M’Cheyne Bible Reading Plan

Давид и Голијат

17 Филистејци сабраше војску за бој и окупише се код Сохоа у Јуди. Утаборише се код Ефес-Дамима, између Сохоа и Азеке, ² а Саул и Израелци се окупише и утаборише у долини Ела, где се сврсташе у бојне редове према Филистејцима. ³ Филистејци су стајали на једном брду, Израелци на другом, а између њих је била долина.

⁴ Тада из филистејског табора иступи њихов изабрани ратник. Звао се Голијат, а био је из Гата. Био је висок шест лаката и педаљ^[a]. ⁵ На глави је имао шлем од бронзе и био обучен у плочасти бронзани оклоп тежак пет хиљада шекела^[b]. ⁶ На ногама је носио бронзане штитнике, а преко плећа му је висило бронзано копље ⁷ чија је копљача била као ткалачко вратило, а гвоздени шиљак тежак шест стотина шекела^[c]. Пред њим је ишао његов штитоноша.

⁸ Голијат стаде и викну према Израеловим бојним редовима: »Зашто сте изашли и сврстали се за бој? Зар ја нисам Филистејац, а ви Саулове слуге? Изаберите једнога, па нека ми дође овамо доле. ⁹ Ако буде могао да се бори са мном и убије ме, ми ћемо постати ваши робови. Али ако ја савладам њега и убијем га, ви ћете постати наши робови и служити нам.«

¹⁰ Потом Филистејац рече: »Данас изазивам Израелове бојне редове! Дајте ми човека, да се боримо!«

¹¹ Када су Саул и сви Израелци чули Филистејчеве речи, унезверише се и силно уплашише.

¹² А Давид је био син Јесеја, Ефратовца из Витлејема у Јуди. Јесеј је имао осам синова, а у Саулово време већ је био веома стар. ¹³ Три најстарија Јесејева сина – прворођени Елиав, други Авинадав и трећи Шама – пошла су за Саулом у рат. ¹⁴ Давид је био најмлађи. Док су ова тројица најстаријих стално били са Саулом, ¹⁵ Давид је повремено одлазио од Саула да напаса стадо свога оца у Витлејему.

¹⁶ Четрдесет дана, сваког јутра и вечери, Филистејац Голијат је излазио и изазивао Израелце.

¹⁷ Јесеј рече свом сину Давиду: »Узми ову ефу^[d] прженог жита и ових десет хлебова, па похитај и однеси то својој браћи у табор. ¹⁸ Ових десет сирева однеси заповеднику њихове чете. Види како су ти браћа и донеси ми од њих нешто по чему ћу знати да си ме послушао. ¹⁹ Они су са Саулом и Израелцима у долини Ела и боре се против Филистејаца.«

²⁰ Сутрадан Давид порани, остави стадо једном пастиру, натовари ону храну и крену као што му је Јесеј заповедио. До табора стиже баш када је војска излазила на борбени положај и извикивала ратни поклич. ²¹ Израелци и Филистејци сврставали су се у бојне редове једни наспрам других. ²² Давид остави ону храну чувару залиха и отрча до бојних редова да поздрави браћу. ²³ Док је с њима разговарао, онај изабрани ратник Голијат, Филистејац из Гата, изађе из бојних редова и изговори онај исти изазов, па га је и Давид чуо. ²⁴ Када су Израелци угледали Голијата, побегоше пред њим у силном страху.

²⁵ Говорили су: »Видите ли како онај стално излази? То он излази да вређа Израел. Цар ће дати велико благо ономе ко га убије. А даће му и своју кћер за жену и његову породицу ће ослободити плаћања пореза у Израелу.«

²⁶ Давид упита људе који су стајали близу њега: »Шта ће то добити онај ко убије овог Филистејца и скине ову срамоту са Израела? Ко је тај необрезани Филистејац да вређа војске Бога живога?«

²⁷ Војници му поновише шта су говорили и рекоше: »Ето то ће добити онај ко га убије.«

²⁸ Када је Елиав, Давидов најстарији брат, чуо да овај разговара с војницима, наљути се на Давида, па га упита: »Зашто си дошао овамо доле и коме си оставио оно мало оваца у пустињи? Знам колико си уображен и колико ти је срце зло. Дошао си само да гледаш битку.«

²⁹ »Шта ли сам сад урадио?« упита Давид. »Зар не смем ни да говорим?«

³⁰ Онда се окрену неком другом и упита оно исто, а војници су му одговарали као и пре.

