Chronological

19 А када се Јосафат, цар Јуде, мирно вратио у Јерусалим, својој кући, ² сусрео га је виделац Јуј, Хананијин син. Он рече цару Јосафату: „Помажеш подлацима и волиш оне што мрзе Господа? Зато се Господ гневи на тебе. ³ Али, нашло се и нешто добро код тебе, јер си уклонио Аштартине ступове из земље и усмерио си своје срце да тражи Бога.“

Јосафат поставља судије

⁴ Јосафат је пребивао у Јерусалиму. Поново је обишао народ од Вир-Савеје до горја у Јефрему и вратио га Господу, Богу њихових отаца. ⁵ Поставио је судије по земљи, по свим Јудиним утврђеним градовима, од града до града. ⁶ Судијама је рекао: „Пазите шта радите! Јер не судите за људе већ за Господа који је са вама док судите. ⁷ Зато се бојте Господа, пазите како радите. Наш Господ Бог није неправедан, пристрасан и подмитљив.“

⁸ Јосафат је и у Јерусалиму поставио неке Левите, свештенике и главаре израиљских отачких домова за Господњи суд и парнице Јерусалимљана. ⁹ Заповедио им је: „Радите ово у богобојазности, верно и целим срцем. ¹⁰ У свим случајевима који вам се доделе од ваше браће која пребивају у својим градовима – а тичу се убиства, Закона, заповести, прописа, уредаба – упозорите их да не скриве Господу, да гнев не дође на вас и вашу браћу. Радите тако и нећете бити криви.

¹¹ Дакле, Првосвештеник Амарија ће вам заповедати у свакој ствари Господњој. Зевадија, син Исмаилов и владар Јудиног дома ће вам заповедати у свим царским пословима, а Левити ће управљати пред вама. Будите одважни и радите! Нека је Господ са добрима!“

Јосафат побеђује Моавце и Амонце

20 После овога су Моавци, Амонци и неки од Меунита напали Јосафата.

² Дошли су неки људи код Јосафата и обавестили га: „Велико мноштво надире са друге стране мора, од Едома долазе на тебе. Ено их у Хасасон-Тамару, то јест у Ен-Геди.“ ³ Јосафат се уплашио, па је окренуо лице да тражи Господа и по целој Јуди је прогласио пост. ⁴ Тада се Јудејци окупише да траже помоћ од Господа. Из свих Јудиних градова су долазили да траже Господа.

⁵ Јосафат је стао пред збор Јудејаца и Јерусалимљана, у Дому Господњем пред новим двориштем ⁶ и рече:

„О, Господе, Боже наших отаца! Ниси ли ти Бог на небесима и не владаш ли над царствима свих народа? Није ли у твојој руци сила и моћ, и нико не може да ти се одупре? ⁷ Зар ти ниси одагнао становнике ове земље испред Израиља, твога народа, и дао је довека потомцима твог пријатеља Авра̂ма? ⁸ Они су се настанили у њој и у њој изградили Светилиште твом имену, рекавши: ⁹ ’Ако нас задесе пошаст, мач осуде, помор, глад, стајаћемо пред овим Домом и пред тобом – јер овај Дом носи твоје име – и завапићемо у својој невољи, а ти нас чуј и спаси.’

¹⁰ А сада су овде Амонци, Моавци и још неки са горе Сир. Ниси дозволио Израиљу када је изашао из Египта да прође преко њихове земље, па је морао да их заобилази, а није их истребио. ¹¹ И сад нам враћају тако што су дошли да нас отерају са твог поседа који си нам ти дао у наследство. ¹² О, Боже наш, зар им нећеш судити? У нама нема снаге пред овим великим мноштвом које долази на нас. Не знамо шта да урадимо. Наше су очи упрте у тебе!“

¹³ Сва је Јуда стајала пред Господом са својом децом, са женама и синовима.

