Chronological
Мудрост
7 Боље је добро име од доброг мирисног уља
и дан смрти од дана рођења.
2 Боље је ићи у кућу ожалошћених
него у кућу где је гозба,
јер је то крај сваком човеку.
Нека то срцем својим пригрли ко живи.
3 Од смеха је стрепња боља
јер је у тужном лицу милина срцу.
4 Срце мудрих људи је у кући ожалошћених,
а срце безумника у кући где је гозба.
5 Боље је слушати прекор мудрог
него кад неко слуша песму безумника.
6 Наиме, смех безумника
је попут праскања трновог грања под лонцем,
али и то је пролазно.
7 Насиље и мудрог чини лудим,
а у миту срце огрезне.
8 Крај неке ствари је бољи од њеног почетка
и дуготрпељивост од бахатости.
9 Не нагли духом до јарости,
јер јарост почива у недрима безумника.
10 Не питај: „Зашто су дани који су прошли бољи од дана који су дошли?“,
јер такво питање није мудро.
11 Мудрост је добра као и наследство
и на корист је онима које сунце обасјава.
12 Јер је у мудрости заклон
као што је у новцу заклон,
али је предност познавања мудрости у томе
што чува живот мудрих.
13 Размисли о делу Божијем:
ко је то кадар да исправи
оно што он искриви?
14 У дану добрих ствари и ти добар буди,
а у дану лоших ствари размисли о овом:
Бог је начинио обоје с разлогом,
да човек не зна шта ће бити након њега.
15 Баш сам свашта видео у данима своје пролазности:
праведника који страда у својој праведности
и неправедника који истрајава у својој неправедности.
16 Не буди претерано праведан
и не чини себе премудрим.
Зашто би се упропастио?
17 Не буди претерано зао
и не буди луд.
Зашто би умро кад ти време није?
18 Добро је да се држиш овог савета,
а и претходни не испуштај из руке.
Јер ко се боји Бога спасава се од свега.
19 Мудрост мудроме пружа више снаге
него десеторици владара што су у граду.
20 Стварно, нема на земљи праведног човека
који чини добро и не греши.
21 Елем, не мари за приче што их људи причају,
да не би чуо како те твој слуга куне.
22 Јер, срце твоје зна
да си често и ти клео друге.
23 И све сам то искушао мудрошћу, па рекох:
„Бићу мудар!“
Али, то је било далеко од мене.
24 Шта год да се збива је далеко и предубоко.
Ко ће то да докучи?
25 Тако сам срцем настојао да сазнам,
да истражим, да нађем мудрост и смисао,
да откријем глупост неправде
и лудост безумља.
26 И открио сам да је жена,
која је као замка и чије је срце мрежа,
од смрти горча
и да су јој руке као ланци.
Богоугодник од ње бежи
док грешника она хвата.
27 Гле, то сам открио – говори проповедник –
док сам ствари по ствари тражио смисао,
28 за којим истрајно трагам душом
и не налазим га:
од њих хиљаду човека једног сам нашао,
али жену међу свим овима нашао нисам.
29 Ето, једно сам открио:
Бог је људе створио честитима,
али они којекакве сплетке траже.
8 Ко је попут мудрог човека?
Ко познаје значење ствари?
Мудрост човеку обасјава лице
и тврдоћу му лица омекшава.
Послушност цару
2 Кажем ти: цареву заповест изврши због завета пред Богом. 3 Не жури да од њега одеш и не пристај на злу ствар, јер он чини шта год пожели. 4 Наиме, његова реч је врховна и ко ће да му каже: „Шта то радиш?“
5 Ко год слуша његову заповест неће доживети зло,
а мудро срце зна и право време и начин.
6 Јер за све постоји право време и начин,
макар невоља велика притиска човека.
7 Тек, он не зна шта ће да се збуде,
и ко да му каже кад ће се шта десити?
8 Нема човека који влада ветром,
који ветар зауздава.
Нико не влада даном смрти,
од боја нема поштеде,
а неправда не спасава
оног над ким влада.
9 Све то сам видео и срцем размишљао о свему што се ради под капом небеском. Некада човек влада човеком на његову штету. 10 А видео сам и злобнике, већ сахрањене, како долазе и одлазе са светог места. Заборавили су их у граду где су тако радили. А и то је пролазно.