³¹ Када се прочуло шта је Давид питао и када су то пренели Саулу, он посла по њега.

³² Давид рече Саулу: »Нека се нико не обесхрабрује због тог Филистејца. Ја, твој слуга, ићи ћу и борити се с њим.«

³³ Саул одврати: »Ниси ти у стању да изађеш против тог Филистејца и да се бориш с њим. Јер, ти си још дечак, а он је ратник од своје младости.«

³⁴ Али Давид рече Саулу: »Ја, твој слуга, чувам овце свога оца. Када лав или медвед дође и однесе неку овцу из стада, ³⁵ ја потрчим за њим, ударим га и истргнем му овцу из чељусти. А ако насрне на мене, ја га ухватим за гриву, ударим га и убијем. ³⁶ Ја, твој слуга, убио сам и лава и медведа. Овај необрезани Филистејац проћи ће као један од њих, јер је вређао војске Бога живога. ³⁷ ГОСПОД, који ме је избавио из лављих и медвеђих шапа, избавиће ме и из шака овог Филистејца.«

На то Саул рече Давиду: »Иди и нека ГОСПОД буде с тобом.«

³⁸ Саул онда обуче Давида у своју ратну одору, на главу му стави бронзани шлем и обуче га у оклоп. ³⁹ Давид припаса свој мач преко оклопа и покуша да хода, али није био навикао на такву опрему.

»Не могу у овоме да идем«, рече Саулу, »јер нисам навикао.«

И све скину.

⁴⁰ Онда узе у руку свој штап, изабра пет облутака из потока, стави их у џеп своје пастирске торбе, па с праћком у руци крену према Филистејцу.

⁴¹ Филистејац се примицао све ближе Давиду, а његов штитоноша је ишао пред њим. ⁴² Када је Филистејац боље погледао Давида, презре га, пошто је видео да је овај још дечак, румен и леп.

⁴³ »Зар сам ја пас«, рече он Давиду, »кад на мене идеш штаповима?«

Онда прокле Давида својим боговима, ⁴⁴ па му рече: »Само дођи. Даћу твоје месо птицама и зверима.«

⁴⁵ Али Давид рече Филистејцу: »Ти на мене идеш мачем, копљем и сулицом, а ја на тебе идем у име ГОСПОДА над војскама, Бога војски Израелових, које си вређао. ⁴⁶ Данас ће те ГОСПОД предати у моје руке, и ја ћу те оборити и одрубити ти главу. Данас ћу лешеве филистејских војника дати птицама и зверима, па ће сва земља знати да у Израелу има Бог. ⁴⁷ И сви овде окупљени знаће да ГОСПОД не спасава мачем или копљем. Јер, битка је ГОСПОДЊА, и он ће вас предати у наше руке.«

⁴⁸ Док се Филистејац примицао да га нападне, Давид брзо потрча према филистејским бојним редовима да нападне њега. ⁴⁹ Он посегну руком у торбу, извади из ње један камен, па га хитну из праћке и погоди Филистејца у чело. Овоме се камен зари у чело и он паде ничице на земљу. ⁵⁰ Тако је Давид праћком и каменом савладао Филистејца – без мача у руци оборио је Филистејца и убио га.

⁵¹ Давид притрча до Филистејца и наднесе се над њега, па му извуче мач из корица, уби га и одруби му главу.

Када су Филистејци видели да је њихов ратник мртав, побегоше. ⁵² Тада Израелци и Јудеји јурнуше напред уз бојни поклич, па су гонили Филистејце све до улаза у Гат^[e] и до капија Екрона. Убијени Филистејци лежали су по путу за Шаарајим све до Гата и Екрона. ⁵³ Када су се Израелци вратили из потере за Филистејцима, опљачкаше њихов табор.

⁵⁴ Давид узе Филистејчеву главу и однесе је у Јерусалим, а његово оружје стави у свој шатор.

