Chronological
22 Боље је изабрати име него богатство големо
и благонаклоност је боља од сребра и злата.
2 И богаташ и сиромах се срећу,
јер све их је Господ саздао.
3 Обазрив човек примети невољу, па се скрије,
а лаковерни иду даље и буду кажњени.
4 Обиље, част и живот су награда
за понизност и богобојазност.
5 Замке су и трње на стази подлаца
а од њих је подалеко онај који чува душу своју.
6 Васпитај дете за пут којим му ваља ићи
па и када остари од њега се одмакнути неће.
7 Богати влада сиромасима,
а ко зајми служи зајмодавцу.
8 Ко неправду сеје невољу ће жети,
сломиће се шиба гнева његовога.
9 Благословен биће дарежљиви,
јер даје сиромаху парче свога хлеба.
10 Отераш ли подругљивца, свађа престаће,
парничење и срамота нестаће.
11 Ко воли чисто срце и милост му је на уснама
има цара за пријатеља.
12 Очи Господње чувају знање,
он обара речи оних што неправду чине.
13 Ленштина говори: „Лав је на улици!
Заклаће ме насред трга!“
14 Јама дубока уста су блуднице,
у њу пашће онај на кога је Господ срдит.
15 Дечије је срце свезано безумљем
које шиба опомене надалеко од њега уклања.
16 И ко тлачи сиромаха да за себе згрне
и ко даје богатоме, сигурно им следи немаштина.
Мудре приче
Прва прича
17 Приклони ухо, послушај речи мудрих људи
и срце приклони мом знању.
18 Јер ће ти бити задовољство да их држиш у себи,
да буду спремне на уснама твојим.
19 А да ти у Господу поуздање буде,
ја ти их данас објављујем, баш теби.
20 Нисам ли их за тебе записао
тридесет мудрих прича
кроз савете и знање;
21 да те упознам с истинитошћу поузданих речи,
како би узвратио поузданим речима онима који те шаљу?
Друга прича
22 Не отимај сиромаху јер је сиромах,
не сатири убогога на судским вратима.
23 Јер Господ ће бранити његов случај
и отеће душу онима што њима отимају.
Трећа прича
24 Не дружи се с разјареним,
не иди са бесним човеком;
25 јер ћеш навикнути на путеве његове
и себе ћеш уплести у замку.
Четврта прича
26 Не буди од оних који руку дају
и од оних који јамче за дугове.
27 Ако немаш довољно да платиш,
зашто да ти неко узме и постељу испод тебе?
Пета прича
28 Не помичи древни међаш
што су твоји преци поставили.
Шеста прича
29 Да ли си видео човека вештог у свом послу?
Пред царевима ће он стајати,
а неће стајати пред безначајним.
Седма прича
23 Кад са владаром седаш да једеш
пажљиво размотри шта је пред тобом;
2 нож ћеш ставити под грло своје
ако си алав.
3 Не жуди за његовим ђаконијама,
јер је то варљива храна.
Осма прича
4 Не напињи се да стекнеш богатство
и своје се памети прођи.
5 Пустиш ли на њега очи своје, гле њега нема,
јер је себи начинило крила попут орла,
што се вине у небеса.
Девета прича
6 Не једи храну саможивца,
не пожели ђаконије његове.
7 Јер како се он у себи прерачунава,
баш је такав када ти каже –
„Једи и пиј!“ –
а срце му није с тобом.
8 Избљуваћеш залогај који си појео,
проћердаћеш све љубазне речи своје.
Десета прича
9 Не говори ушима безумног,
јер ће презрети поруку твојих речи.
Једанаеста прича
10 Не помичи древни међаш,
не залази у њиве сирочади.
11 Јер је јак њихов Откупитељ,
одбраниће њихов случај од тебе.
Дванаеста прича
12 Срце своје предај опомени,
своје уши поучним речима.
Тринаеста прича
13 Не ускраћуј казну детету,
јер неће да умре ако га и удариш шибом.
14 Туци га шибом
и душу му од Света мртвих спаси.
Четрнаеста прича
15 О, мој сине, ако ти је срце мудро
и моје се срце радује;
16 радује се нутрина моја,
кад ти усне честито говоре.
Петнаеста прича
17 Нек ти срце грешницима не завиди,
у богобојазности ти поваздан буди.
18 Нема сумње, будућност постоји,
твоја нада неће пропасти.
Шеснаеста прича
19 Сине мој, послушај и мудар буди,
своје срце ти на пут усмери.
20 Не дружи се са онима што се вином опијају,
са онима који ждеру месо.
21 Јер, осиромашиће и пијаница и изелица,
мамурлук ће их обући у дроњке.
