече: »Живога ми ГОСПОДА и живога ми тебе, нећу те оставити.«

И одоше доле до Бетела.

³ Дружина пророкâ из Бетела дође Јелисију и упита га: »Да ли знаш да ће ти данас ГОСПОД узети господара?«

»Да, знам«, одврати Јелисије, »али не причајте о томе.«

⁴ Тада му Илија рече: »Остани овде, Јелисије. ГОСПОД ме шаље у Јерихон.«

А овај одговори: »Живога ми ГОСПОДА и живога ми тебе, нећу те оставити.«

И одоше у Јерихон.

⁵ Дружина пророкâ из Јерихона дође Јелисију и упита га: »Да ли знаш да ће ти данас ГОСПОД узети господара?«

»Да, знам«, одврати он, »али не причајте о томе.«

⁶ Тада му Илија рече: »Остани овде. ГОСПОД ме шаље на реку Јордан.«

А овај одговори: »Живога ми ГОСПОДА и живога ми тебе, нећу те оставити.«

И обојица пођоше даље.

⁷ Педесеторица из дружине пророкâ дођоше и стадоше подаље, преко пута места на коме су се Илија и Јелисије зауставили на Јордану. ⁸ Илија узе свој огртач, смота га и удари њиме по води, и вода се раздвоји налево и надесно, па њих двојица пређоше по сувом.

⁹ Када су прешли, Илија рече Јелисију: »Кажи ми шта да учиним за тебе пре него што од тебе будем узет.«

»Да на мени буде двострука мера твога духа«, одговори Јелисије.

¹⁰ »Много тражиш«, рече Илија. »Али, ако ме будеш видео када будем узет од тебе, биће ти, а ако ме не будеш видео, неће.«

¹¹ И док су њих двојица тако ишли и разговарали, одједном се појавише огњена кола и коњи и раздвојише их, и Илија се у вихору подиже на небо.

¹² Јелисије то виде, па повика: »Оче мој! Оче мој! Кола и коњаници Израелови!«

И Јелисије га више не виде. Онда зграби и раздре своју одећу надвоје.

¹³ Потом подиже огртач који је пао Илији, врати се и стаде на обалу Јордана, ¹⁴ па Илијиним огртачем удари по води.

»Где је сада ГОСПОД, Бог Илијин?« упита.

И када је ударио по води, она се раздвоји налево и надесно, па он пређе.

¹⁵ А дружина пророкâ из Јерихона, која је то гледала, рече: »Илијин дух почива на Јелисију.«

И кренуше му у сусрет, па му се ничице поклонише.

¹⁶ »Слушај«, рекоше. »Ми, твоје слуге, имамо педесет способних људи. Нека иду и потраже твога господара. Можда га је Божији Дух подигао и спустио на неку планину или у неку долину.«

»Не шаљите их«, одврати он, ¹⁷ али они су упорно наваљивали све док њега није било срамота да их даље одбија.

Стога рече: »Пошаљите их.«

И они послаше педесет људи, који су три дана трагали за Илијом, али га не нађоше.

¹⁸ Када су се вратили Јелисију, који је остао у Јерихону, он им рече: »Зар вам нисам рекао да не идете?«

Јелисијева прва чуда

¹⁹ Мештани рекоше Јелисију: »Ето, господару, овај град је, као што видиш, на лепом месту, али вода је лоша, а земља неплодна.«

²⁰ А он рече: »Донесите ми нову чинију и у њу ставите соли.«

И они му је донеше.

²¹ Он оде до извора и баци у њега ону со, говорећи: »Овако каже ГОСПОД: ‚Чиним ову воду здравом. Никада више неће изазивати смрт ни неплодност.‘«

²² И вода остаде здрава до дана данашњег, баш као што је Јелисије и рекао.

²³ Оданде Јелисије оде горе у Бетел.

А док се успињао путем, неки дечаци изађоше из града, па су му се ругали вичући: »Одлази, ћелави! Одлази, ћелави!«

²⁴ Он се окрете, погледа их, па на њих призва проклетство у ГОСПОДЊЕ име. Тада из шуме изађоше две медведице и растргоше четрдесет два дечака. ²⁵ А Јелисије продужи на гору Кармел, па се оданде врати у Самарију.

Човек безакоња

2 А што се тиче Доласка нашега Господа Исуса Христа и нашег окупљања око њега, молимо вас, браћо, ² не дајте да вас лако поколебају у вашем схватању, ни да вас узнемире неким пророштвом^[a], ни неком поруком^[b], ни неком тобоже нашом посланицом – да је Дан Господњи већ ту. ³ Не дајте ником да вас заведе ни на који начин, јер нема Дана Господњег док прво не дође до побуне и не открије се Човек безакоња^[c], Син пропасти. ⁴ Он ће се противити и дизати против свега што се зове Бог или светиња, па ће тако засести и у Божијем храму, тврдећи за себе да је Бог.

⁵ Сећате се да сам вам о томе говорио док сам још био код вас, ⁶ па сада знате шта га задржава да се не открије пре свог времена. ⁷ Јер, тајна сила безакоња већ је на делу, а онај који је сада задржава, задржаваће је док сâм не буде уклоњен, ⁸ и тада ће се открити Безаконик. Њега ће Господ Исус убити дахом својих уста и уништити сјајем свога Доласка. ⁹ А долазак Безаконика биће, у складу са Сатаниним деловањем, праћен сваком врстом лажних дела силе, знамења и чуда, ¹⁰ и са сваком неправдом која заводи оне који пропадају, јер су одбили да воле истину и да се тако спасу. ¹¹ Зато им Бог шаље делотворну заблуду, да поверују лажи, ¹² да буду осуђени сви који нису поверовали истини, него су се определили за неправду.

