Beginning

David kod svećenika Ahimeleka

21 David je došao u Nob^[a] k svećeniku Ahimeleku^[b]. Ahimelek je drhtao od straha pri susretu s Davidom.

Pitao ga je: »Zašto si sam? Zar nitko nije došao s tobom?«

² David mu je odgovorio: »Kralj mi je povjerio poseban zadatak. Rekao je da nikome ne govorim što mi je zapovjedio i kamo me poslao, a sa svojim sam ljudima dogovorio gdje ćemo se naći. ³ Nego, što imaš za jelo? Daj mi pet kruhova ili što već nađeš.«

⁴ No svećenik je odgovorio Davidu: »Nemam običnog kruha. Imam samo posvećeni kruh. Možete ga jesti samo ako su se tvoji ljudi suzdržali od spolnih odnosa^[c] sa ženama.«

⁵ »Suzdržavamo se od žena kad idemo na ratni pohod«, rekao mu je David. »Tijela^[d] mojih ljudi su čista, čak i tijekom običnih pohoda,^[e] a posebno danas.«

⁶ Tako mu je svećenik dao sveti kruh. Nije naime bilo drugog kruha osim onoga koji se stavlja pred BOGA i svakog dana zamjenjuje svježim.

⁷ A Edomac Doeg, predvodnik čuvara Šaulove stoke i Šaulov službenik, zadržao se toga dana ondje pred BOGOM.

⁸ David je upitao Ahimeleka: »Imaš li ovdje neko koplje ili mač? Nisam ponio svoj mač ni bilo koje drugo oružje jer je kraljev nalog bio hitan.«

⁹ »Ovdje je mač Filistejca Golijata kojeg si ubio u dolini Ela«, odgovorio je svećenik. »Umotan je u platno i položen pored svećeničkog prsluka. Ako želiš, uzmi ga jer je to sve što ovdje ima od oružja.«

A David će nato: »Nema boljeg mača od Golijatovog. Daj mi ga!«

David bježi k Filistejcima u Gat

¹⁰ David je toga dana pobjegao od Šaula. Otišao je kod Akiša, kralja Gata.

¹¹ Akišovi su službenici govorili svome kralju: »Zar to nije David, kralj izraelske zemlje? Zar to nije onaj o kome narod pjeva dok pleše:

¹² David je dobro promislio o ovim riječima. Veoma se uplašio Akiša, kralja Gata ¹³ pa se pred njim i njegovim službenicima pretvarao da je lud. Šarao je po gradskim vratima i puštao da mu slina curi niz bradu.

¹⁴ Akiš je rekao svojim službenicima: »Vidite da je čovjek lud! Zašto ste ga doveli? ¹⁵ Imam dovoljno luđaka. Ne dovodite mi još i ovoga da luduje preda mnom. Zar ćete mi ga i u kuću pustiti?«

David u Adulamu i Mispi

22 David je napustio Gat i pobjegao u pećinu blizu grada Adulama. Kad su to čula njegova braća i cijela njegova obitelj, otišli su ondje k njemu. ² Mnogi su mu se pridružili. Svi koji su bili u nevolji, u dugovima ili nezadovoljni životom, okupili su se oko njega. Postao je vođa skupine od oko četiristo ljudi.

³ David je odande otišao u grad Mispu, na području Moaba. Rekao je moapskome kralju: »Molim te, dopusti da se moj otac i majka sklone kod tebe dok ne saznam što Bog namjerava sa mnom.«

⁴ Ostavio je roditelje pod zaštitom moapskog kralja i oni su ostali ondje sve vrijeme dok je David bio u skrovištu.

⁵ No prorok Gad je rekao Davidu: »Nemoj se više skrivati. Idi u Judinu zemlju.«

Tako je David krenuo na put i došao u šumu Heret.

Pokolj Ahimelekove obitelji

⁶ Šaul je čuo da su David i njegovi ljudi otkriveni. Sjedio je s kopljem u ruci pod stablom tamariska, na mjestu gdje su se štovali drugi bogovi u Gibei. Bio je okružen svim svojim službenicima.

