Chronological

Пророк Илија прориче сушу

17 Илија Тесвићанин, из Тесве галадске, рече Ахаву: „Живога ми Господа, Бога Израиљевог, коме служим: наредних година неће бити ни росе, ни кише, осим на моју заповест.“

Илију хране гаврани

² Реч Господња дође Илији: ³ „Иди одавде и крени на исток, па се сакриј код потока Хората, источно од Јордана. ⁴ Пићеш из потока, а ја сам наредио гавранима да те тамо хране.“

⁵ Он оде и учини по речи Господњој. Пошто је отишао, настанио се код потока Хората, источно од Јордана. ⁶ Гаврани су му свако јутро и вече доносили хлеб и месо, а пио је из потока.

Илија и удовица из Сарепте

⁷ Међутим, након извесног времена поток је пресушио, јер није било кише у земљи. ⁸ Тада му дође реч Господња: ⁹ „Устани и иди у Сарепту сидонску и настани се тамо. Ево, ја сам заповедио тамо једној жени удовици да те храни.“

¹⁰ Он је устао и отишао у Сарепту. Кад је дошао на градска врата, удовица је скупљала грање. Он је позва и рече: „Донеси ми мало воде у крчагу, да пијем.“ ¹¹ Кад је она пошла да донесе, он јој довикну: „Донеси ми и мало хлеба у руци!“

¹² Она му одговори: „Живога ми Господа, Бога твога, немам никаквог хлеба осим шаке брашна у ћупу и мало уља у крчагу. Ево, скупљам гранчицу, две, да одем кући и да спремим себи и свом сину, да поједемо, па да умремо.“

¹³ Илија јој рече: „Не бој се, него иди и уради како си рекла; али прво направи мени хлеб од тога и донеси ми, па онда иди и спреми за себе и свога сина. ¹⁴ Јер говори Господ, Бог Израиљев: ’Брашно у ћупу се неће потрошити и уље у крчагу неће нестати, док Господ не пусти кишу на земљу.’“

¹⁵ Она оде и учини како јој је Илија рекао; јели су и она и он и сав њен дом за дуго времена. ¹⁶ Брашно у ћупу се није потрошило нити је уље у крчагу нестало, према речи коју је Господ рекао преко Илије.

Илија оживљује удовичиног сина

¹⁷ После ових догађаја оболео је син жене, домаћице куће. Но, болест му се веома погоршала, тако да је издахнуо. ¹⁸ Тада му она рече: „Шта имаш против мене, Божији човече? Зар си дошао к мени да ме подсетиш на моју кривицу и усмртиш ми сина?“

¹⁹ Он јој рече: „Дај ми свога сина.“ Узео га је из њеног наручја и однео га у горњу собу, где је становао, и положио га на свој кревет. ²⁰ Затим је завапио Господу и рекао: „Господе, Боже мој, зар ћеш довести несрећу и на удовицу код које станујем, и усмртити јој сина?“ ²¹ Тада се испружио над дечаком три пута и завапио Господу, рекавши: „Господе, Боже мој, нека се врати душа у овога дечака.“

²² Господ је услишио Илијин вапај, и дечакова душа се вратила у њега, те је оживео. ²³ Затим је Илија узео дечака, донео га из горње собе у кућу, и дао га његовој мајци. Илија рече: „Види, твој син је жив!“

²⁴ Жена рече Илији: „Сада знам да си човек Божији и да је реч Господња из твојих уста истина.“

Сусрет Илије и Ахава

18 После много дана, дође реч Господња Илији, у трећој години: „Иди и покажи се Ахаву, а ја ћу послати кишу на земљу.“ ² Тако Илија оде у сусрет Ахаву.

А у Самарији је владала љута глад. ³ Ахав позва Авдију, управитеља двора. Авдија се веома бојао Господа. ⁴ Кад је Језавеља убијала пророке Господње, Авдија је узео стотину пророка и сакрио их. Педесет их је сакрио у једну пећину и хранио их хлебом и водом. ⁵ Ахав рече Авдији: „Обиђи земљу и све изворе воде и све потоке; можда ћемо наћи какву траву да одржимо у животу коње и мазге, да нам не изгине стока.“ ⁶ Поделили су између себе земљу, где ће који проћи; Ахав је кренуо једним путем, а Авдија је отишао другим путем.