Седамнаеста прича
22 Слушај оца свога што те је родио,
мајку своју не презири ни када остари.
23 Истину купуј и не продаји
мудрост, прекор и поуку.
24 Јако се радује отац праведног сина,
ко је родио мудрог сина ужива у њему.
25 Нека се радују и отац твој и мајка твоја,
нека се весели она која те је родила.
Осамнаеста прича
26 Срце ми своје дај, сине мој,
и нека ти очи почивају на путевима мојим.
27 Јер блудница је дубока јама,
туђинка је узано ждрело.
28 Она је ко лопов што вреба из потаје
и међу мушкарцима умножава неверне.
Деветнаеста прича
29 Ко то кука? Ко то јечи?
Ко се свађа? Ко то приговара?
Ко има ране безразложне
и коме су закрвављене очи?
30 Онима што се излежавају крај вина,
онима што иду да пробају вино измешано.
31 Не гледај вино док се румени,
док се светлуца у чаши,
док лагано клизи.
32 Као змија на крају уједа,
као отровница убада.
33 Чудне ће призоре да виде очи твоје
и срце говориће лудорије.
34 Бићеш као онај што лежи усред мора,
као онај што лежи наврх јарбола.
35 И рећи ћеш: „Ударили су ме, а болестан нисам,
тукли су ме, осетио нисам.
Када ћу се пробудити
да поново потражим пиће?“
Двадесета прича
24 Не завиди злима,
не пожели да си с њима;
2 јер у срцу своме смишљају насиље,
најављују уснама невољу.
Двадесет прва прича
3 Мудрошћу се подиже кућа,
а разборитошћу је основана;
4 знањем су јој собе напуњене
сваким благом пожељним и вредним.
Двадесет друга прича
5 Човек ратник је јак,
али онај који зна јача снагу своју;
6 јер ћеш рат добити мудрим саветима
и победа је у многим саветницима.
Двадесет трећа прича
7 Висока је мудрост немудроме,
он уста своја не отвара на судским вратима.
Двадесет четврта прича
8 Ко је предан да зло смишља
назваће га сплеткарошем.
9 Грех су безумни науми
и подругљивац је одуран људима.
Двадесет пета прича
10 Клонеш ли у дану невоље,
клонуће и твоја снага.
11 Спасавај оне које у смрт вуку,
извлачи оне што тетурају на погубљење.
12 Јер, кажеш ли – „Али, ми то нисмо знали!“ –
неће ли схватити онај што прониче срца?
Неће ли знати онај који ти живот чува
и узвратити човеку по делу његовом?
Двадесет шеста прича
13 Једи мед, сине мој, јер је здрав
и непцу је твоме сладак мед из саћа.
14 Такво је познање мудрости души твојој
ако је пронађеш; тада будућност постоји
и твоја нада неће пропасти.
Двадесет седма прича
15 Не вребај ко зликовац у потаји на дом праведника
и коначиште његово не руши.
16 Јер падне ли праведник и седам пута, устаће,
а зликовац ће посрнути у невољи.
Двадесет осма прича
17 Не радуј се док се руши душманин твој,
кад посрне нека ти се срце не весели;
18 да Господ то не види и то буде зло пред њиме,
па са душманина повуче свој гнев.
Двадесет девета прича
19 Не жести се због злотвора,
не завиди зликовцима;
20 јер будућност не припада злотвору,
догорева светиљка зликовцу.
Тридесета прича
21 Бој се Господа, сине мој, баш као и цара;
не дружи се с бунтовнима;
22 јер изненадна долази њихова пропаст
и ко да зна који је крај ове двојице?
Остале мудре приче
23 И ово се тиче мудрих људи:
Страхота је кад се гледа ко је ко на суду.
24 Наиме, ко каже зломе – „Ти си праведан!“ –
људи ће га проклињати,
народи га презирати.
25 А онима који га прекоре уживање ће бити,
на њих ће доћи благослов добра.
26 Усне воли онај ко узвраћа праведним речима.
27 Посао свој на пољу заврши,
припреми њиву своју, а онда изгради кућу своју.
28 Не сведочи без разлога против ближњег свога,
зар ћеш да обмањујеш уснама својим?
29 Не реци – „Како је он урадио мени, тако ћу и ја да урадим њему.
Узвратићу му по делу његовом!“
30 Прошао сам поред поља ленштине
и поред винограда безумника.
31 И гле, у трње је све зарасло,
копривама све обрасло,
зид камени беше срушен.
32 Када сам то видео, срцем сам схватио,
видео сам и прихватио поуку:
33 Још мало снова, још мало дремежа,
још мало доконо да склопиш руке;
34 и доћи ће твоје сиромаштво као скитница
и немаштина као насилник.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.