Beginning

Elizej pomaže udovici

4 Udovica jednog čovjeka iz družine proroka zavapila je Elizeju: »Tvoj sluga, moj muž, umro je. Znaš da je poštovao BOGA. No sad je došao čovjek kojem je ostao dužan, koji želi naplatiti dug tako što će uzeti mojih dvojicu sinova da mu budu robovi.«

² Elizej joj odgovori: »Kako da ti pomognem? Reci mi, što imaš u kući?«

»Tvoja sluškinja nema ničega u kući«, odgovori ona, »osim jednog vrča maslinovog ulja.«

³ Tada je Elizej rekao: »Idi i traži od svih susjeda prazne vrčeve. Neka ih bude što više! ⁴ Zatim se zatvori u kuću sa svojim sinovima i nalijevaj ulje u sve vrčeve. Kako se koji napuni, stavi ga na stranu.«

⁵ Tako ona ode od Elizeja i zatvori se u kuću sa svojim sinovima. Oni su joj donosili vrčeve, a ona ih je punila. ⁶ Kad su svi vrčevi bili puni, rekla je jednom od sinova: »Donesi mi još jedan vrč.«

No on joj odgovori: »Nema više ni jednog praznog vrča.«

I tada je ulje prestalo teći.

⁷ Ona ode i sve to ispriča Božjem čovjeku, a on joj je rekao: »Idi, prodaj ulje i plati svoje dugove. Od onoga što preostane, moći ćete živjeti i ti i tvoji sinovi.«

Elizej i Šunamka

⁸ Jednog je dana Elizej otišao u Šunam. Ondje je živjela jedna imućna žena koja ga je pozvala kod sebe na obrok. I od tada, kad god je onuda prolazio, Elizej je odlazio jesti kod nje.

⁹ Ta je žena rekla svome mužu: »Sigurna sam da je ovaj čovjek, koji često prolazi ovim putem, Božji sveti čovjek. ¹⁰ Hajde da napravimo za njega malu sobu na krovu! Stavit ćemo u nju krevet, stol, stolicu i svjetiljku pa neka tu odsjeda kad god bude u prolazu.«

¹¹ Jednog je dana Elizej došao onamo, smjestio se u sobu i odmarao. ¹² Rekao je svom slugi Gehaziju: »Pozovi Šunamku!«

On je pozove i ona stane pred Elizeja. ¹³ A on je rekao svom slugi: »Reci joj: ‘Kad si se tako dobro pobrinula za nas, što možemo učiniti za tebe? Želiš li da se zauzmemo za tebe kod kralja ili zapovjednika vojske?’«

Žena je odgovorila: »Sasvim mi je dobro ovdje, među svojim narodom.«

¹⁴ Elizej upita Gehazija: »Što bismo ipak mogli učiniti za nju?«

A Gehazi mu odgovori: »Znam da ona nema sina, a muž joj je već star.«

¹⁵ Tada će Elizej: »Pozovi je!«

Gehazi pozva ženu natrag, a ona stane na ulazu u prostoriju.

¹⁶ »Dogodine u ovo vrijeme«, rekao joj je Elizej, »u naručju ćeš držati sina.«

»Ne, gospodaru«, odgovori ona. »Božji čovječe, ne zavaravaj me!«

¹⁷ No žena je zatrudnjela i rodila sina u isto vrijeme sljedeće godine, kao što joj je Elizej bio prorekao.

Elizej vraća u život Šunamkinog sina

¹⁸ Dječak je porastao. Jednog je dana otišao k svom ocu, koji je bio sa žeteocima.

¹⁹ Zavapio je ocu: »Jao, moja glava! Moja glava!«

A otac je rekao jednom slugi: »Odnesi ga k njegovoj majci.«

²⁰ Sluga ga je odnio majci. Dječak je do podneva sjedio u majčinom krilu, a onda je umro. ²¹ Ona se popela i položila tijelo djeteta u krevet Božjeg čovjeka pa zatvorila vrata i izašla.

²² Zatim je pozvala muža i rekla: »Pošalji mi jednog slugu i magarca. Brzo ću otići kod Božjeg čovjeka i vratiti se.«

²³ »Zašto danas ideš k njemu?« upitao je muž. »Nije mladi mjesec, a ni dan odmora.«

»Ne brini se. Sve je u redu.«^[a] odgovorila je ona. ²⁴ Žena je osedlala magarca i rekla slugi: »Potjeraj magarca i ne usporavaj zbog mene, osim ako ti ne kažem.«

²⁵ Tako je stigla k Božjem čovjeku, na brdo Karmel.

Kad ju je Božji čovjek vidio da dolazi, rekao je svom slugi Gehaziju: »Gledaj! Evo Šunamke! ²⁶ Potrči joj ususret i pitaj jesu li dobro ona, njezin muž i dijete.«

Ona je odgovorila: »Svi smo dobro.«

²⁷ Kad je stigla do Božjeg čovjeka na vrhu brda, pala je pred njega i obgrlila mu noge.