⁷ Док је Авдија ишао путем, Илија му изађе у сусрет. Препознавши га, Авдија паде ничице и рече: „Јеси ли то ти, господару Илија?“

⁸ Он му одговори: „Ја сам. Иди и реци своме господару: ’Илија је овде.’“

⁹ Авдија рече на то: „Какав сам грех учинио те дајеш свога слугу у руке Ахавове, да ме убије? ¹⁰ Живога ми Господа, Бога твога, нема народа ни царства где мој господар није послао да те траже. Кад би рекли: ’Нема га овде’, он би натерао то царство или народ да се закуну да те нису нашли. ¹¹ А ти ми сад кажеш: ’Иди и реци своме господару да је Илија овде.’ ¹² Кад ја одем од тебе, Дух Господњи ће те однети ни са̂м не знам где. Међутим, кад ја будем дошао да то јавим Ахаву, а он те не нађе, он ће ме убити! А твој слуга се боји Господа од своје младости. ¹³ Зар није било јављено моме господару шта сам урадио кад је Језавеља убијала пророке Господње? Ја сам сакрио стотину пророка Господњих, по педесет у једну пећину и хранио их хлебом и водом. ¹⁴ А ти ми сад кажеш: ’Иди и реци своме господару да је Илија овде.’ Па, он ће ме убити!“

¹⁵ Илија рече: „Живога ми Господа над војскама, коме служим, данас ћу се показати пред њим.“

Илија на гори Кармил

¹⁶ Авдија оде да се сретне с Ахавом, и пошто му је јавио, Ахав оде да се сретне са Илијом. ¹⁷ Кад је угледао Илију, Ахав му рече: „Јеси ли ти онај што доводи невољу на Израиља?“

¹⁸ Илија одговори: „Нисам ја тај што је довео невољу на Израиља; то си ти и дом твога оца. Ви сте напустили Господње заповести и отишли за Валима. ¹⁹ А сада ми сабери сав Израиљ на гори Кармил и четири стотине педесет Валових пророка, и четири стотине Аштартиних пророка, који једу за Језавељиним столом.“

²⁰ Ахав посла по сав Израиљ и сабра пророке на гору Кармил. ²¹ Тада Илија приступи свем народу и рече: „Докле ћете храмати на обе ноге? Ако је Господ Бог, следите њега, а ако је то Вал, следите њега.“

Народ му није одговорио ни речи.

²² Тада Илија рече народу: „Само сам ја остао од пророка Господњих, док је Валових пророка четири стотине педесет. ²³ Нека нам се дају два јунца; нека они изаберу себи једног јунца, па нека га расеку на делове и положе га на дрва, али нека не подмећу ватру. Ја ћу урадити исто са другим јунцем и положити га на дрва. Ватру нећу подметати. ²⁴ Ви онда призовите име свога бога а ја ћу призвати име Господње. Онај бог који се одазове ватром, тај је Бог.“

Сав народ одговори: „Предлог је добар.“

²⁵ Илија рече Валовим пророцима: „Изаберите себи једног јунца и припремите га најпре, јер вас је више. Затим призовите име свога бога, али не подмећите ватру.“ ²⁶ Они узму јунца који им је дан и припреме га.

Затим су призивали име Валово од јутра до поднева, говорећи: „О, Вале, одговори нам!“ Али није било ни гласа, ни одговора. Онда су играли око жртвеника који је био направљен.

²⁷ Кад је дошло подне, Илија им се подсмехну и рече: „Вичите гласније, јер он је бог! Можда се замислио, или је заузет; можда је отпутовао, или спава, па га треба пробудити.“ ²⁸ Тада су почели још гласније да вичу и да се парају ножевима и шилима по свом обичају, док их није облила крв. ²⁹ Кад је прошло подне, они стадоше да пророкују док није дошло време да се принесе жртва. Али није било ни гласа, ни одговора, нити знака живота.

³⁰ Илија рече свем народу: „Приступите к мени.“ Кад је сав народ приступио к њему, он је поправио Господњи жртвеник, који је био порушен. ³¹ Илија је узео дванаест каменова, према броју племена синова Јаковљевих, коме је дошла реч Господња: „Твоје име ће бити Израиљ.“ ³² Од тог камења је подигао жртвеник у име Господње, а око жртвеника је ископао јарак толико широк, да би се у њему могле засејати две мере^[a] жита. ³³ Затим је поређао дрва, исекао вола на комаде, и положио га на дрва.

³⁴ Тада је рекао: „Напуните четири крчага водом и излијте је на жртву свеспалницу и на дрва. Урадите то још једном“ – рече. И опет рече: „Учините то и по трећи пут“; и учинише тако и трећи пут. ³⁵ Вода је потекла око жртвеника и испунила јарак.

³⁶ Кад је дошло време да се принесе жртва, пророк Илија приступи и рече: „Господе, Боже Авра̂мов, Исаков и Израиљев, нека се данас зна да си ти Бог у Израиљу, а да сам ја твој слуга, и да сам по твојој речи учинио све ове ствари. ³⁷ Услиши ме, Господе! Услиши ме, да би овај народ знао да си ти Господе Бог, и да ћеш ти обратити њихова срца.“

³⁸ Тада се сручи огањ Господњи и прогута и жртву свеспалницу, и дрва, и камење, и земљу, и исуши воду у јарку.

³⁹ Кад сав народ то виде, паде ничице и рече: „Господ је Бог! Господ је Бог!“

⁴⁰ Тада им Илија рече: „Похватајте Валове пророке; нека ниједан не умакне.“ Они су их похватали и довели Илији код потока Кисона, и тамо их је поклао.