⁷ Rekao im je: »Poslušajte me, Benjaminovci! Hoće li vam Jišajev sin^[f] svima dati polja i vinograde? Hoće li vam dati da zapovijedate postrojbama od tisuću i od sto ljudi? ⁸ Svi ste se urotili protiv mene. Nitko mi od vas nije rekao da je moj sin sklopio savez s Jišajevim sinom. Nitko od vas nije se brinuo za mene i rekao mi da moj sin potiče jednog od mojih slugu protiv mene. Danas me taj čovjek vreba iz zasjede.«

⁹ Tada je od Šaulovih službenika istupio Edomac Doeg: »Vidio sam Jišajevog sina u Nobu. Bio je kod Ahimeleka, Ahitubovog sina. ¹⁰ Ahimelek je za Davida pitao BOGA savjet, opskrbio ga hranom i predao mu mač Filistejca Golijata.«

¹¹ Tada je kralj poslao po svećenika Ahimeleka, Ahitubovog sina. Pozvao je i sve svećenike koji su pripadali njegovoj obitelji u Nobu pa su svi došli pred kralja.

¹² Šaul je rekao: »Slušaj, ti, sine Ahitubov!«

»Slušam gospodaru!« odgovorio je on.

¹³ »Zašto si se urotio protiv mene s Jišajevim sinom?« rekao mu je Šaul. »Dao si mu kruh i mač. Pitao si BOGA savjet u njegovo ime, a on se pobunio protiv mene. I danas me čeka u zasjedi.«

¹⁴ Ahimelek je nato odgovorio kralju: »Tko je od svih tvojih službenika vjeran kao David? Ta on je kraljev zet, zapovjednik tvoje tjelesne straže, visoko poštovan u tvojoj kući. ¹⁵ Pa nije mi ovo prvi put da se molim BOGU za Davida! Nemoj kriviti mene ili nekog iz moje obitelji. Mi smo tvoji sluge i ne znamo što se događa.«

¹⁶ No kralj će: »Moraš umrijeti, Ahimeleče! Ti i cijela tvoja obitelj.«

¹⁷ Zapovjedio je stražarima oko sebe: »Pobijte BOŽJE svećenike jer su stali na Davidovu stranu! Znali su da je u bijegu, a nisu mi ništa dojavili.«

No kraljevi stražari nisu željeli dići ruku na BOŽJE svećenike.

¹⁸ Tada je kralj rekao Doegu: »Ti ih ubij!«

Edomac Doeg krenuo je ubijati svećenike. Toga je dana pobio osamdeset petoricu muškaraca koji su nosili svećenički prsluk^[g]. ¹⁹ Pobio je sve živo u Nobu, svećeničkom gradu. Mačem je pogubio muškarce i žene, djecu i dojenčad, volove, magarce i ovce.

²⁰ No Abjatar, jedan od Ahimelekovih sinova, uspio je pobjeći. Sklonio se kod Davida. ²¹ Ispričao je Davidu kako je Šaul dao poubijati BOŽJE svećenike.

²² Tada je David rekao Abjataru: »Onog dana kad sam ondje ugledao Edomca Doega, znao sam da će sve prenijeti Šaulu. Odgovoran sam za smrt cijele tvoje obitelji. ²³ Ostani sa mnom i ne boj se. Čovjek koji ti želi oduzeti život, želi ga oduzeti i meni. Sa mnom ćeš biti na sigurnom.«

David spašava grad Keilu

23 Ljudi su dojavili Davidu: »Filistejci su napali Keilu i otimaju žito na gumnima^[h].« ² Zato je David pitao BOGA: »Trebam li krenuti u napad na Filistejce?«

BOG mu je odgovorio: »Kreni! Napadni Filistejce i oslobodi Keilu.«

³ No ljudi su govorili Davidu: »Naši su ljudi u strahu, čak i ovdje u Judi. Što će tek biti ako krenemo u Keilu protiv vojske Filistejaca spremnih na borbu.«

⁴ David je ponovo pitao BOGA, a BOG mu je odgovorio: »Kreni dolje u Keilu! Pomoći ću ti da nadjačaš Filistejce.«

⁵ David je sa svojim ljudima otišao u Keilu i napao Filistejce. Oduzeo im je stoku i nanio težak poraz. Tako je David oslobodio stanovnike Keile. ⁶ Abjatar, Ahimelekov sin, pobjegao je kod Davida i ostao s njim u Keili, a sa sobom je donio i svećenički prsluk.

