Book of Common Prayer
Михтам Давидов.
1 Чувај ме, Боже,
јер у тебе се уздам.
2 Ти рече ГОСПОДУ: »Ти си мој Господ,
без тебе ништа добро немам«,
3 али и о боговима који су свети народима земље:
»Величанствени су,
у њима је сва моја наслада.«
4 Умножиће се муке
оних који за другим боговима трче.
Нећу да изливам њихове крваве леванице,
ни њихова имена уснама да помињем.
5 ГОСПОДЕ, ти си одредио мој део и моју чашу,
ти чврсто држиш што ми је додељено.
6 Међе ми на лепу земљу падоше;
да, прекрасно је моје наследство.
7 Благосиљам ГОСПОДА, који ме саветује,
чак ме и ноћу опомиње савест.
8 ГОСПОД ми је стално пред очима,
јер ми је здесна, нећу посрнути.
9 Зато ми се срце радује и душа весели.
И тело ће ми спокојно почивати,
10 јер ми душу нећеш оставити у Шеолу,
ни дати да твој верни иструне.
11 Показаћеш ми стазу живота,
својим лицем радошћу ме испунити,
теби здесна милином вечном.
Молитва Давидова.
1 Чуј моју молбу за правду, ГОСПОДЕ,
обрати пажњу на мој вапај.
Саслушај моју молитву,
која не долази с усана лажљивих.
2 Нека ми од тебе дође оправдање на суду,
нека твоје очи виде шта је правично.
3 Истражиш ли ми срце и испиташ ли ме ноћу,
провериш ли ме огњем, никакво зло нећеш наћи.
Уста ме моја не наводе
4 да чиним што други људи чине.
Речју твојих усана сачувах се
од стаза насиља.
5 Кораци ми чврсто прионуше уз твоје стазе,
ноге ми се не оклизнуше.
6 Вапијем ти, Боже, јер ћеш ме услишити,
саслушај ме и чуј моје речи.
7 Покажи своју љубав чудесну,
ти који десницом својом од душмана спасаваш
оне који се у тебе уздају.
8 Чувај ме као зеницу свога ока.
У сенци својих крила ме сакриј
9 од опаких који на мене насрћу,
од смртних непријатеља који ме окружују.
10 Затворише своје срце бешћутно,
устима надмено говоре.
11 Ушли су ми у траг, већ ме опколише,
очима вребају да ме на земљу оборе
12 као лав што једва чека плен да растргне,
као млади лав што вреба из скровишта.
13 Устани, ГОСПОДЕ, стани му на пут и обори га!
Својим мачем од опакога ме избави!
14 Својом руком их уклони, ГОСПОДЕ,
уклони их из света живих,
а драгоцене своје насити:
нека су им трбуси пуни
и нека својој деци остављају што претекне.
15 А ја, ја ћу у праведности
твоје лице гледати.
Кад се пробудим,
твојим ликом ћу се ситити.
Хоровођи. По напеву »Кошута у зору«. Псалам Давидов.
1 Боже мој, Боже мој,
зашто си ме оставио?
Далеко су од спасења
речи мога ридања.
2 Боже мој, вапијем дању,
а ти не одговараш,
и ноћу, али нема ми починка.
3 Ти си Свети који царује
међу хвалама Израеловим.
4 У тебе су се наши праоци уздали,
уздали се, и ти их избавио.
5 Вапили су к теби, и спасавали се,
у тебе се уздали, и нису се постидели.
6 А ја сам црв, а не човек;
људи ме вређају, народ презире.
7 Сви који ме виде, исмевају ме,
ругају ми се и одмахују главом:
8 »У ГОСПОДА се узда – нека га ГОСПОД спасе.
Нека га избави ако му је омилио.«
9 А ти си ме извео из мајчине утробе,
испунио ме уздањем већ на грудима мајке.
10 На тебе се од мајчине утробе ослањам;
ти си Бог мој још откад сам јој у трбуху био.
11 Не буди далеко од мене, јер невоља је близу,
а никога да помогне.
12 Многи бикови ме опколише,
снажни бикови башански окружују ме.
13 Уста су разјапили на мене
лавови што плен раздиру и ричу.
14 Као вода се изливам,
све ми се кости ишчашиле.
Срце ми као восак,
у мени се истопило.
15 Грло ми се осушило као суд грнчарски,
језик за непце залепио.
У смртни прах си ме положио.
16 Пси ме опколише,
чопор зликоваца око мене кружи.
Руке и ноге ми прободоше[a],
17 све кости своје пребројати могу.
Гледају ме и ликују.
18 Моју одећу разделише међу собом
и бацише коцку за моје одело.
19 Али ти, ГОСПОДЕ, не буди далеко од мене!
Снаго моја, у помоћ ми похитај!
20 Душу ми избави од мача,
живот драгоцени од псећих шапа.
21 Спаси ме из лављих уста,
услиши ме пред роговима бивољим.
22 Објавићу твоје Име својој браћи,
усред скупа ћу те хвалити.
23 Хвалите ГОСПОДА, ви који га се бојите.
Славите га, сви потомци Јаковљеви.
Плашите га се, сви потомци Израелови.
24 Јер, он није презрео патње невољникове
ни гнушао их се.
Није сакрио своје лице од њега,
него га је чуо кад је завапио.
25 Од тебе су моје хвале
на великом скупу;
пред онима који те се боје
извршићу своје завете.
26 Кротки ће јести и наситити се;
хвалиће ГОСПОДА они који га траже.
Живели довека!
