Book of Common Prayer
Хоровођи. По напеву »Љиљани«. Давидов.
1 Спаси ме, Боже!
Воде ми се попеле до гуше,
2 у дубок муљ тонем,
где ногама нема ослонца.
У дубоке воде упадох,
таласи ме преплављују.
3 Изнемогох од дозивања,
грло ми промукло.
Очи ме заболеше Бога мога ишчекујући.
4 Оних што ме низашта мрзе
више је но власи ми на глави.
Много је мојих непријатеља без разлога,
терају ме да вратим што нисам украо.
5 Ти знаш моје безумље, Боже,
моја кривица није ти скривена.
6 Нека не буду осрамоћени због мене
они који те ишчекују,
Господе ГОСПОДЕ над војскама.
Нека се не постиде због мене
они који те траже,
Боже Израелов.
7 Јер, ради тебе трпим увреде
и стид ми покрива лице.
8 Странац сам својој браћи,
туђинац синовима моје мајке.
9 Изједа ме ревност за твој Дом
и на мене падају увреде оних који те вређају.
10 Кад плачем и постим,
вређају ме.
11 Кад се у кострет обучем,
узречица им постанем.
12 Они што седе на капији,
против мене говоре,
а пијанци о мени певају ругалице.
13 А ја се теби молим, ГОСПОДЕ.
У време своје наклоности,
у својој великој љубави, Боже,
услиши ме својим спасењем поузданим.
14 Ишчупај ме из блата,
не дај да потонем.
Избави ме од оних који ме мрзе,
из водâ дубоких.
15 Не дај да ме преплаве воде,
ни прогутају дубине,
ни да гробна јама своја уста затвори нада мном.
16 Услиши ме, ГОСПОДЕ,
јер твоја љубав је добра.
Окрени ми се у својој великој самилости.
17 Не криј своје лице од мене, твог слуге,
брзо ме услиши, јер сам у невољи.
18 Приђи и избави ми душу,
спаси ме због мојих непријатеља.
19 Ти знаш увреде које примих,
моју срамоту и стид.
Пред тобом су сви моји душмани.
20 Увреде ми сломише срце,
и разболех се.
Чекао сам да се неко сажали,
али таквог не би,
и да ме неко утеши,
али не нађох никог.
21 У јело ми ставише жучи,
кад ожеднех, дадоше ми да пијем сирће.
22 Нека им трпеза пред њима постане замка
и клопка за њихове пријатеље.
23 Нека им се помраче очи, да не виде,
и нека им се кукови тресу без престанка.
24 Излиј своју срџбу на њих,
нека их стигне твој љути гнев.
25 Нека им опусти табор –
не било никог да им станује у шаторима.
26 Јер, прогоне онога кога ти раниш
и причају о болу оних које прободеш.
27 Кривицу им додај на кривицу,
не дај да се оправдају пред тобом.
28 Нека буду избрисани из књиге живих,
нека не буду уписани с праведнима.
29 А ја сам јадан и болан;
нека ме твоје спасење заштити, Боже.
30 Песмом ћу хвалити Божије Име
и величати га песмом захвалницом.
31 Биће то ГОСПОДУ милије од вола,
милије од јунца с роговима и папцима.
32 Видеће то кротки и обрадовати се.
Живело вам срце, ви који Бога тражите.
33 ГОСПОД чује убоге
и не презире своје засужњене.
34 Нека га хвале небо и земља,
мора и све што се у њима креће,
35 јер Бог ће спасти Сион
и поново подићи градове Јудине.
Народ ће се тамо населити и запосести га.
36 Наследиће га потомци његових слугу,
пребивати у њему они који његово Име воле.
Књига трећа
(Псалми 73-89)
Псалам Асафов.
1 Заиста је добар Бог према Израелу,
према онима чистог срца.
2 А ја – замало ми ноге не посрнуше,
замало се не оклизнух корачајући,
3 јер сам завидео бахатима
гледајући благостање опаких.
4 Никакву патњу не трпе,
тело им здраво и снажно.
5 Немају брига као други,
нити их људске невоље погађају.