⁷ Šaulu su dojavili da je David u Keili. Šaul je rekao: »Bog mi ga predaje. Zarobio je samog sebe kad je ušao u grad okružen zidinama, s vratima i željeznim zasunima.«

⁸ Šaul je cijelu svoju vojsku pozvao u borbu. Namjeravao je krenuti na Keilu te opkoliti Davida i njegove ljude.

⁹ David je doznao za Šaulov plan. Stoga je rekao svećeniku Abjataru: »Donesi svećenički prsluk!«

¹⁰ Molio je: »O BOŽE Izraelov! Tvoj je sluga čuo da Šaul namjerava doći u Keilu i zbog mene uništiti grad. ¹¹ Hoće li me građani Keile predati njemu? Hoće li Šaul doći, kao što je čuo tvoj sluga? O BOŽE Izraelov, molim te reci svome slugi.«

BOG mu je odgovorio: »Šaul će doći.«

¹² David je ponovo pitao: »Hoće li građani Keile predati mene i moje ljude Šaulu?«

A BOG je odgovorio: »Hoće.«

¹³ Tada su David i njegovi ljudi, njih šestotinjak, napustili grad Keilu. U stalnom pokretu, išli su od jednog mjesta do drugog. Kad je Šaulu dojavljeno da je David pobjegao iz Keile, odustao je od pohoda.

Šaul progoni Davida

¹⁴ David je boravio u pustinjskim skrovištima i planinama pustinje Zif. Šaul ga je tražio danima, ali Bog mu nije prepuštao Davida.

¹⁵ David je bio u Horeši, u pustinji Zif. Znao je da ga Šaul traži kako bi ga ubio. ¹⁶ No Šaulov sin Jonatan otišao je k Davidu u Horešu i osnažio njegovu vjeru u Boga.

¹⁷ »Ne boj se!« rekao mu je. »Moj otac Šaul neće ti uspjeti nauditi. Bit ćeš kralj Izraela, a ja ću biti odmah do tebe. To zna čak i moj otac Šaul.«

¹⁸ Obojica su se zaklela pred BOGOM. David je ostao u Horeši, a Jonatan se vratio kući.

Stanovnici Zifa izdaju Davida

¹⁹ Neki ljudi iz Zifa otišli su k Šaulu u Gibeu. Rekli su mu: »David se skriva u našem kraju, u skrovištima Horeše, na brdu Hakila, južno od Ješimona. ²⁰ Zato, kralju, siđi k nama kad god zaželiš. Mi ćemo ti ga predati.«

²¹ »Neka vas BOG blagoslovi«, odgovorio je Šaul, »zbog vaše brige za mene. ²² Idite i saznajte još o Davidu. Otkrijte gdje se kreće i tko ga je vidio. Kažu da je veoma lukav i spretan. ²³ Otkrijte sva njegova skrovišta. Vratite se k meni s pouzdanim informacijama. Tada ću poći s vama. Ako je David u tome kraju, naći ću ga makar ga tražio po svim rodovima u Judi.«

²⁴ Tako su se ljudi vratili u Zif prije Šaula. David i njegovi pristaše tada su bili u pustinji Maon, u Arabi, južno od Ješimona. ²⁵ Šaul i njegovi ljudi krenuli su za njim u potragu, no Davidu su to dojavili. Sklonio se na stijenu u pustinji Maon. Dočuvši to, Šaul se uputio za Davidom. ²⁶ On se kretao jednom stranom planine, a David i njegovi ljudi drugom stranom, nastojeći pobjeći. No Šaul i njegovi ljudi stezali su obruč oko Davida.