¹⁴ И тада је на Левита Јазила – Захаријевог сина, Венајиног сина, Јеиеловог сина, Матанијевог сина – Асафовог потомка, усред збора дошао Дух Господњи. ¹⁵ Он рече:

„Пазите добро, сви Јудејци и Јерусалимљани, и ти, цару Јосафате! Овако вам говори Господ: ’Ви се не плашите и не клоните срцем пред овим великим мноштвом, јер ова битка није ваша него Господња. ¹⁶ Сутра сиђите на њих док се буду успињали уз Зис и наћи ћете их на крају долине, пред пустињом Јеруил. ¹⁷ Не борите се у овој бици. Станите, поставите се и гледајте како ће вас Господ избавити, о, Јудо и Јерусалиме! Не плашите се и не клоните срцем! Сутра изађите пред њих јер је Господ са вама!’“

¹⁸ Тада се Јосафат поклонио лицем до земље, а сви су Јудејци и Јерусалимљани пали ничице пред Господом и поклонили му се. ¹⁹ Устали су Левити, потомци Катови и потомци Корејеви да на сав глас славе Господа, Бога Израиљевог.

²⁰ Тако су ујутру рано устали и отишли у Текуја пустињу. Када су излазили, Јосафат стаде и рече: „Чујте ме, Јудејци и Јерусалимљани! Верујте у Господа, свога Бога, и одржаћете се; верујте пророцима његовим и успећете.“ ²¹ Онда се посаветовао са народом и поставио оне који певају Господу и оне у светој одећи, да иду пред војском и славе га:

²² Када су почели радосно да кличу и славе, Господ постави заседу Амонцима, Моавцима и још некима са горе Сир, који су кренули на Јуду. Тако су били поражени. ²³ Наиме, Амонци и Моавци су устали на оне са горе Сир да их сасвим униште и истребе. А када су их истребили, почели су међусобно да се сатиру.

²⁴ Јудејци су стигли до стражарнице у пустињи када су погледали на мноштво – гле, мртваци леже по земљи. Нико није преживео. ²⁵ Тада су Јосафат и његов народ почели да плене њихов табор. Нашли су обиље вредности и драгоцености на мртвацима, толико плена да га нису могли понети. Толико је тога било да су три дана пленили по табору. ²⁶ Четвртог дана су се окупили у долини Вераха^[a] где су благословили Господа. Зато је народ назвао ово место „Долина благослова“, како се и зове све до данас.

²⁷ Тада су се, с Јосафатом на челу, у Јерусалим вратили сви Јудејци и Јерусалимљани. Радовали су се јер их је Господ обрадовао над њиховим непријатељима. ²⁸ Дошли су у Јерусалим, у Дом Господњи са лирама, харфама и трубама.

²⁹ Страх Господњи је захватио сва царства земаља када су чула да се Господ борио са непријатељима Израиља. ³⁰ Јосафатово царство је било у миру и Бог његов му је дао починак свуда унаоколо.

Крај Јосафатове владавине

³¹ Јосафат је владао над Јудом, а било му је тридесет пет година када се зацарио. Двадесет пет година је владао у Јерусалиму. Мајка му се звала Азува, ћерка Силејева. ³² Он је следио путеве свога оца Асе и није одступао од тога, него је чинио што је право у Господњим очима. ³³ Ипак, узвишице нису биле уклоњене; народ још увек није усмерио срце Богу својих отаца.

³⁴ Остало о Јосафату, од почетка до краја, није ли то записано у Књизи Јуја, Хананијевог сина, која је уврштена у Књигу дневника царева Израиљевих?

³⁵ Након тога се Јосафат, цар Јуде, удружио са израиљским царем Охозијом који је чинио безакоње. ³⁶ Удружио се са њим и направио лађе у Есион-Геверу да плове за Тарсис ³⁷ Тада је Елиезер из Марисе, Додов син, пророковао Јосафату: „Како си се ти удружио са Охозијом, тако ће Господ разбити твоја дела!“ И лађе се разбише тако да нису могле да отплове за Тарсис.

21 Кад се Јосафат упокојио са својим прецима, сахранили су га с његовим прецима у Давидовом граду. На његово место се зацарио његов син Јорам. ² Његова браћа, Јосафатови синови, су били Азарија, Јехило, Захарија, Азарија, Михаило и Сефатија – сви деца Јосафата, израиљског цара. ³ Отац им је дао многе дарове: сребро, злато, драгоцености, заједно са Јудиним утврђеним градовима. А царство је дао Јораму, свом првенцу.