6 Зато им је охолост огрлица,
насиље одећа коју облаче.
7 Очи им подбуле од сала,
срце им препуно измишљотина.
8 Изругују се, говоре пакосно,
надмено прете тлачењем.
9 Устима присвајају небеса,
а језиком запоседају земљу.
10 Зато се народ њима окреће
и њихове речи гута као воду.
11 А они говоре: »Откуд Бог зна шта чинимо?«
и: »Зар Свевишњи има знање?«
12 Ето такви су опаки –
увек безбрижни, богатство гомилају.
13 Узалуд сам чисто срце чувао
и руке прао у недужности.
14 Поваздан ме погађају невоље
и казну примам сваког јутра.
15 Да сам рекао: »И ја ћу говорити тако«,
издао бих твоју децу.
16 Али, кад сам све то покушао да разумем,
сувише тешко ми је било
17 док нисам ушао у Божије светилиште
– тада схватих какав им је крај:
18 Заиста, на клизаво место их стављаш,
у пропаст их обараш.
19 У једном трену пропадају,
докраја збрисани ужасом.
20 Као што човек заборави сан кад се пробуди,
тако ћеш и ти, Господе, заборавити њихов лик кад устанеш.
21 Кад ми је срце било чемерно
и мисли огорчене,
22 био сам безумник и незналица,
живинче бесловесно пред тобом.
23 Али ипак сам стално с тобом,
ти ме за десницу држиш.
24 Својим саветима ме водиш,
а на крају ћеш ме увести у славу.
25 Кога ја на небу имам осим тебе?
А уз тебе, ништа ми на земљи није мило.
26 Занемоћати ми може тело и срце,
али Бог је снага мога срца
и мој део довека.
27 Пропашће они који су далеко од тебе;
ти затиреш све који су ти неверни.
28 А за мене је добро да будем у Божијој близини;
у Господу ГОСПОДУ налазим уточиште.
Причаћу о свим твојим делима.
Деворина и Варакова победничка песма
5 Тога дана Девора и Варак син Авиноамов запеваше ову песму:
2 »Када се Израелци спремају за бој,
када се народ на то драговољно реши,
благосиљајте ГОСПОДА!
3 »Чујте, цареви,
почујте, владари!
Певаћу ГОСПОДУ,
псалме ћу певати ГОСПОДУ, Богу Израеловом.
4 ГОСПОДЕ, када си изашао из Сеира,
када си искорачио из земље едомске,
земља се тресла, са неба је лило,
облаци су воду изливали,
5 горе су се тресле пред ГОСПОДОМ Синајским,
пред ГОСПОДОМ, Богом Израеловим.
6 »У време Шамгара сина Анатовог,
у Јаелино време, опустеше друмови,
путници пођоше стазама обилазним.
7 Живот је замро у селима Израеловим,
док ја, Девора, не устадох,
док не устадох као мајка у Израелу.
8 Када нове богове изабраше за себе,
рат стиже на градске капије,
а ниједног штита ни копља
међу четрдесет хиљада у Израелу.
9 »Моје је срце с вођама Израеловим,
са добровољцима међу народом.
Благосиљајте ГОСПОДА!
10 »Размислите ви који јашете на белим магарицама,
седећи на меким покровцима,
и ви који ходате путем.
11 Послушајте глас певачâ[a] на појилима:
они ГОСПОДЊЕ победе набрајају,
победе за његова села у Израелу.
Тада народ ГОСПОДЊИ сиђе до градских капија.
12 »‚Пробуди се, пробуди се, Деворо!
Пробуди се, пробуди се, песму запевај!
Устани, Вараче!
Зароби своје сужње, сине Авиноамов!‘
13 »Тада преостали сиђоше
к великашима,
народ ГОСПОДЊИ сиђе к мени
као ратници.
14 Из Ефрема дођоше они чији је корен у Амалеку,
за тобом Венијамин међу твојим народом.
Из Махира сиђоше вође,
из Завулона они с палицама надгледничким.
15 Са Девором су били заповедници Исахара.
