Beginning

Amnon i Tamara

13 David je imao sina Abšaloma, a Abšalom je imao lijepu sestru Tamaru. Drugi Davidov sin, Amnon^[a], zaljubio se u nju. ² Toliko je žudio za svojom polusestrom da se gotovo razbolio. Ona je bila djevica i Amnonu se činilo nemoguće približiti joj se.

³ Amnon je imao rođaka^[b] Jonadaba, sina Davidovog brata Šimeja. Bio je to vrlo lukav čovjek.

⁴ Upitao je Amnona: »Ti si kraljev sin. Zašto svakog jutra djeluješ tako izmučeno? Reci što te muči?«

Amnon odgovori: »Zaljubljen sam u Tamaru, sestru svoga polubrata Abšaloma.«

⁵ Jonadab mu je predložio: »Legni u krevet i pretvaraj se da si bolestan. Kad te otac dođe pogledati, reci mu: ‘Može li moja sestra Tamara doći i poslužiti mi jelo. Želim vidjeti kako priprema hranu i jesti iz njezine ruke.’«

⁶ Amnon je legao u krevet pretvarajući se da je bolestan. Kad ga je kralj došao pogledati, Amnon mu je rekao: »Dopusti, molim te, da dođe moja sestra Tamara i da mi napravi dva kolača. I neka me zatim nahrani jer sam previše bolestan.«

⁷ David je poslao poruku Tamari u palaču: »Tvoj je brat Amnon bolestan. Idi kod njega i spremi mu jelo.«

⁸ Tamara je otišla u kuću svog brata Amnona koji je ležao u krevetu. Dok je on gledao, uzela je tijesto, umijesila, oblikovala i ispekla kolač. ⁹ Potom je hranu iznijela pred Amnona, ali on je odbio jesti. Rekao je slugama da izađu i da ih ostave nasamo.

¹⁰ Tada je rekao Tamari: »Donesi mi jelo u spavaonicu. Ti me hrani jer sam previše bolestan.«

Tamara je uzela kolač, koji je ispekla, i donijela ga Amnonu u spavaću sobu.

¹¹ Kad mu je izbliza ponudila jelo, on ju je uhvatio i rekao: »Dođi k meni u krevet, sestro.«

¹² »Nemoj, brate!« rekla je. »Nemoj me prisiljavati! Takvo što ne radi se u Izraelu! Ne čini mi takvu sramotu! ¹³ Što će biti sa mnom? Kako ću sakriti svoju sramotu? Ljudi će o tebi pričati u Izraelu kao o običnom nitkovu. Molim te, razgovaraj s kraljem. On mi neće braniti da se udam za tebe.«

¹⁴ No Amnon je nije slušao. Bio je jači i silovao je svoju sestru. ¹⁵ Odmah potom, silno ju je zamrzio. Njegova je mržnja bila jača od ljubavi koju je prije osjećao.

Amnon je rekao Tamari: »Ustani i odlazi!«

¹⁶ »Nemoj me tjerati, brate!« rekla je ona. »Ako me otjeraš, učinit ćeš još veće zlo od onoga prije!«

No Amnon nije poslušao Tamaru. ¹⁷ Pozvao je svoga osobnog slugu i rekao mu: »Izbaci ovu ženu odavde i zaključaj vrata za njom.«

¹⁸ Sluga je izbacio Tamaru i za njom zaključao vrata. Nosila je dugu haljinu kakvu su tada nosile kraljeve kćeri koje su bile djevice. ¹⁹ Posula se pepelom po glavi i razderala haljinu. Rukama je sakrila lice pa otišla glasno plačući.

²⁰ Abšalom je pitao: »Je li brat Amnon bio s tobom? Nemoj nikom reći jer ti je brat. Nećeš učiniti dobro ako ispričaš drugima.«^[c] Tamara je ostala živjeti u kući svoga brata Abšaloma kao udovica.