Свршетак суше

⁴¹ Илија рече Ахаву: „Иди, једи и пиј, јер се чује звук великог пљуска.“ ⁴² Ахав је отишао да једе и пије, а Илија је отишао на врх Кармила. Ту је клекнуо на земљу и положио главу међу колена. ⁴³ Потом је рекао своме слузи: „Устани и погледај према мору.“

Он погледа и рече: „Нема ничега.“

Илија је седам пута рекао: „Врати се.“

⁴⁴ Седмог пута је слуга рекао: „Ено, од мора се диже мали облак, као људски длан.“

Илија рече: „Иди и реци Ахаву: ’Упрегни своје кочије и сиђи да те не ухвати пљусак.’“

⁴⁵ Небо се намах смрачи од облака и ветра, и спусти се велики пљусак. Ахав се попне у своје кочије и оде у Језраел. ⁴⁶ А рука Господња дође на Илију; он се опаса и отрча пред Ахавом све до Језраела.

Илија бежи од Језавеље

19 Кад је Ахав испричао Језавељи све што је Илија урадио, и како је поубијао мачем све пророке, ² Језавеља је послала гласника Илији, говорећи: „Нека ми тако учине богови, и нека додају, ако сутра у ово време не учиним с твојим животом, као што је било учињено са животом свакога од њих.“

³ Он се уплашио, па је устао и побегао да сачува себи живот. Дошао је у Вир-Савеју у Јуди, где је оставио свога слугу. ⁴ Онда је отишао у пустињу, дан хода. Дошавши до једне смреке, сео је испод ње и пожелео да умре. Рекао је: „Доста ми је више! Господе, узми мој живот, јер нисам бољи од својих предака!“ ⁵ Легао је испод смреке и заспао.

Али анђео га дотакну и рече му: „Устани и једи.“ ⁶ Кад се обазрео, тамо код његове главе је била погача печена на камену и крчаг воде. Јео је и пио, па је поново легао.

⁷ Анђео Господњи се вратио по други пут, дотакнуо га и рекао му: „Устани и једи, јер те очекује далек пут.“ ⁸ Илија је устао, па је јео и пио. Обновивши снагу том храном, ишао је четрдесет дана и четрдесет ноћи до Божије горе Хорив.

Илијин сусрет са Богом

⁹ Тамо је ушао у једну пећину и преспавао тамо. Затим му дође реч Господња: „Шта ти радиш овде, Илија?“

¹⁰ Он одговори: „Био сам веома реван за Господа, Бога над војскама, јер су Израиљци напустили твој савез, срушили твоје жртвенике и мачем побили твоје пророке. Само сам ја остао, а сада гледају да и мени узму живот.“

¹¹ Бог рече: „Изађи и стани на гору пред Господом, јер ће Господ проћи.“

Пред Господом је био велики и силан ветар који је цепао горе и ломио стене. Али Господ није био у ветру. После ветра је био земљотрес, али Господ није био у земљотресу. ¹² После земљотреса је био огањ, али Господ није био у огњу. После огња дође тихи шапат. ¹³ Кад је то Илија чуо, заклонио је лице плаштом, па је изашао и стао на улаз од пећине. Затим му је глас рекао: „Шта ти радиш овде, Илија?“

¹⁴ Он одговори: „Био сам веома реван за Господа, Бога над војскама, јер су Израиљци напустили твој савез, срушили твоје жртвенике и мачем побили твоје пророке. Само сам ја остао, а сада гледају да и мени узму живот.“

¹⁵ Господ му рече: „Иди и врати се путем за дамаштанску пустињу. Кад дођеш, помажи Азаила за цара над Арамом, ¹⁶ а Јуја, сина Нимсијевог, помажи за цара над Израиљем. Јелисеја, сина Сафатовог из Авел-Меоле, помажи за пророка уместо себе. ¹⁷ Ко побегне од Азаиловог мача, њега ће убити Јуј, а ко побегне од Јујевог мача, њега ће убити Јелисеј. ¹⁸ Ипак, оставићу у Израиљу седам хиљада – све оне чија се колена нису савила пред Валом, и сва уста која га нису целивала.“

Илија позива Јелисеја у службу

¹⁹ Илија оде оданде и нађе Јелисеја, сина Сафатовог, како оре. Пред њим је било дванаест јармова волова, а са̂м је био код дванаестог. Илија прође крај њега и баци на њега свој огртач. ²⁰ Он остави волове, потрча за Илијом и рече му: „Дозволи ми да се изљубим с оцем и мајком, па ћу поћи за тобом.“

Илија му рече: „Иди, врати се; зар сам ти учинио нешто велико?“

²¹ Тада се окренуо од њега, узео волове и заклао их. Месо је скувао на дрвима од воловског јарма, и дао га народу да једе. Затим је устао и пошао за Илијом, као његов слуга.