Gehazi je prišao da je odgurne, ali Božji je čovjek rekao: »Pusti je! Teško je potresena, a BOG je sakrio od mene što se dogodilo.«

²⁸ »Gospodaru, jesam li tražila sina od tebe?« upitala je žena. »Zar ti nisam rekla da me ne zavaravaš?«

²⁹ Elizej je rekao Gehaziju: »Spremi se, uzmi moj štap u ruku i žurno kreni u Šunam. Ako nekog sretneš, ne pozdravljaj, a ako netko pozdravi tebe, ne odzdravljaj. Položi moj štap preko dječakova lica.«

³⁰ No dječakova je majka rekla: »Zaklinjem se i BOGU i tebi, bez tebe neću otići odavde.«

I tako je Elizej ustao i krenuo za njom, ³¹ a Gehazi je stigao prije njega i položio štap preko dječakovog lica. No dječak nije davao znakove života.

Gehazi se vratio k Elizeju i rekao mu: »Dječak se nije probudio.«

³² Kad je Elizej stigao u kuću, našao je dječaka kako leži mrtav na njegovom krevetu. ³³ Ušao je u sobu i zatvorio vrata za sobom te se pomolio BOGU. ³⁴ Popeo se na krevet i legao na dječaka—usta na usta, oči na oči, ruke na ruke. Kad se ispružio nad njim, dječakovo tijelo se zagrijalo. ³⁵ Elizej je tada ustao i ushodao se po sobi. Potom se ponovo ispružio nad dječakom, a dječak je kihnuo sedam puta i otvorio oči.

³⁶ Elizej je pozvao Gehazija i rekao mu: »Pozovi Šunamku!«

I sluga ju je pozvao.

Kad je žena došla, Elizej joj je rekao: »Uzmi svog sina.«

³⁷ A ona uđe, padne mu pred noge i pokloni se do zemlje. Zatim uzme sina i izađe.

Elizej pretvara otrovno jelo u jestivo

³⁸ Elizej se ponovo vratio u Gilgal, a u zemlji je vladala glad.

Dok je družina proroka sjedila pred njim, rekao je svom slugi: »Stavi veliki lonac na vatru i pripremi juhu za proroke.«

³⁹ Jedan je od njih otišao u polje sakupljati jestivo bilje. Našao je divlju puzavicu i nabrao njezinih plodova u svoj ogrtač. Nakon što se vratio, narezao ih je u lonac s juhom, ne znajući da su otrovni.

⁴⁰ Kad su ljudima sipali juhu za jelo, oni su povikali: »Božji čovječe, umrijet ćemo ako ovo pojedemo!« I nisu htjeli jesti.

⁴¹ Elizej je rekao: »Donesite nešto brašna.«

Zatim je nasipao brašno u lonac i rekao: »Daj sada ljudima da jedu!«

I juha više nije bila otrovna.

Elizej hrani stotinu ljudi

⁴² Jedan je čovjek došao iz Baal Šališe i donio Božjem čovjeku prvine svoje žetve—dvadeset komada ječmenoga kruha i svježeg zrnja u vreći.

»Daj ljudima da jedu«, rekao je Elizej svom slugi.

⁴³ No sluga je pitao: »Kako da ovo malo hrane stavim pred stotinu ljudi?« Elizej je ponovio: »Daj ljudima da jedu! Jer, ovako govori BOG: ‘Jest će i još će im preostati.’«

⁴⁴ Sluga je stavio hranu pred ljude. Jeli su i još im je preostalo, baš kao što je rekao BOG.

Elizej ozdravlja aramejskog zapovjednika

5 Naaman, zapovjednik vojske aramejskoga kralja, bio je ugledan čovjek kojeg je kralj iznimno poštovao jer je BOG preko njega davao Aramejcima pobjedu. No taj je hrabri ratnik bolovao od teške kožne bolesti.

² Aramejci su u ratnom pohodu na Izrael zarobili jednu mladu Izraelku. Ona je postala sluškinja Naamanove žene.

³ Jednom je rekla svojoj gospodarici: »Kad bi barem moj gospodar posjetio proroka u Samariji! On bi ga izliječio od bolesti.«

⁴ Tako je Naaman otišao svom gospodaru i ispričao mu što je savjetovala izraelska djevojka.