²¹ Kad je David čuo što se dogodilo, jako se razljutio. No ipak nije kaznio Amnona. Volio ga je jer mu je bio prvorođeni sin.^{[d] 22} Abšalom od tada više nije razgovarao s Amnonom. Mrzio ga je jer je silovao njegovu sestru Tamaru.

Abšalom se osvećuje Amnonu

²³ Dvije godine kasnije Abšalom je nadgledao ljude koji su mu šišali ovce u Baal Hasoru blizu Efrajima. Pozvao je sve kraljeve sinove da mu se pridruže.

²⁴ Otišao je kralju i rekao: »Okupio sam ljude za šišanje ovaca. Tvoj sluga moli da kralj i njegovi ljudi dođu onamo.«

²⁵ »Ne, sine«, odgovori kralj. »Ne trebamo svi ići. Bili bismo ti samo na teret.«

Iako ga je Abšalom nagovarao, David nije htio ići, već ga je samo blagoslovio.

²⁶ Tada je Abšalom rekao: »Ako ti nećeš, pusti onda brata Amnona da ide s nama.«

A kralj ga upita: »Zašto bi on išao s tobom?«

²⁷ No Abšalom je navaljivao sve dok kralj nije popustio. Kralj je pustio Amnona i sve druge svoje sinove. Abšalom je za sve njih pripremio gozbu.

²⁸ Zapovjedio je slugama: »Pratite kad Amnon bude pripit. Dat ću vam znak, a vi ga napadnite i ubijte. Ne bojte se, jer ovo vam osobno zapovijedam. Budite hrabri i odlučni!«

²⁹ Sluge su učinili kako im je Abšalom zapovjedio. Ubili su Amnona, a svi kraljevi sinovi brzo su uzjahali svoje mazge i pobjegli.

³⁰ Dok su još bili na putu kući, Davidu je stigla poruka: »Abšalom je pobio sve kraljeve sinove! Ni jedan nije ostao živ.«

³¹ Kralj je ustao, razderao svoju odjeću i legao na zemlju. I svi su ljudi uz njega razderali svoju odjeću i pridružili mu se u tugovanju.

³² Tada je Jonadab, sin Davidovog brata Šimeja, rekao: »Gospodaru, nisu ubijeni svi kraljevi sinovi. Mrtav je samo Amnon. Abšalom je to odlučio učiniti još onog dana kad je Amnon silovao njegovu sestru Tamaru. ³³ Stoga, nemoj očajavati kao da su ti svi sinovi mrtvi jer je mrtav samo Amnon.«

³⁴ U međuvremenu, Abšalom je pobjegao.

Stražar je s gradskih zidina opazio veliku skupinu ljudi kako se spušta niz padinu brda pa je dojavio kralju.

³⁵ A Jonadab je rekao kralju: »Vidiš, vraćaju se kraljevi sinovi. Tvoj je sluga rekao istinu.«

³⁶ Samo što je to izgovorio, a kraljevi su sinovi ušli glasno plačući. Gorko su plakali i kralj i svi njegovi sluge.

³⁷ Abšalom je pobjegao k Talmaju, Amihudovom sinu, kralju Gešura^[e]. David je danima oplakivao smrt svog sina. ³⁸ Abšalom je ostao u Gešuru tri godine. ³⁹ Kad je kralj prebolio Amnonovu smrt, počeo mu je jako nedostajati Abšalom.

Abšalom se vraća u Jeruzalem

14 Joab, Serujin sin, znao je koliko kralj čezne za Abšalomom. ² Zato je poslao u Tekou po jednu mudru ženu.

Rekao joj je: »Pretvaraj se kao da si u žalosti za pokojnikom. Odjeni crnu odjeću i nemoj se uljepšavati. Ponašaj se kao da već dugo oplakuješ smrt bliske osobe. ³ Takva idi kralju i razgovaraj s njim.«

Joab je ženu uputio kako treba razgovarati s kraljem.