Изабрани да се спасу

¹³ А ми смо увек дужни да захваљујемо за вас, браћо коју Господ воли, јер вас је Бог од почетка изабрао^[d] да се спасете тако што ће вас Дух учинити светима^[e] и вером у истину. ¹⁴ На то вас је позвао кроз наше еванђеље, да имате удела у слави нашега Господа Исуса Христа. ¹⁵ Зато, браћо, чврсто стојте и држите се учењâ^[f] која смо вам предали било усмено, било посланицом.

¹⁶ А сâм наш Господ, Исус Христос, и Бог, наш Отац, који нас је заволео и својом милошћу нам дао вечну утеху и добру наду, ¹⁷ нека утеши ваше срце и учврсти вас у сваком добром делу и речи.

Данило у лављој јами

6 Дарије одлучи да постави сто двадесет сатрапа да владају над целим царством ² и три надгледника, од којих је један био Данило, којима ће сатрапи полагати рачун, да цар не би трпео штету. ³ А Данило се својим изузетним способностима толико истицао међу осталим надгледницима и сатрапима да цар науми да га постави над целим царством. ⁴ Због тога надгледници и сатрапи почеше да траже нешто против Данила у вези са царством, али нису могли. Не нађоше му никакву замерку, јер је Данило био поуздан, а нимало покварен или немаран.

⁵ Они рекоше: »Нећемо наћи ништа против овог Данила, осим ако не нађемо нешто у вези са законом његовог бога.«

⁶ Стога надгледници и сатрапи одоше заједно пред цара и рекоше: »Царе Дарије, жив био довека! ⁷ Сви надгледици царства, управитељи, сатрапи, саветници и начелници сложили су се да би требало да цар изда указ, који ће се строго примењивати, да се свако ко се следећих тридесет дана буде молио било ком богу или човеку осим теби, царе, баци у лављу јаму. ⁸ Зато, царе, издај и потпиши ову наредбу, да буде непромењива, у складу са законима Међана и Персијанаца, који су непромењиви.«

⁹ И цар Дарије потписа наредбу.

¹⁰ Када је сазнао да је ова наредба објављена, Данило оде кући, у своју горњу собу, чији су прозори гледали према Јерусалиму. Три пута сваког дана он се на коленима молио и захваљивао своме Богу, као што је чинио и до тада. ¹¹ Они људи дођоше заједно и затекоше Данила како се моли Богу и тражи његову милост, ¹² па одоше цару и рекоше му: »Зар ти ниси потписао наредбу да се свако ко се у следећих тридесет дана буде молио било ком богу или човеку осим теби, царе, баци у лављу јаму?«

Цар одговори: »То је истина. У складу са законима Међана и Персијанаца, који су непромењиви.«

¹³ Тада они рекоше цару: »Данило, један од изгнаника из Јудеје, не мари ни за тебе, царе, ни за наредбу коју си потписао. И даље се моли три пута дневно.«

¹⁴ Када је цар то чуо, веома се узнемири и чврсто одлучи да спасе Данила, па се све до заласка сунца трудио не би ли га како избавио. ¹⁵ Тада они људи опет заједно дођоше цару, па су говорили с њим о царској наредби: »Ти, царе, знаш да се по закону Међана и Персијанаца ниједна наредба или указ који цар изда не може мењати.«

¹⁶ Тада цар издаде налог, па Данила доведоше и бацише у лављу јаму.

Цар рече Данилу: »Нека те спасе твој Бог, коме непрестано служиш!«

¹⁷ Донеше један камен и поставише га на отвор јаме, а цар га запечати својим печатним прстеном и печатним прстеновима својих племића, тако да за Данила није било излаза. ¹⁸ Потом цар оде у своју палату и проведе ноћ без јела и друштва, а није могао ни да заспи.

¹⁹ Цар устаде са првим зрацима зоре и пожури до лавље јаме. ²⁰ Када је дошао близу јаме, жалобним гласом позва Данила: »Данило, слуго Бога живога, да ли је твој Бог, коме непрестано служиш, могао да те спасе од лавова?«

²¹ А Данило одговори цару: »Жив био довека, царе! ²² Мој Бог је послао свога анђела и затворио чељусти лавовима, да ми не науде, јер сам недужан пред њим. А ни пред тобом, царе, нисам учинио никакво зло.«

²³ Цар се силно обрадова, па нареди да Данила извуку из јаме. А када су га извукли, не нађоше на њему ниједну рану, јер се уздао у свога Бога.

²⁴ Тада цар нареди да доведу оне људе који су оптужили Данила и баце их у јаму, заједно са њиховим женама и децом. Они само што дотакоше дно јаме, а лавови их савладаше и смрвише им све кости.

²⁵ Цар Дарије написа свим народима, народностима и људима свих језика који су живели у целој земљи:

»Мир вам у изобиљу!

²⁶ »Наређујем да људи у свим покрајинама мога царства дрхте од страха од Даниловог Бога. Јер, он је живи Бог и остаје довека. Његово царство неће пропасти, његовој власти нема краја. ²⁷ Он спасава и избавља, чини знамења и чуда на небу и на земљи. Он је Данила спасао од лавова.«

²⁸ Тако је Данило имао успеха у царству Дарија Међанина и царству Кира Персијанца.