Да, Исахар је био с Вараком
и за њим похрлио у долину.
»Међу Рувимовим четама
било је много премишљања.
16 Зашто ли си остао крај торова
да слушаш свирку међу стадима?
»Међу Рувимовим четама
било је много премишљања.
17 Гилад остаде с оне стране Јордана.
А зашто ли је Дан оклевао крај лађа?
Асир је боравио на обали мора
и остао у својим увалама.
18 Али Завулонов народ стави живот на коцку,
а тако и Нефталим на бојном пољу.
Долазак Светог Духа
2 Када је дошао дан Педесетнице, сви су били заједно на једном месту. 2 Одједном са неба дође хук, као када дува силан ветар, и испуни сву кућу у којој су седели. 3 Они угледаше нешто слично пламеним језицима, који се разделише, па се по један постави на сваког од њих. 4 И сви се испунише Светим Духом и почеше да говоре другим језицима како им је Дух давао да говоре.
5 А у Јерусалиму су боравили побожни Јудеји из сваког народа под небом. 6 Када се зачуо хук, народ се окупи, збуњен, јер је сваки од њих чуо апостоле како говоре његовим језиком.
7 Дивили су се и чудили, говорећи: »Зар нису сви ови који говоре Галилејци? 8 Па како их онда сваки од нас чује на језику свог родног краја[a]? 9 Парћани, Међани и Еламци, становници Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта, Азије, 10 Фригије, Памфилије, Египта и делова Либије око Кирине, дошљаци из Рима, 11 Јудеји и прозелити, Крићани и Арапи – чујемо их како на нашим матерњим језицима објављују велика Божија дела!«
12 И сви су, задивљени и збуњени, питали један другог: »Шта ово значи?«
13 А други су се подсмевали, говорећи: »Слатког вина су се напили.«
Петрова проповед на Педесетницу
14 Тада иступи Петар са Једанаесторицом, подиже глас и рече им: »Јудеји, и сви ви који боравите у Јерусалиму, саслушајте моје речи. Ово знајте: 15 Ови људи нису пијани, као што ви мислите, јер тек је девет сати ујутро[b]. 16 Него, ово је оно о чему је говорио пророк Јоил:
17 ‚У последње дане, каже Бог,
излићу свога Духа на све људе,
и ваши синови и кћери ће пророковати,
и ваши младићи имаће виђења,
и ваши старци ће сањати снове.
18 А и на своје слуге и слушкиње
излићу тих дана свога Духа,
и они ће пророковати.
19 Показаћу чуда горе на небу
и знамења доле на земљи,
крв, огањ и стубове дима.
20 Сунце ће се претворити у таму,
а месец у крв пре него што дође велики и славни
Дан Господњи.
21 И свако ко призове име Господње,
биће спасен.‘(A)
Васкрсење
(Мк 16,1-8; Лк 24,1-12; Јн 20,1-10)
28 После суботе, у зору првог дана седмице, дођоше Марија Магдалина и друга Марија да погледају гроб.
2 Уто настаде велик земљотрес, јер се Господњи анђео спустио са неба, пришао гробу, одваљао камен и сео на њега. 3 Лице му је било као муња, а одећа бела као снег. 4 Чувари задрхташе од страха и обамреше.
5 Анђео проговори и рече женама: »Ви се не бојте. Знам да тражите Исуса, који је распет. 6 Он није овде – васкрсао је, баш као што је и рекао. Дођите и погледајте место где је лежао, 7 а онда брзо идите и кажите његовим ученицима: ‚Устао је из мртвих и ево иде пред вама у Галилеју. Тамо ћете га видети.‘ Ето, то сам имао да вам кажем.[a]«
8 И оне брзо одоше са гроба и са страхом и великом радошћу отрчаше да јаве његовим ученицима.
9 Уто их сусрете Исус, па им рече: »Здраво.«
А оне му приђоше, обгрлише му ноге и поклонише му се.
10 Тада им Исус рече: »Не бојте се. Идите и јавите мојој браћи да иду у Галилеју. Тамо ће ме видети.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International