⁴ Kad je žena iz Tekoe došla pred kralja, poklonila se do zemlje i rekla: »Kralju, molim te, pomozi mi!«

⁵ »Što te muči?« upitao je kralj.

Ona odgovori: »Udovica sam. Umro mi je muž. ⁶ Imala sam dvojicu sinova. Potukli su se u polju. Nikog nije bilo da ih rastavi pa je jedan udario drugoga i ubio ga. ⁷ Cijela je obitelj sada protiv mene. Traže da im predam ubojicu. Žele ga ubiti jer je on ubio svoga brata. Tako će ga spriječiti da ima nasljednika. Žele zatrti moju obitelj, izbrisati ime moga muža i njegovo potomstvo sa zemlje.«

⁸ Tada joj kralj reče: »Idi kući, a ja ću se pobrinuti da se riješi tvoj problem.«

⁹ No žena će kralju: »Moj gospodaru kralju, što god učinio, odgovornost će biti na meni i mojoj obitelji. Kralj i kraljevstvo ostat će nedužni u ovoj stvari.«

¹⁰ »Ako te netko bude uznemiravao«, reče kralj, »dovedi ga k meni i taj ti sigurno više neće smetati.«

¹¹ A ona odvrati: »Neka se kralj moli svome BOGU i spriječi da se izvrši krvna osveta na mome sinu.«

»Zaklinjem se BOGOM«, reče on, »tvom sinu neće pasti ni dlaka s glave.«

¹² Tada žena reče: »Moj kralju i gospodaru, smije li tvoja sluškinja još nešto reći?«

»Reci«, odgovori on.

¹³ A ona će: »Zašto si onda upravo takve stvari planirao protiv Božjeg naroda? Ovom je odlukom kralj zapravo osudio samog sebe jer ne dopušta povratak svoga prognanog sina. ¹⁴ Svi moramo umrijeti jer smo kao voda koja se prolijeva na zemlju i ne može se više pokupiti. BOG oprašta ljudima. Pomaže prognanima da se vrate. ¹⁵ Došla sam ti ovo reći, moj gospodaru, jer su me zastrašili ljudi. Pomislila sam: ‘Razgovarat ću s kraljem. Možda mi pomogne. ¹⁶ Kralj će me sigurno razumjeti i obraniti od ljudi koji meni i mome sinu žele oduzeti nasljedstvo koje nam je dao BOG.’ ¹⁷ Znam da mi riječ moga gospodara kralja donosi mir jer on, poput Božjeg anđela, razlikuje dobro i zlo. Neka je tvoj BOG uvijek s tobom.«

¹⁸ Tada će kralj: »Postavit ću ti pitanje. Odgovori mi iskreno.«

»Reci, moj gospodaru kralju«, odgovori mu žena.

¹⁹ Kralj je upita: »Ima li Joab veze s ovim našim razgovorom?«

A žena odgovori: »Zaklinjem se tvojim životom, moj gospodaru kralju, ti si u pravu! Joab mi je zapovjedio da govorim s tobom i odredio što ću ti reći. ²⁰ Želio je da vidiš stvari na drugačiji način. No ti si gospodaru mudar kao Božji anđeo i znaš sve što se događa na zemlji.«

²¹ Kralj je tada rekao Joabu: »Dobro, učinit ću to. Idi i vrati mladog Abšaloma.«

²² Joab se ničice poklonio kralju, blagoslovio ga i rekao mu: »Danas znam, moj gospodaru kralju, da imam tvoju naklonost jer si ispunio moju molbu.«

²³ Zatim Joab ode u Gešur i dovede Abšaloma u Jeruzalem.

²⁴ A kralj je rekao: »Neka ide svojoj kući. Danas ga neću primiti.«

Tako se Abšalom vratio u svoj dom a da nije vidio kralja.

²⁵ U cijelom je Izraelu Abšalom bio poznat i hvaljen zbog svoje ljepote. Njegovo je tijelo bilo bez mane, od glave do pete. ²⁶ Krajem svake godine ošišao bi kosu. Bila je teška dva kilograma^[f]. ²⁷ Imao je trojicu sinova i jednu kćer. Bila je ona ljepotica i zvala se Tamara.

