Chronological
Све је пролазно
1 Речи проповедника, Давидовог сина и цара у Јерусалиму:
2 Пролазност над пролазношћу – вајка се проповедник –
пролазност над пролазношћу!
Све је пролазно!
3 У чему је корист људима од свег њиховог труда
којим се упињу под капом небеском?
4 Поколење долази, поколење одлази,
а земља траје довека.
5 Сунце излази, сунце залази,
жури на своје место одакле излази.
6 Ветар иде на југ
и кружи на север,
ковитла ли ковитла,
да се поново кружећи врати.
7 Све реке у море теку,
а море није пуно;
и тамо одакле теку реке,
враћају се да опет теку.
8 Све је то заморно
и нико то не може да искаже.
Око се није нагледало
и ухо се није заситило слушања.
9 Јер шта се већ збило, опет ће да се збуде;
и шта се радило, опет ће да се ради.
Баш ништа ново нема под капом небеском.
10 Зар има нечег да неко каже:
„Види, ово је ново.“
Већ од давнина,
пре нас тога је било.
11 Нема сећања на оно прошло,
као што нема сећања
код оних који тек долазе
на оно што још није дошло.
Мудрост је пролазна
12 Ја, проповедник, био сам цар израиљски у Јерусалиму. 13 Елем, срцем сам се предао проучавању и мудром истраживању свега што се збива под небесима. А то је тегобан задатак који је Бог дао људима да се њиме баве. 14 Посматрао сам сва дела која се чине под капом небеском – и гле – све је пролазно и јурење ветра!
15 Оно што је криво не може да се исправи
и оно чега нема не може да се изброји.
16 Казао сам своме срцу: „Гле! Постао сам далеко мудрији од свих који су пре мене владали Јерусалимом, и срце ми се нагледало толике мудрости и знања.“ 17 Срцем сам се предао упознавању мудрости, а упознао сам и безумље и глупост. Схватио сам – и то је јурење ветра.
18 Јер, где је много мудрости, много је и стрепње,
и муку гомила ко гомила знање.
Уживање је пролазно
2 Казао сам у свом срцу: „Хајде да опробам уживање, да добро уживам.“ Али, гле, и то је пролазно! 2 За смех сам казао: „Будаласт је“; и за уживање: „Која му је сврха?“ 3 Дубоко сам размишљао о задовољству тела у вину – док ми је срце мудрошћу вођено било – о прихватању безумља, док не откријем каква је корист људима од онога што раде под небесима за мало дана живота свога.
4 Велике сам ствари себи направио: изградио сам куће, винограде засадио. 5 Уредио сам вртове и паркове, у њима посадио разно воће. 6 Направио сам језера са водом за натапање младе шуме. 7 Довео сам слуге и слушкиње, поред оних који су ми припадали по рођењу у кући. Имао сам стоке, многа крда и стада, више од свих који су пре мене владали у Јерусалиму. 8 Накупио сам и сребро, злато, благо од царева и околних области. Обезбедио сам певаче, певачице, уживања људска и многе жене. 9 Постао сам моћан, узвисио сам се више од свих својих претходника у Јерусалиму, а и даље сам био мудар:
10 Својим очима нисам ускратио ниједну жељу
и срцу нисам ускратио ниједно уживање.
Јер, срце се моје радовало у свим мојим подухватима
и то ми је била награда за сав труд мој.
11 А онда сам размишљао о свим својим делима које сам предузео власторучно,
о труду који сам уложио.
И гле, све је пролазно и јурење ветра,
без користи под капом небеском!
И мудрост и лудост пролазе
12 Затим сам се посветио размишљању
о мудрости, безумљу и глупости.
Шта више да уради царев наследник
након оног што је већ урађено?
13 Схватио сам да је мудрост боља од глупости
као што је светлост боља од таме.
14 Мудроме су очи на глави,
а безумник у тами хода.
Али сам научио и ово:
обојицу задеси иста судбина.
15 И казао сам у свом срцу:
„Судбина безумника ће и мене задесити,
па чему онда толика моја мудрост?“
Још сам се вајкао у свом срцу:
„И то је пролазно!“
16 Јер сећање на мудрога не траје дуже од сећања на безумнога,
јер ће се све заборавити у данима који стижу.
И – авај – мудри ће умрети
баш као и безумник!
