Chronological
13 Мудар син прихвата очево васпитање,
а подругљивац не слуша укор.
2 Човек се насити добра од плода уста својих,
а покварењаци су гладни насиља.
3 Ко год чува уста своја чува живот свој,
а пропаст следује ономе ко шири своје усне.
4 Душа ленштине је гладна, али нема ништа,
а душа се марљивих људи нахрани.
5 Праведник мрзи лаж,
а злобник одурно и срамно поступа.
6 Праведност чува пут честитог,
а неправда обара грешника.
7 Неко себе представља богатим, али нема ништа,
а неко себе представља сиромашним, а пребогат је.
8 Човек богатством откупљује душу своју,
а сиромах и не чује претњу.
9 Светло праведника блешти,
а светиљка зликоваца гасне.
10 Бахатост једино раздор изазива,
а мудрост је код оних који примају савет.
11 Нагло стечено богатство се умањује,
а увећава се оно сакупљано радом.
12 Дуготрајно надање жалости срце,
а испуњена жеља је као дрво живота.
13 Ко презире реч себи самом шкоди,
а ко страхује од заповести награђен ће бити.
14 Мудрачева поука врело је живота
и одвраћа од смртних замки.
15 Проницљивост стиче наклоност,
а пут неверних је непромењив.
16 Сваки обазрив човек ради према знању,
а безумни шири безумље.
17 Гласник зла у зло пада,
а сведок истине лечи.
18 Сиромаштво и срамота стижу оног ко не мари за опомену,
а почашћен ће бити онај ко прихвата укор.
19 Слатка је души жеља испуњена,
а безумнику је мрско да се од зла одврати.
20 Биће мудар ко иде с мудрима,
а настрадаће ко се дружи с безумнима.
21 Грешнике пропаст прогони,
а праведници су добром награђени.
22 Добар човек оставља наследство унуцима,
а грешникова се добра чувају за праведника.
23 Обиље је хране на неузораном пољу сиромаха,
али га је неправда односи.
24 Ко свој прут штеди мрзи свога сина,
а воли га ко га на време кори.
25 Када једе, праведнику се душа наједе,
а стомак злобника остаје гладан.
14 Свака мудра жена кући своју кућу,
а безумна је жена раскућује рукама својим.
2 Господа се боји ко честито живи,
а презире га онај ко покварено живи.
3 Безумников говор је батина за леђа његова,
а мудре чувају уста њихова.
4 Где волова нема и јасле су чисте,
у снази је вола обиље плодова.
5 Веран сведок не говори лажи,
а лажљиви сведок одише лажима.
6 Подругљивац мудрост тражи и не налази је,
а поучен човек знање проналази лако.
7 Иди од безумника,
од њега нећеш чути паметне речи.
8 Мудрошћу обазрив човек схвата пут свој,
а безумље безумних је обмана.
9 Безумници се ругају греху,
а међу честитима је добра воља.
10 Срцу је позната горчина његова
и туђинац не дели његово весеље.
11 Кућа ће злобника бити разорена,
а шатор праведника ће процветати.
12 Неки пут пред човеком као да је прав,
али завршава на путевима смрти.
13 Срце боли и у смеху,
а и радост на свом крају понекад је жалост.
14 Својих ће се путева наситити отпадник,
а и добар човек биће сит од својих.
15 Лаковерни свачему верује,
а обазрив пази на свој корак.
16 Мудар се човек боји греха, клони га се,
а немудар је распојасан, у себе сигуран.
17 Будаласто ради човек који брзо плане,
а и сплеткарош је омражен.
18 Лаковерним следује безумље,
а обазриви се знањем ките.
19 Пред добрим ће се људима злобници клањати
и покварењаци пред вратима праведних.
20 И суседу своме мрзак је сиромах,
а много је оних што воле богатога.
21 Грешан је човек што презире ближњег свога,
а благословен је онај који је наклоњен понизнима.
22 Не застрањују ли сплеткароши?
Милост и истина онима што добро смишљају.
23 Од сваког вреднога рада долази зарада,
а од празних прича само оскудица.
24 Мудрима је круна њихово богатство,
немудрост је немудрог глупава.
25 Истинољубив сведок спасава животе,
а лажљиви слаже чим зине.
26 У богобојазности је поуздање јаком
и уточиште деци његовој.
27 Врело је живота богобојазност
и одвраћа од смртних замки.
28 Царева је слава у мноштву народа,
а кад живља нема, тад владар пропада.
29 Ко се споро срди врло је разборит,
а ко брзо плане велича безумље.
30 Здраво срце – здраво тело;
љубомора – трулеж у костима.
31 Ко тлачи убогог срамоти му Саздатеља,
а слави га онај што се убогом смилује.
32 Опаки ће срушен бити опакошћу својом,
а праведник и у смрти уточиште има.
33 Мудрост почива у срцу разумног човека,
чак је и у нутрини безумника обелодањена.
34 Праведност уздиже народ,
а грех је срамота народу.
35 Цар поштује слугу што честито ради,
а гневан је на онога што ради срамотно.
15 Благи одговор утишава гнев,
а груба реч покреће јарост.
2 Језик мудрих добро влада знањем,
а уста безумних бљују безумљем.
3 Господње су очи на свакоме месту,
мотрећи на зле и на добре.
4 Здрав је језик ко дрво живота,
а дух слама језик поган.
5 Безумник презире опомену свога оца,
а разборит је ко мари за укор.
6 Велико је благо у дому праведника,
а злобнику је мука да заради.
7 Знање расипају уста мудрих људи,
што не чини срце безумника.
8 Гадна је Господу жртва зликоваца,
молитва честитих њему је милина.
9 Господу је мрзак пут злобника,
а воли онога који правду следи.
10 Немило је поучење за онога ко се одриче пута,
а умреће онај ко мрзи прекор.
11 Пред Господом су и Свет мртвих и трулеж мртвих,
а камоли срца људских потомака.
12 Подругљивац не воли онога који га кори
и не иде код мудрих људи.
13 Весело срце ведри лице,
жалосно срце слама дух.
14 Разборито срце тежи знању,
а уста се безумника безумљем хране.
15 Немили су сви дани невољника,
а човек се доброг срца гости непрестано.
16 Боље је и мало у богобојазности,
него благо силно и са њим стрепња.
17 Бољи је тањир поврћа у љубави,
него утовљени во у мржњи.
18 Гневан човек распаљује свађу,
а смирени човек утишава сукоб.
19 Пут ленштине је обрастао трњем,
а пут је честитих поравнан.
20 Мудар син радује оца,
а безуман човек презире мајку своју.
21 Безумника радује безумље,
а разборит човек равно иде путем.
22 Науми се изјалове кад нема савета,
а остваре с мноштвом саветника.
23 Човек се радује кад одговори тачно;
како је добра реч у право време!
24 Стаза живота за разумног према горе води,
и не да му према доле, у Свет мртвих да скрене.
25 Господ руши кућу гордих људи
и јача међу удовице.
26 Намере зликовца гадне су Господу,
а чисте су му речи љубазности.
27 Кући својој беду наваљује ко нечасно и лакомо стиче,
а живеће онај човек ком се мито гади.
28 Срце праведника промишља одговор,
а уста покварених људи злом бљују.
29 Господ је далеко од покварењака,
а слуша молитву праведника.
30 Бистар поглед и срце весели,
а добре вести подмлађују кости.
31 Ухо које слуша поуку живота,
трајаће у друштву мудрих људи.
32 Ко не мари за опомену, презире са̂м себе,
а ко слуша укор стиче разборитост.
33 Богобојазност је поука мудрости,
а пре части долази понизност.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.