Јорам, цар Јуде

⁴ Јорам се издигао над царством свог оца, осилио се и мачем побио сву своју браћу и неке од главара Израиља. ⁵ Тридесет две године је било Јораму кад се зацарио, а владао је осам година у Јерусалиму. ⁶ Он је ишао стопама израиљских царева, као што је чинио дом Ахавов, јер му је Ахавова ћерка била жена. Чинио је што је зло у очима Господњим. ⁷ Ипак, Господ није хтео да уништи Давидов дом због савеза који је склопио са Давидом, пошто му је обећао да ће дати светиљку његовим потомцима довека.

⁸ У његове дане се Едом побунио против Јуде, па је поставио цара над собом. ⁹ Јорам је отишао са својим заповедницима, са свим бојним колима. Устао је ноћу и напао Едомце, који су опколили њега и заповеднике бојних кола. ¹⁰ Тако се Едом отргао од Јуде све до данас.

У то време се побунила и Ливна против његове власти, јер је заборавио Господа, Бога својих отаца. ¹¹ Такође, подигао је узвишице у брдима Јуде, учинио да се становници Јерусалима одају блуду, а и Јуду је завео.

¹² Тада му је дошло писмо пророка Илије с поруком:

„Говори Господ, Бог твог претка Давида:

’Зато што ниси следио путеве свог оца Јосафата и путеве Јудиног цара Асе, ¹³ него си следио путеве царева израиљских; зато што си учинио да се становници Јуде и Јерусалима одају блуду, као што је чинио дом Ахавов; зато што си побио боље од себе, своју браћу из очевог дома; ¹⁴ ево, Господ ће ударити великим злом твоје жене, твоје синове и сву твоју имовину, ¹⁵ а тебе тешком болести црева, док ти дан по дан сва црева од болести не исцуре.’“

¹⁶ И подиже Господ на Јорама дух у Филистејцима и Арапима који живе поред Кушана. ¹⁷ Они су напали Јуду, провалили у њу и похарали сву имовину која се нашла у царевом двору, његове синове и жене, тако да му није остао ниједан син осим најмлађег Јоахаза.

¹⁸ После тога Господ га је ударио болешћу црева којој није било лека. ¹⁹ Тако су пролазили дани све док му након две године црева нису исцурила од болести. Умро је у тешким мукама. Ипак, народ није за њим погребно палио као што је палио за његовим прецима.

²⁰ Имао је тридесет две године када се зацарио а осам година је владао у Јерусалиму. Нико није жалио за њим. Народ га је сахранио у Давидовом граду али не и у царским гробницама.

Охозија, цар Јуде

22 Становници Јерусалима су уместо њега зацарили Охозију, његовог најмлађег сина, јер су све старије синове побиле пљачкашке банде које су са Арапима дошле у табор. Тако се зацарио Охозија, син Јудиног цара Јорама.

² Охозији је било двадесет две године^[b] кад се зацарио, а владао је једну годину у Јерусалиму. Мајка му се звала Готолија, ћерка Амрија.

³ Ишао је стопама дома Ахавовог, пошто га је мајка саветовала да опако поступа, ⁴ чинећи што је зло у очима Господњим, као дом Ахавов. Они су му, на његову пропаст, били саветници после смрти његовог оца. ⁵ Чинећи по њиховом савету Охозија је са Јорамом, сином израиљског цара Ахава, кренуо у рат против Азаила, цара арамејског, у Рамот галадски, али Арамејци ранише Јорама. ⁶ Јорам се повукао у Језраел да залечи ране, које је задобио у Рами, док је ратовао са Азаилом, царем арамејским.

И Азарија, син Јорама, цара Јудиног, сиђе у Језраел да види Јорама, сина Ахавовог, јер је био озбиљно рањен.

⁷ Од Господа је дошао пад Охозије због тога што је отишао Јораму. Јер када је дошао, кренуо је са Јорамом на Јуја, Нимсијевог сина, кога је Господ помазао да истреби Ахавов дом. ⁸ А када је Јуј извршавао осуду над Ахавовим домом, наишао је на Јудине главаре и Охозијине братанце како служе Охозију, па их је погубио. ⁹ Онда је трагао за Охозијом кога је народ заробио док се скривао у Самарији, па су га довели Јују и погубили. Сахранили су га и рекли: „Био је син Јосафата који је тражио Господа свим срцем.“ И нико из Охозијине куће није могао да задржи царску власт.