11 Зато што их казна за зло не стиже одмах, људи су срцем решени да чине зло. 12 Макар да грешник и стотину пута учини зло, па опет дуго живи, ја знам да ће богобојазнима бити добро јер се боје Бога. 13 А злобнику неће бити добро, неће му се продужити дани што су попут сенке, јер се Бога не боји.
14 И ово је пролазност која се дешава на земљи: има праведника којима се дешава по делима неправедника, а има неправедника којима се дешава по делима праведника. Али, кажем, и то је пролазно. 15 Тако сам хвалио уживање, јер за човека нема бољег под капом небеском него да једе и пије, да срећан буде; то да га прати у труду његовом кроз дане живота његовог, који му је Бог дао под капом небеском.
16 Зато сам се срцем предао да упознам мудрост, да видим достигнућа што су на земљи остварена – иако због њих некоме ни ноћу ни дању сан на очи не долази – 17 размислио сам о свим Божијим делима: човек не може да докучи урађено под капом небеском. Он трага с трудом али не налази. Макар мудар тврдио да је зна, ипак није кадар да то докучи.
Једнака судбина за све
9 Дакле, свему томе сам се срцем предао, да све то разјасним. Јер, и праведан и мудар су са својим делима у Божијој руци. Вољен или омражен – човек не зна ништа од онога што га чека. 2 Свима је иста судбина: праведном као и неправедном, добром и чистом као и нечистом, ономе који жртвује, као и ономе који не жртвује,
доброме као и грешноме,
ономе који се заклиње,
као и ономе који се боји заклињања.
3 Ово је зло у свему што се чини под капом небеском: свима је иста судбина, а и срце људи је пуно зла. Лудост је у њиховом срцу док год су живи, а након тога умиру. 4 Ко год је међу свим живима има наду, јер је и живом псу боље него угинулом лаву.
5 Живи знају да ће умрети,
а умрли не знају ништа;
награде за њих више нема
јер је ишчезнуо спомен на њих.
6 Одавно су пропале њихове љубави,
мржње и зависти,
немају више удела довека
у свему што се дешава под капом небеском.
7 Хајде, радосно хлеб свој једи, пиј своје вино с милином у срцу, јер је Бог већ прихватио дела твоја! 8 Нека ти одећа увек бела буде и нека ти уља на глави увек буде. 9 Са женом коју волиш уживај кроз све дане свог пролазног живота који ти је дан под капом небеском у свим твојим пролазним данима. Јер ти је то награда у животу за твој труд који улажеш под капом небеском. 10 Чега год ти латиле се руке, чини колико можеш, јер нема деловања и расуђивања, знања и мудрости у Свету мртвих[a] у који идеш.
11 Размишљао сам и видео да под капом небеском:
брзи не побеђује у трци
ни јаки у боју;
мудар не добија хлеба
ни паметан богатство;
најученијем не следује наклоност.
Сваког стигну и време и догађаји.
12 Човек не зна своје време,
попут рибе ухваћене у мрежу зла
и попут птице ухваћене у замку.
Да, попут њих су заробљени људи,
у зао час који се на њих ненадано спушта.
Мудрост је боља од лудости
13 Елем, под капом небеском видео сам и ову мудрост која ми се учинила важном: 14 Мали град, у њему тек нешто житеља, а велики цар га напада, опкољава и против њега диже велике насипе. 15 Тек, у граду се нашао сиромашан, али мудар човек, који је мудрошћу спасао град. Па опет нико не памти тог сиромаха. 16 Зато сам рекао да је мудрост боља од силе, али мудрост сиромаха је презрена и његове речи нису послушали.
17 Боље се чују тихе речи мудрих
од владаревог повика међу безумницима.
18 Мудрост је боља од ратног оружја,
а један грешник може да упропасти много доброг.
10 Од угинуле муве се усмрди и ужегне апотекарско уље.
Тако је и мало глупости теже од много мудрости и од много части.
2 Мудром је срце с десне стране,
а безумнику с леве стране.
3 Чак и када путем иде,
луда је без срца,
па још каже свима да је луда.
4 Ако се гнев владарев на тебе подиже,
не напуштај своје место,
јер смиреност утишава големе грехе.
5 Видео сам да под капом небеском
постоји зло налик греху који долази од владара:
6 Глупаци су устоличени на многим високим местима,
док поштовани заузимају ниже место.
7 Видео сам слуге на коњима
и главаре што пешаче као робље.
8 Ко другоме јаму копа са̂м у њу упада
и ко руши зид ујешће га змија.