Мукотрпан рад је пролазан
17 И тако ми је живот омрзнуо и оно што се под капом небеском ради постало ми је мучно. Јер, све је пролазно и јурење ветра. 18 Да, омрзнуо сам сав свој мукотрпан рад и труд под капом небеском, јер га остављам своме наследнику. 19 И ко зна хоће ли он мудар или луд да буде? Тек, наследиће сав мој труд који сам уложио и у ком сам мудар био под капом небеском. Али и то је пролазно. 20 Почео сам да очајавам у срцу над свим уложеним трудом под капом небеском. 21 Јер, неко се трудио мудро, са знањем и вештином, и препушта то ономе ко нема удела у томе. Баш је и то пролазно и зло је велико. 22 Шта вреде човеку сав његов труд и напор његовог срца којима мукотрпно ради под капом небеском? 23 Јер, мучи се све своје дане и стрепи због својих обавеза, па му ни ноћу срце не мирује. И то је пролазно.
24 Ништа боље нема за човека него да једе и пије, да му душа ужива добро његовог труда. Наиме, схватио сам да је и то из руке Божије. 25 А ко је то јео и ко се науживао мимо њега? 26 Јер Господ свакоме богоугоднику даје мудрост, знање и радовање. Грешнику даје задатак да сабира, да скупља и то да богоугоднику. А то је пролазно и јурење ветра.
Време за све
3 Све има своје доба и свака ствар под небесима има прикладно време:
2 време рађања и време умирања;
време сађења и време вађења посађеног;
3 време убијања и време лечења;
време рушења и време грађења;
4 време плакања и време смејања;
време жаљења и време играња;
5 време разбацивања камења и време сакупљања камења;
време грљења и време растајања;
6 време трагања и време мирења са губитком;
време чувања и време бацања;
7 време цепања и време ушивања;
време ћутања и време говора;
8 време љубави и време мржње;
време рата и време мира.
9 И каква је корист трудбенику од његовог труда? 10 Посматрао сам посао који је Бог дао људима да се њиме баве. 11 Наиме, све је предивно створио у прикладно време. Чак им је и вечност ставио у срца, али људи не могу да докуче дела која Бог чини од почетка до свршетка. 12 Открио сам да за њих ништа боље нема него да се радују и чине добро сав свој живот; 13 да сви људи једу и пију, да уживају корист труда свога. И то је Божији дар. 14 Сазнао сам да све што Бог чини остаје довека, да томе ништа не може да се дода и да од тога ништа не може да се одузме, да све што Бог чини јесте да би га се људи бојали.
15 И све што је било, јесте и сада,
и све што ће тек да буде, већ је било,
а Бог тражи оно што је минуло.
16 Још сам видео под капом небеском:
да на месту правде стоји неправедност
и на месту праведности стоји неправедност.
17 Казао сам у свом срцу:
„Бог ће да суди
и праведнику и неправеднику,
јер постоји прикладно време,
за сваку ствар и дело свако.“
18 Још сам казао у свом срцу у вези људи: „Бог их искушава, да увиде да су као стока, баш они сами.“ 19 Јер, судбина људи и судбина стоке је једнака судбина: умиру и они, а умире и она. У свима је исти дах и човек није бољи од стоке. Да, јер све је пролазно. 20 На исто место сви одлазе, јер су сви из прашине и сви се у прашину враћају. 21 Ко зна одлази ли горе дух људи, а дух стоке одлази ли доле, у земљу?
22 Схватио сам да за људе нема бољег него да се радују у свом послу, јер то им је дано. Елем, ко ће их вратити да виде како ће након њих бити?
Тлачење, мукотрпан рад, усамљеност
4 Опет сам размишљао о свем том тлачењу које се чини под капом небеском:
И гле, сузе потлачених,
а за њих нема тешитеља!
Нема тешитеља
за оне под силом руке тлачитеља.
2 Хвалио сам мртве,
оне већ преминуле
више него живе,
који су још у животу.
3 И од једних и од других
боље је ономе ко се родио није,
ономе који није видео злодело
које се чини под капом небеском.
4 Елем, размишљао сам о сваком труду, свакој вештини у послу: због тога свако завиди ближњему своме. А и то је пролазно и јурење ветра.
5 Безумник прекрсти своје руке
и онда једе себе самог.
6 Боља је једна пуна шака, а у миру
него обе пуне шаке у муци
и јурењу ветра.
7 Опет сам размишљао о пролазности под капом небеском:
8 Човек самац, без друга,
без сина и брата поред себе,
али нема краја његовом мукотрпном раду.
Очи му никада нису сите блага, па се вајка:
„За кога ја то радим,
души својој ускраћујем срећу?“
И то је пролазно
и тегобан је задатак.
9 Двојици је боље него једном,
јер имају добру корист од свог труда.
10 Јер, падне ли један,
друг његов ће га подигнути.
И јао оном који падне,
а нема друга да га подигне!
11 Елем, топло им је кад леже удвоје,
а како ће се један угрејати?