Готолија и Јоас

¹⁰ Кад је Готолија, мајка Охозијина, видела да јој је погинуо син, устала је и побила сав царски род Јудиног дома. ¹¹ Међутим, Јосавеја, ћерка цара, узме Јоаса, сина Охозијиног, и украде га између царевих синова, које су убијали. Ставила га је у спаваћу собу с његовом дојиљом – Јосавеја, ћерка цара Јорама и жена свештеника Јодаја – и сакрила га од Готолије, јер је била Охозијина сестра, те га ова није убила. ¹² Био је с њима сакривен у Дому Божијем шест година, све док је Готолија владала над земљом.

23 Седме године се Јодај охрабрио и узео заповеднике над стотинама са којима је склопио савез: Азарију, сина Јероамовог; Исмаила, сина Јоанановог; Азарију, сина Овидовог; Масију, сина Адајиног; Елисафата, сина Зихријевог. ² Они су обишли Јуду и окупили Левите из свих Јудиних градова и главаре отачких домова Израиља, па дођоше у Јерусалим. ³ И сви окупљени начинише савез са царем у Дому Божијем.

А он им рече: „Ево царевог сина! Он ће бити цар, као што је говорио Господ за Давидове синове. ⁴ Овако ћете урадити: нека трећина вас који суботом долазите као свештеници и Левити буду вратари прагова. ⁵ Трећина нека буде у царевом двору, трећина на вратима подножја а сав народ нека буде у двориштима Дома Господњег. ⁶ И нека нико не иде у Дом Господњи осим свештеника и Левита који служе. Они нека улазе јер су посвећени, а сав народ нека држи Господњу стражу. ⁷ Нека Левити окруже цара, сваки човек у кругу са својим оружјем у руци, па нека буде убијен ко уђе у Дом, нека буду уз цара и кад улази и кад излази.“

⁸ Левити и сви Јудејци су урадили како им је свештеник Јодај заповедио. Сваки је довео своје људе, оне који ступају на дужност у суботу, и оне који се разрешавају дужности у суботу, јер Јодај није распустио свештеничке редове. ⁹ Свештеник Јодај је стотницима дао копља и штитове, и штитове цара Давида који су били у Дому Божијем. ¹⁰ Онда је поставио све људе око цара, сваког са мачем у руци, од јужне стране до северне стране Дома, код жртвеника и код Дома.

¹¹ Тада су извели царевог сина, ставили на њега круну и дали му Сведочанство. Затим су га зацарили и помазали Јодај и његови синови. Говорили су: „Живео цар!“

¹² Кад је Готолија чула како народ и стража узвикују и кличу цару, дошла је к народу у Дом Господњи. ¹³ Обазревши се, угледала је цара како стоји уз свој стуб, на улазу, са заповедницима и трубачима поред цара. Сав се народ земље веселио и трубио у трубе а певачи са инструментима су певали и предводили слављење. Тада Готолија раздра своју одећу и повика: „Издаја, издаја!“

¹⁴ На то свештеник Јодај изведе стотнике, који су управљали војском и рече им: „Изведите је кроз редове, и ако неко пође за њом нека буде посечен.“ Наиме, свештеник је рекао: „Не смете да је убијете у Дому Господњем.“ ¹⁵ Зграбили су је, и кад је прошла кроз коњски улаз у царски двор, погубили су је.

¹⁶ А свештеник Јодај је склопио савез између себе, свег народа и цара, да буду народ Господњи. ¹⁷ Затим је сав народ отишао у Валов храм и срушио га. Срушили су његове жртвенике, његове ликове су изломили а Валовог свештеника Матана су убили испред жртвеника.

¹⁸ А Јодај је поставио стражу код Дома Господњег под надзор левитског свештенства, које је Давид разделио да у Дому Господњем приносе жртве свеспалнице Господу, како је написано у књизи Мојсијевог Закона – с радошћу и с песмама, по Давидовим упутствима. ¹⁹ Поставио је чуваре на врата Дома Господњег како не би ушао нико ко је по било чему нечист.

²⁰ Затим је повео стотнике, моћнике, народне главаре и сав народ земље, па су испратили цара од Дома Господњег до Горњих врата царског двора. Тако поставе цара на царски престо. ²¹ Сав се народ земље радовао, а град је утихнуо кад су Готолију погубили мачем.