27 Сетиће се ГОСПОДА сви крајеви земље
и вратити му се;
поклониће се пред њим
све породице незнабожаца.
28 Јер, царска власт припада ГОСПОДУ –
он влада над народима.
29 Јешће и клањати му се сви људи у снази.
На колена ће пред њим пасти сви који у смртни прах силазе,
који своју душу не могу да сачувају у животу.
30 Потомство ће му служити.
О Господу ће причати следећем поколењу
31 и његову праведност објављивати народу још нерођеном:
»Овако је учинио ГОСПОД.«
Јов
9 Тада Јов одврати:
2 »Да, знам да је тако.
Али, како да смртник буде праведан пред Богом?
3 Када би хтео да се расправља с Богом,
не би му ни једном у хиљаду одговорио.
4 Он је свемудар и свесилан.
Ко му се то опро и остао нетакнут?
5 Он планине помера, а оне и не знају,
и у свом гневу их преврће.
6 Он земљу покреће с места
и тресе јој стубове.
7 Он говори сунцу, и оно не изађе,
печатом својим печати звезде.
8 Он једини небеса разапиње
и гази по морским таласима.
9 Он је створио Медведа и Ориона,
Влашиће и јужна сазвежђа.
10 Да, он чини чуда неистражива,
чудесна дела која се не могу избројати.
11 Да, он крај мене пролази, а ја га не видим,
поред мене промиче, а ја га не опажам.
12 Ако нешто уграби, ко ће га спречити?
Ко сме да му каже: ‚Шта то радиш?‘
13 Бог свој гнев не суспреже.
Чак су му се и Рахавове слуге поклониле.
14 Како онда ја да му одговорим?
Како да нађем речи против њега?
15 И да сам недужан,
не бих умео да му одговорим.
Свог Судију бих само за милост могао да молим.
32 Бог није човек као ја,
да могу да му одговорим:
‚Хајде да се судимо.‘
33 О, кад би било неког
ко би могао да пресуди међу нама,
ко би на обојицу положио руку,
34 ко би Божији прут одвратио од мене,
да ме његова страхота више не плаши.
35 Тада бих говорио без страха од њега,
јер сад нисам какав сам иначе.
Петрова проповед у Корнилијевој кући
34 Тада Петар поче да говори: »Сада заиста увиђам да Бог не гледа ко је ко, 35 него да му је у сваком народу прихватљив онај који га се боји и чини оно што је праведно. 36 Он је послао Реч Израелцима, објављујући еванђеље о миру кроз Исуса Христа – који је Господ свима.
37 »Ви знате шта се догађало по целој Јудеји, а почело је у Галилеји после крштења које је проповедао Јован – 38 како је Бог Светим Духом и силом помазао Исуса из Назарета и како је он свуда ишао, чинећи добро и исцељујући све који су били под влашћу ђавола, јер је Бог био с њим.
39 »Ми смо сведоци свега што је учинио у земљи Јудеја и у Јерусалиму. Они су га убили обесивши га о дрво, 40 а Бог га је трећег дана васкрсао и дао му да се покаже, 41 али не целом народу, него сведоцима које је Бог унапред изабрао – нама, који смо с њим јели и пили када је устао из мртвих. 42 Он нам је заповедио да проповедамо народу и да сведочимо да је он онај од Бога одређени судија живима и мртвима. 43 Сви пророци сведоче за њега, да свако ко верује у њега, преко његовог имена прима опроштење греха.«
Незнабошци примају Светога Духа
44 Док је Петар још ово говорио, Свети Дух сиђе на све који су слушали његов говор. 45 Обрезани верници[a] који су дошли с Петром, били су ван себе од чуда што се дар Светога Духа излио и на незнабошце, 46 јер су их чули како говоре језицима и величају Бога.
Тада Петар рече: 47 »Ко може да ускрати воду да се не крсте ови који су примили Светога Духа као и ми?«
48 И заповеди да се крсте у име Исуса Христа. Потом га они замолише да остане још неколико дана.
Реке живе воде
37 Последњег и најважнијег[a] дана празника, Исус стаде и повика: »Ако је неко жедан, нека дође к мени и нека пије. 38 Ко год верује у мене, као што каже Писмо, из њега ће потећи[b] реке живе воде.«
39 А то је рекао о Духу, кога је требало да приме они који у њега верују. Јер, тада Дух још није био дат, пошто Исус још није био прослављен.
Подвојеност у народу
40 Када су чули ове речи, многи из народа рекоше: »Овај је заиста пророк.«
41 Други рекоше: »Ово је Христос.«
А трећи упиташе: »Зар ће Христос доћи из Галилеје? 42 Зар Писмо не каже да ће Христос доћи из Давидовог потомства и из Витлејема, села у коме је Давид живео?«
43 Тако због Исуса настаде подвојеност у народу. 44 Неки чак хтедоше и да га ухвате, али нико не стави на њега руке.
Поглавари не верују
45 Слуге се вратише првосвештеницима и фарисејима, а они их упиташе: »Зашто га нисте довели?«
46 »Нико никад није говорио као тај човек«, одговорише слуге.
47 А фарисеји рекоше: »Зар је и вас завео? 48 Да ли је неки поглавар или фарисеј поверовао у њега? 49 Него, овај народ је проклет, јер не познаје Закон!«
50 Тада им рече Никодим, онај што је раније био код Исуса, један од њих: 51 »Зар наш закон осуђује човека а да га прво не саслуша и не сазна шта чини?«
52 А они му одговорише: »Да ниси и ти из Галилеје? Проучи, па ћеш видети да пророк не долази из Галилеје.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International