²⁸ Abšalom je proveo dvije godine u Jeruzalemu a da nije vidio kralja. ²⁹ Jednom je pozvao Joaba. Htio ga je poslati kralju s porukom, ali Joab je odbio. Pokušao je i drugi put, no ponovo bez uspjeha.

³⁰ Tada je Abšalom rekao svojim slugama: »Slušajte! Joabova njiva s ječmom je pokraj moje. Idite i zapalite je.«

I tako su Abšalomovi sluge zapalili Joabovu njivu.

³¹ Joab dođe u Abšalomovu kuću i upita ga: »Zašto su mi tvoji sluge zapalili njivu?«

³² »Slušaj«, reče mu Abšalom, »poručio sam ti da dođeš i preneseš kralju moju poruku: ‘Zašto sam dolazio iz Gešura? Bilo bi bolje da sam ostao tamo!’ Želim vidjeti kralja. Ako sam kriv, neka me pogubi.«

³³ Joab je otišao kralju i sve mu ispričao pa je kralj pozvao Abšaloma. Došao je pred kralja, poklonio mu se do zemlje, a kralj ga je poljubio.

Abšalom pokušava zadobiti prijestolje

15 Nakon nekog vremena, Abšalom je nabavio bojna kola, konje i pedesetoricu ljudi da trče ispred njega. ² Ustajao bi rano i stajao pokraj gradskih vrata^[g]. Kad bi netko dolazio s nekim problemom kod kralja Davida po savjet, Abšalom bi mu prišao i razgovarao s njim. Pitao bi ga: »Iz kojeg si grada?« Čovjek bi mu odgovorio iz kojeg je izraelskog plemena. ³ Abšalom bi mu tada rekao: »Vidiš, tvoji zahtjevi su dobri i pravedni, ali kralj te neće saslušati.« ⁴ I još bi mu rekao: »E, kad bi mene postavili za suca u ovoj zemlji! Svatko bi mogao doći k meni sa svojom parnicom ili slučajem, a ja bih mu pravedno sudio.« ⁵ Kad god bi netko prišao da mu se pokloni, Abšalom bi ga zagrlio i poljubio. ⁶ Tako se ponašao prema svim Izraelcima koji su dolazili kod kralja po pravdu. Na taj je način pridobio njihova srca.

⁷ Nakon četiri godine^[h] Abšalom je rekao kralju: »Pusti me u Hebron da izvršim zavjet koji sam dao BOGU. ⁸ Dok sam živio u Gešuru u Aramu, obećao sam: ‘BOŽE, ako me dovedeš natrag u Jeruzalem, služit ću ti na poseban način.’«

⁹ »Idi u miru«, odgovori kralj i Abšalom ode u Hebron.

¹⁰ Potom je Abšalom svim izraelskim plemenima poslao špijune s porukom: »Kad začujete zvuk roga, uzviknite: ‘Abšalom je kralj u Hebronu!’«

¹¹ Dvjesto je ljudi krenulo s kraljevim sinom iz Jeruzalema. Pozvao ih je kao goste u pratnji, a oni su otišli s njim, ne sluteći ništa o njegovim planovima. ¹² Ahitofel je bio Davidov savjetnik. Bio je iz grada Giloa. Dok je Abšalom prinosio žrtve, pozvao je Ahitofela da mu se pridruži. Tako se Abšalomova urota razvijala i sve je više ljudi pristajalo uz njega.