⁵ »Idi, svakako«, rekao je kralj Arama, »a ja ću napisati pismo za izraelskoga kralja.«

Naaman je krenuo na put, noseći sa sobom darove od trideset tisuća srebrnjaka^[b], šest tisuća zlatnika^[c] i deset odora. ⁶ U pismu, koje je nosio izraelskom kralju, pisalo je: »Znaj da ti po ovom pismu šaljem svoga slugu Naamana. Izliječi ga od kožne bolesti.«

⁷ Kad je izraelski kralj pročitao pismo, razderao je svoju odjeću i rekao: »Zar sam ja Bog, da mogu oduzimati ili davati život, pa mi ovaj čovjek šalje pismo da izliječim čovjeka s teškom kožnom bolešću? Evo kako traži priliku za sukob!«

⁸ No kad je Božji čovjek Elizej čuo da je kralj Izraela razderao svoju odjeću, ovako mu je poručio: »Zašto si razderao svoju odjeću? Neka taj čovjek dođe k meni i uvjeri se da ima prorok u Izraelu.«

⁹ I tako je Naaman stigao sa svojim konjima i kočijama pred Elizejevu kuću.

¹⁰ Elizej mu je samo poslao glasnika s porukom: »Idi i okupaj se u Jordanu sedam puta. Tvoja će se koža obnoviti i bit ćeš čist.«

¹¹ No Naaman se razljutio i otišao odande govoreći: »Mislio sam, sigurno će izaći van i stati pred mene, zazvati ime svog BOGA, mahnuti rukom i izliječiti me. ¹² Zar nisu Abana i Parpar, rijeke u Damasku, bolje od svih voda u Izraelu? Zar se nisam u njima mogao okupati i očistiti?«

Bijesan, okrenuo se da ode.

¹³ No prišli su mu njegovi sluge i rekli: »Oče^[d], da ti je prorok zapovjedio da učiniš nešto teže, ne bi li to učinio? Pa zašto ga onda ne poslušaš kad ti samo kaže: ‘Okupaj se i bit ćeš čist’?«

¹⁴ Nato je Naaman otišao i sedam se puta uronio u Jordan, kao što mu je rekao Božji čovjek. Koža mu se obnovila i očistila. Izgledala je kao koža malog djeteta.

¹⁵ Tada se Naaman s cijelom pratnjom vratio Božjem čovjeku.

Stao je pred njega i rekao: »Sad znam da nigdje nema Boga, osim u Izraelu. Molim te, primi dar svoga sluge.«

¹⁶ No prorok je odgovorio: »Zaklinjem se BOGU, kojem služim, neću primiti nikakav dar.«

Iako je Naaman navaljivao, Elizej nije htio prihvatiti.

¹⁷ »Ako nećeš«, rekao je tada Naaman, »molim te dopusti meni, svome slugi, da uzmem onoliko zemlje koliko dvije mazge mogu ponijeti^[e] jer više neću prinositi paljenice niti žrtvovati bilo kome drugome, osim BOGU. ¹⁸ I neka mi BOG oprosti samo jedno: Kad moj gospodar bude odlazio u hram boga Rimona^[f], na bogoštovlje, oslanjajući se na moju ruku, te se i ja tamo poklonim, neka mi BOG to oprosti.«

¹⁹ »Idi u miru!« reče mu Elizej.

Nakon što je Naaman prešao mali dio puta, ²⁰ Gehazi, sluga Božjeg čovjeka Elizeja, pomisli: »Moj je gospodar bio preblag prema tom Aramejcu Naamanu kad nije od njega ništa primio. Zaklinjem se BOGU, požurit ću za njim i uzeti nešto od njega.«

²¹ Tako je Gehazi požurio za Naamanom.

Kad je Naaman vidio da netko trči za njim, sišao je s kola, dočekao ga i upitao: »Je li sve u redu?«

²² »Sve je u redu«, odgovorio je Gehazi. »Gospodar me poslao da ti kažem kako su upravo iz Efrajimova gorskog kraja stigla dvojica mladića iz družine proroka. Molim te, daj za njih tri tisuće srebrnjaka^[g] i dva odijela.«

²³ »Molim te, uzmi šest tisuća srebrnjaka^[h]«, rekao je Naaman. Nagovarao ga je i zavezao šest tisuća srebrnjaka i dva odijela u dvije vreće pa je sve natovario na dvojicu svojih slugu, da nose ispred Gehazija. ²⁴ Kad je Gehazi stigao do Elizejevog brda, uzeo je darove, ostavio ih u kući i otpustio Naamanove sluge. ²⁵ Potom je otišao do svoga gospodara Elizeja i stao pred njega.

»Gdje si bio, Gehazi?« upitao je Elizej.

»Tvoj sluga nikamo nije išao«, odgovorio je Gehazi.

²⁶ No Elizej mu je rekao: »Nisam li u duhu bio s tobom kad je onaj čovjek sišao s kola da te dočeka? Zar je sad vrijeme za primanje novca i odjeće, kupovanje maslinika i vinograda, ovaca i goveda, sluga i sluškinja? ²⁷ Sad će Naamanova bolest prijeći na tebe i na tvoje potomke zauvijek.«

Gehazi je otišao od Elizeja kože bijele kao snijeg. Dobio je bolest.