⁵⁵ Док је гледао како Давид излази на мегдан Филистејцу, Саул упита Авнера, главног заповедника војске: »Авнере, чији је син тај младић?«

А Авнер одговори: »Живога ми тебе, царе, не знам.«

⁵⁶ Тада цар рече: »Сазнај.«

⁵⁷ Чим се Давид вратио пошто је убио Филистејца, Авнер га доведе пред Саула. А Давид је још у руци држао Филистејчеву главу.

⁵⁸ »Чији си ти син, младићу?« упита га Саул.

А Давид одговори: »Ја сам син твога слуге Јесеја из Витлејема.«

15 Ми јаки дужни смо да подносимо слабости нејаких, а не да себи угађамо. ² Сваки од нас треба да угађа ближњему за његово добро, ради изграђивања. ³ Јер, ни Христос није себи угађао, него, као што је записано: »На мене падоше увреде оних који су те вређали.«^{(A) 4} А све што је у прошлости записано, записано је за нашу поуку, да својом стрпљивошћу и утехом Писама имамо наду.

⁵ А Бог, који даје стрпљивост и утеху, нека вам дâ да будете сложни међу собом, идући за Христом Исусом, ⁶ и да једнодушно и једногласно славите Бога и Оца нашега Господа Исуса Христа.

⁷ Стога, прихватајте један другога као што је и Христос прихватио вас, на Божију славу. ⁸ Јер, кажем: Христос је постао слуга обрезанима ради Божије истине, да потврди обећања дата праоцима ⁹ и да незнабошци славе Бога због његовог милосрђа, као што је записано:

¹⁰ И још каже:

¹¹ И још:

¹² И још, каже Исаија:

¹³ А Бог наде нека вас испуни сваком радошћу и миром у вери, да силом Светога Духа имате наде у изобиљу.

Павле, служитељ незнабошцима

¹⁴ Уверен сам, браћо моја, да сте и ви сами пуни доброте, испуњени сваким знањем и способни да један другога уразумљујете. ¹⁵ Ипак, о неким стварима сам вам – да вас на њих подсетим – одлучније писао због милости коју ми је Бог дао ¹⁶ да будем служитељ Христа Исуса незнабошцима, који врши свету службу ширења Божијег еванђеља, да незнабошци буду Богу прихватљива жртва, освештана Светим Духом.

¹⁷ Стога се хвалим у Христу Исусу својим служењем Богу. ¹⁸ Јер, не усуђујем се да говорим о нечему што Христос није учинио преко мене да незнабошце доведе до послушности – речју и делом, ¹⁹ силом знамењâ и чудâ, силом Духа. Тако сам од Јерусалима, па унаоколо све до Илирика пронео Христово еванђеље. ²⁰ Али увек сам се трудио да не објављујем еванђеље тамо где је Христос већ познат, да не бих зидао на туђем темељу, ²¹ него, као што је записано:

Павлова намера да посети Рим

²² Због тога сам много пута био спречен да дођем к вама. ²³ Али сада, пошто за мене више нема места у овим крајевима, а већ много година желим да дођем к вама, ²⁴ учинићу то кад будем ишао у Шпанију. Надам се, наиме, да ћу вас на пропутовању посетити и да ћете ме онамо испратити, пошто се прво донекле науживам вашег друштва.

²⁵ А сада идем у Јерусалим, служећи светима, ²⁶ јер су Македонија и Ахаја одлучиле да сакупе помоћ за сиромашне међу светима у Јерусалиму. ²⁷ Да, одлучиле су, а и дужне су им. Јер, ако су незнабошци постали учесници у њиховим духовним добрима, дужни су да им служе у њиховим телесним потребама. ²⁸ Када, дакле, ово завршим и постарам се да приме овај плод, кренућу преко вас у Шпанију. ²⁹ А знам да ћу, када дођем к вама, доћи с пуним Христовим благословом.

³⁰ Заклињем вас, браћо, нашим Господом Исусом Христом и љубављу Духа да се борите са мном молећи се за мене Богу. ³¹ Молите се да се избавим од непокорних у Јудеји и да моје служење у Јерусалиму буде по вољи светима, ³² па да, ако буде Божија воља, дођем к вама с радошћу и с вама се одморим.

³³ Бог мира са свима вама. Амин.

Јерусалимова казна