12 И ако неко надвлада једнога,
двојица могу тог да надвладају.
Тек, троструко се уже не искида брзо.
И бољитак је пролазан
13 Бољи је сиромашан, а мудар младић, од будаластог и остарелог цара што се више не да саветовати. 14 Јер он је изашао из затвора и зацарио се, а у свом се царству родио као сиромах. 15 Посматрао сам све живо што хода под капом небеском и видео да пристају уз овог другог, уз младића који ће га наследити. 16 Небројени је сав тај народ, сви који су били пред њима. Али они што долазе после неће му се радовати. И то је пролазно и јурење ветра.
Испуни завете које си дао Богу
5 Пази на своје кораке када идеш у Дом Божији. Приступи да слушаш, јер је то боље од жртве безумника што не знају да зло чине.
2 Не брзај устима,
не срљај срцем
пред Бога са речима,
јер је Бог на небесима,
а ти си на земљи.
Зато не говори многе речи.
3 Јер сан долази од обиља рада,
а глас безумника од обиља речи.
4 А када даш завет Богу, не оклевај да га испуниш, јер Богу нису мили безумници. Испуни шта си се заветовао. 5 Боље је и да се не заветујеш него да се заветујеш, а не испуниш. 6 Не дај својим устима да те у грех воде и не реци пред весником[a] Божијим: „Ово је била несмотреност!“ Зашто да се Бог гневи на тебе и уништи дело руку твојих? 7 Јер као што је пролазност у обиљу снова, тако је и у многим речима. Зато – Бога се бој!
Богатство је пролазно
8 Ако у околним областима видиш да се тлачи сиромах и изврћу право и правичност, не чуди се тој ствари. Јер и над високим има ко је виши, а над њима бдије узвишенији. 9 Добробит од земље је за сваког, јер и самом цару се служи од њиве.
10 Ко год воли сребро, сребром неће бити задовољан;
ни зарадом онај што богатство воли.
И то је пролазно.
11 Где је много имовине,
много је и оних што је троше.
У чему је онда добит њеним газдама
осим што је својим очима гледају?
12 Трудбенику је сладак сан
било да је мало или много јео;
а богатство богатоме
миран сан не пружа.
13 Видео сам да под капом небеском постоји зло големо:
богатство нагомилано за беду власнику своме.
14 Елем, пропало је то богатство у пословима лошим,
па такав рођеном сину ништа
не оставља у рукама својим.
15 Какав је из мајчине утробе изашао – го –
вратиће се какав је и дошао.
И ништа у рукама својим од свог труда
неће узети и понети.
16 И ово је зло големо:
какав је дошао, такав ће и отићи.
И у чему је корист за њега
што се мучио у ветар?
17 Стварно, јео је суморан кроз све дане своје,
узнемирен, веома болестан и срдит.
18 Ето, видео сам нешто добро и корисно за човека: да једе и пије, да ужива добро свег свог труда којим се мучи под капом небеском за мало дана свог живота које му је Бог дао да су његови. 19 Сваком човеку коме је Бог дао иметак и богатство, дао је и овлашћење да од тога једе, да прими своју награду и буде срећан у свом труду – и то је Божији дар. 20 Јер, он се не сећа често дана свог живота, јер га Бог заокуља радостима његовог срца.
6 Постоји за људе још једно велико зло које сам видео под капом небеском: 2 Некоме Бог да иметак, богатство, част, па му души ништа не мањка што пожели. Али му Бог не даје да ужива, да једе од тога, већ туђинац једе. То је пролазно и тешка је болест.
3 Да неко има стотину синова, да живи многе године, да је много дана његових година – чак и гроба не имао, а душа му се није наситила благостања – онда тврдим да је и мртворођенче боље од њега. 4 Јер, оно је узалуд рођено, у таму је отишло и тама му име покрива. 5 Није видело сунца и не зна за њега, а почива боље него онај други; 6 који, све да живи и двапут по хиљаду година, не ужива у своме иметку. Најзад, не иду ли сви на исто место?
7 Сав је човеков труд за његова уста,
али му опет душа није сита.
8 По чему је мудром боље од безумног,
и шта има сиромашак
који уме да се влада пред људима?
9 Боље је оно што очи гледају
него оно за чим душа жуди,
јер је и то пролазно
и јурење ветра.
10 Оно што се збило одређено је и било,
и зна се шта је човек:
не може да се спори
са јачим од себе.
11 Тамо где је много речи
бесмисао бива већи,
и каква је од тога човекова корист?
12 Јер ко зна шта је добро за човека у мало дана његовог пролазног живота који му ишчезну као сена? Ко ће да каже човеку шта ће се збити након њега под капом небеском?
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.