9 Камење које се клеше може да повреди клесара,
а дрво које се теше може да угрози тесара.
10 Ако је секира тупа
и сечиво јој наоштрено није,
човеку голема снага треба.
Значи, мудрост је корисна јер напредак даје.
11 Слаба корист за бајача
пре бајања уједе ли змија.
12 Блажене су речи мудрог,
а безумног његова уста изједају;
13 глупост је на почетку његовог говора,
а сулудо зло на његовом свршетку.
14 Лудак силно брбља,
а човек не зна шта ће да се збуде,
и ко ће да му каже
шта долази након њега?
15 Безумнике труд замара,
па не знају ни у град да уђу.
16 Јао теби, земљо, с неодраслим царем
и са главарима што се од јутра госте!
17 Блажена си, земљо, с царем племенитог рода,
с главарима што се госте кад је томе време,
ко јунаци, а не ко пијанци.
18 Због лењости и кров се угиба,
због немарних руку прокишњава кућа.
19 Ради славља хлеб се меси,
вино живот увесељава,
а новац свему решење пружа.
20 Цара немој клети у себи,
а у одајама где почиваш немој клети богаташа;
јер ће птица небеска однети глас,
одаће ствар власница крила.
Одважи се и делуј
11 Поврх вода хлеб свој баци
и наћи ћеш га после дана многих.
2 Дај иметак седморици, па и осморици,
јер не знаш хоће ли земљу да стигне зло?
3 Ако су облаци пуни кише,
на земљу се изручују;
падне ли дрво на југ или на север,
тамо где падне, тамо и остаје.
4 Ко у ветар гледа, одустаје од сетве;
ко облаке прати, одустаје од жетве.
5 Као што не знаш путању ветра
ни како настају кости у утроби труднице,
тако и дело Бога
који све чини не познајеш.
6 Од јутра сеј семе
и до вечери не склапај руке своје.
Јер не знаш хоће ли да успе
једно или друго,
или ће обоје испасти добро.
Сећај се свог Створитеља док си млад
7 Слатко ли је светло
и добро ли је када очи у сунце гледају.
8 Јер, ако човек већ и живи многе године,
нека у свима њима радостан буде.
Али нека се сети да ће доћи многи тмурни дани.
А пролазно је све то што долази.
9 О, младићу, радуј се у младости својој!
Нека ти срце ужива док си млад,
следи његове жеље
и хтења очију својих.
Али знај да ће те због свега тога
Бог довести на суд.
10 Одбаци стрепњу из свог срца
и зло од тела свога одбаци,
јер су и младост и црна коса пролазни.
12 Сећај се Створитеља свога
у данима младости своје –
пре него дођу дани зла
и пристигну године за које ћеш рећи:
„Не миле ми се“;
2 пре него се замрачи сунце,
светло месеца и звезда
и оду облаци након кише;
3 на дан када се заљуљају чувари куће
и пресамите се јунаци,
када стану малобројне дробилице
и замагле се оне што кроз прозоре гледају,
4 када се затворе улична врата
и утиша звекет млинског камена,
када се човек диже с цвркутом птица
и прореде се песме;
5 када се човек боји узвишења
и опасности на путу,
када процвета бадем
и скакавац се улењи,
када жеља умине.
Јер човек одлази у своју вечну кућу,
а на улицу излазе ожалошћени.
6 Сећај га се пре него пукне сребрно уже
и поломи се златна чаша,
пре него пукне крчаг на врелу
и скрши се точак на бунару.
7 Тада се прах земљи враћа, где је и био,
а дух се враћа Богу који га је дао.
8 Пролазност над пролазношћу – вајка се проповедник –
Све је пролазно!
Закључак
9 И не само да је проповедник био мудар него је и народ поучавао знању. Пажљиво је проучавао многе приче да би их саставио. 10 Проповедник је трагао за прикладним речима, хтео је да тачно запише речи истине.
11 Речи мудрих су попут остана, попут чврсто прикуцаних ексера су сакупљачи прича, што их је дао један пастир. 12 Чувај се, сине мој, претеривања, јер нема краја писању многих књига. А од силног учења и тело клоне.
13 Закључак свега што се чуло је:
Бога се бој
и његове заповести држи.
То је сва човекова дужност.
14 Елем, Бог ће свако дело довести на суд,
сваку скривену ствар,
било добро или зло.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.