²⁷ Tada je k Šaulu stigao glasnik: »Dođi brzo! Filistejci napadaju zemlju.«

²⁸ Šaul je zaustavio potragu za Davidom i krenuo na Filistejce. Zato ljudi to mjesto nazivaju Stijena razlaza^[i]. ²⁹ David je otišao iz tog kraja. Nastavio se skrivati u području En Gedija.^[j]

David posramljuje Šaula

24 Kad se Šaul vratio iz potjere za Filistejcima, dojavili su mu: »David je u pustinji blizu En Gedija.«

² Tada je Šaul odabrao tri tisuće ljudi iz cijelog Izraela i krenuo u potragu za Davidom i njegovim ljudima. Tražili su ih kod Stijena divokoza. ³ Uz put su naišli na ovčje torove. Tu je bila i jedna pećina gdje su se u dnu sakrili David i njegovi ljudi. Šaul je ušao da obavi nuždu.

⁴ Ljudi su rekli Davidu: »Ovo je dan na koji je BOG mislio kad ti je rekao: ‘Predat ću ti tvog neprijatelja, a ti čini s njim što želiš.’«

David se prikrao i odsjekao komadić Šaulovog ogrtača. ⁵ No poslije ga je zbog toga mučila savjest. ⁶ Rekao je svojim ljudima: »Ne dao BOG da tako nešto učinim svom gospodaru, BOŽJEM pomazaniku. Neću dići ruku na njega jer je on BOŽJI pomazanik^[k].«

⁷ Tim je riječima David obuzdao svoje ljude. Nije im dopustio da napadnu Šaula koji je izašao iz pećine i otišao svojim putem.

⁸ Tada je David izašao iz pećine i doviknuo Šaulu: »Moj gospodaru kralju!«

Kad se Šaul okrenuo, David se duboko poklonio licem do zemlje. ⁹ Rekao mu je: »Zašto slušaš kad ljudi govore da ti David želi zlo? ¹⁰ Danas si se svojim očima mogao uvjeriti da te BOG u ovoj pećini predao meni. Neki su me nagovarali da te ubijem, ali poštedio sam te. Ne želim dići ruku na svoga gospodara, BOŽJEG pomazanika. ¹¹ Oče moj, pogledaj ovaj komadić tvog ogrtača u mojoj ruci! Odsjekao sam ga, a nisam te ubio. Shvati da nisam griješio i da ti ne želim zlo. Nisam ti učinio ništa nažao, a ti me ipak progoniš i želiš mi oduzeti život. ¹² Neka BOG presudi između nas dvojice. Neka te BOG kazni za zlo koje si mi učinio, ali ja neću činiti ništa protiv tebe. ¹³ Stara izreka kaže: ‘Od zlih ljudi dolaze zla djela.’ Zato neću dići ruku na tebe. ¹⁴ Na koga je to krenuo kralj Izraela? Koga to progoniš? Mrtvog psa! Običnu buhu! ¹⁵ Neka BOG presudi među nama. Neka razmotri moj slučaj, neka me opravda i spasi od tebe.«

¹⁶ Kad je David ovo izrekao, Šaul je pitao: »Je li to tvoj glas, moj sine Davide?«

Potom je glasno zaplakao.

¹⁷ »Pravedniji si od mene«, rekao je. »Dobrim si mi uzvratio za zlo koje sam ti nanio. ¹⁸ Danas si pokazao da se dobro ophodiš sa mnom. Nisi me ubio iako me BOG prepustio tebi u ruke. ¹⁹ Kad tko nađe svog neprijatelja, ne pušta ga da ode. Neka te BOG nagradi za dobro koje si mi danas učinio. ²⁰ Sad sam siguran da ćeš biti kralj i da će izraelsko kraljevstvo biti jako pod tvojom vlasti. ²¹ Zato mi se zakuni BOGOM da nećeš poubijati moje potomke, niti izbrisati moje ime iz obitelji moga oca.«

²² David se zakleo Šaulu.

Tada se Šaul vratio kući, a David i njegovi ljudi vratili su se u svoje planinsko skrovište.