David bježi iz Jeruzalema

¹³ Glasnik je došao k Davidu i rekao: »Izraelci se sve više priklanjaju Abšalomu.«

¹⁴ Nato je David rekao svim svojim službenicima u Jeruzalemu: »Bježimo odmah jer inače ni jedan od nas neće pobjeći Abšalomu! Požurimo da nas ne preduhitri i pobije sve u gradu!«

¹⁵ Kraljevi su službenici odgovorili: »Gospodaru kralju, učinit ćemo što god odlučiš.«

¹⁶ Kralj je krenuo u pratnji svih ukućana. Ostavio je samo svojih deset žena ropkinja da vode brigu o palači. ¹⁷ Kad je kraljevska povorka odlazila iz grada, kralj je zastao pored posljednje kuće. ¹⁸ Kraj njega su prolazili svi njegovi službenici, Kerećani i Pelećani^[i], kao i svih šest stotina Gaćana koji su s kraljem došli iz Gata.

¹⁹ Kralj se obratio Itaju iz Gata: »Zašto i ti ideš s nama? Ionako si stranac, prognanik iz svoje zemlje. Vrati se i ostani uz novog kralja. ²⁰ Tek si mi se jučer pridružio. Ne trebaš lutati sa mnom od jednog mjesta do drugog. Povedi svoje sunarodnjake i vratite se. Neka vam BOG iskaže svoju ljubav i vjernost.«^[j]

²¹ Ali Itaj je odgovorio kralju: »Zaklinjem se i BOGU i tebi, gospodaru kralju, gdje god budeš, živ ili mrtav, tu će biti i tvoj sluga.«

²² Nato će mu David: »Dobro, pođimo dalje.«

Tako je Itaj iz Gata nastavio dalje u povorci sa svim drugim Gaćanima i njihovim obiteljima.

²³ Svi su glasno plakali dok je prolazio David sa svojim ljudima. Povorka je prošla preko doline potoka Kidrona i krenula dalje, putem prema pustinji. ²⁴ Abjatar i Sadok, kao i svi Leviti, nosili su kovčeg Božjeg saveza. Spustili su ga i čekali dok pored njega nije prošao sav narod na izlasku iz grada.

²⁵ Kralj je rekao Sadoku: »Vrati Božji kovčeg u grad. Ako mi je BOG naklonjen, vratit ću se u Jeruzalem i ponovo vidjeti Božji kovčeg i mjesto gdje stoji. ²⁶ Ako mi BOG nije naklonjen, neka sa mnom čini kako misli da je najbolje.«

²⁷ Kralj je još rekao svećeniku Sadoku: »Zar ne shvaćaš što se događa? Mirno se vrati u grad sa svojim sinom Ahimaasom i s Jonatanom, Abjatarovim sinom, ²⁸ a ja ću na riječnim prijelazima prema pustinji čekati vijesti od vas.«

²⁹ Tako su Sadok i Abjatar vratili Božji kovčeg i ostali u Jeruzalemu.

³⁰ David se plačući uspinjao na Maslinsku goru, pokrivene glave i bos.^[k] I sav se narod s njim uspinjao plačući, pokrivenih glava.

³¹ David je primio vijest da je Ahitofel među urotnicima s Abšalomom.

Pomolio se: »BOŽE, učini da Ahitofelovi savjeti budu glupi.«

³² David je stigao na vrh Maslinske gore, gdje se štovalo Boga, a ondje ga je dočekao Arkijac Hušaj, razderane odjeće i glave posute zemljom u znak tuge.

³³ David mu je rekao: »Ako kreneš sa mnom, bit ćeš mi na teret. ³⁴ No ako se vratiš u grad i kažeš Abšalomu: ‘Kralju, bit ću ti sluga. Prije sam bio sluga tvog oca, a sad ću služiti tebi’, pomoći ćeš mi tako što ćeš kvariti Ahitofelove savjete. ³⁵ Sve što čuješ u kraljevoj palači prenosit ćeš svećenicima Sadoku i Abjataru. ³⁶ S njima su i njihovi sinovi Ahimaas i Jonatan pa ćeš mi po njima javljati sve što čuješ.«

³⁷ Tako je Davidov prijatelj Hušaj stigao u Jeruzalem baš kad je Abšalom ulazio u grad.