Book of Common Prayer
1 Алилуја!
Хвалите ГОСПОДА са небеса,
хвалите га на висинама.
2 Хвалите га, сви његови анђели,
хвалите га, све војске његове.
3 Хвалите га, сунце и месече,
хвалите га, све звезде блиставе.
4 Хвалите га, небеса над небесима
и воде над небом.
5 Нека хвале Име ГОСПОДЊЕ,
јер он заповеди, и они постадоше,
6 он их постави заувек и довека,
издаде уредбу која неће проћи.
7 Хвалите ГОСПОДА са земље,
морске немани и сви океани[a],
8 огњу и грȁде, снеже и магло,
вихоре који његову реч извршаваш,
9 планине и сва брда,
дрвеће плодоносно и сви кедрови,
10 животиње дивље и сва стоко,
гмизавци и птице крилате,
11 цареви земаљски и сви народи,
поглавари и све судије земаљске,
12 младићи и девојке,
старци и децо.
13 Нека хвале Име ГОСПОДЊЕ,
јер само је његово Име узвишено,
његов је сјај над земљом и небесима.
14 Свом народу рог је подигао,
славу свих верних својих,
народа Израеловог, народа њему блиског.
Алилуја!
1 Алилуја!
Певајте ГОСПОДУ нову песму,
хвалоспев му певајте на скупу верних.
2 Нека се Израел радује у свом Створитељу,
нека сионски народ свом Цару кличе.
3 Нека му хвале Име играјући,
нека му свирају у даире и лиру.
4 Јер, ГОСПОД воли свој народ,
он кротке победом овенчава.
5 Нека се верни радују у слави,
нека кличу на својим постељама.
6 Нека им у устима буду хвале Богу,
а у руци мач двосекли,
7 да изврше освету над незнабошцима
и казну над народима,
8 да им цареве вежу ланцима,
њихове племиће гвозденим оковима,
9 да на њима изврше записани суд.
То је почаст дата свим његовим вернима.
Алилуја!
1 Алилуја!
Хвалите Бога у његовом светилишту,
хвалите га на моћним небесима његовим,
2 хвалите га због делâ његове силе,
хвалите га због силне величине његове,
3 хвалите га звуцима овнујског рога,
хвалите га харфом и лиром,
4 хвалите га даирама и играњем,
хвалите га жичаним инструментима и фрулом,
5 хвалите га чинелама гласним,
хвалите га чинелама громким.
6 Нека све што дише хвали ГОСПОДА.
Алилуја!
1 Кад је Израел изашао из Египта,
народ Јаковљев из народа туђег језика,
2 Јуда постаде његово светилиште,
Израел његово царство.
3 Море то виде, и побеже,
Јордан потече назад.
4 Горе су поскакивале као овнови,
брда као јагањци.
5 Шта ти би, море, да си побегло?
Јордане, зашто си потекао назад?
6 Горе, зашто сте као овнови поскакивале,
ви, брда, као јагањци?
7 Дрхти, земљо, пред лицем ГОСПОДЊИМ,
пред лицем Бога Јаковљевог,
8 који стену претвори у језеро,
тврду стену у извор воде.
1 Не нама, ГОСПОДЕ, не нама,
него свом Имену дај славу
због своје љубави и истине.
2 Зашто да незнабошци говоре:
»Где је њихов бог?«
3 На небесима је наш Бог,
он чини што му се свиди.
4 А њихови идоли су сребро и злато,
дело људских руку.
5 Уста имају а не говоре,
очи имају а не виде,
6 уши имају а не чују,
нос имају а не миришу,
7 руке имају а не додирују,
ноге имају а не ходају,
ни мрмор не излази из њиховог грла.
8 Такви су и они који их направише
и сви који се у њих уздају.
9 Доме Израелов, у ГОСПОДА се уздај
– он је твој помагач и штит.
10 Доме Ааронов, у ГОСПОДА се уздај
– он је твој помагач и штит.
11 Ви који га се бојите, у ГОСПОДА се уздајте
– он је ваш помагач и штит.
12 ГОСПОД нас се сећа и благословиће нас:
благословиће дом Израелов,
благословиће дом Ааронов,
13 благословиће оне који се боје ГОСПОДА,
и мале и велике.
14 Умножио вас ГОСПОД,
вас и вашу децу.
15 Благословио вас ГОСПОД,
који је небо и земљу начинио.
16 ГОСПОДЊА су небеса над небесима,
а земљу је дао људском роду.
17 Не хвале ГОСПОДА мртви,
ни они који силазе у тишину –
18 ми живи благосиљамо ГОСПОДА
сада и довека.
Алилуја!
Цофар
11 Тада Цофар Наамац одврати:
2 »Зар да ово мноштво речи остане без одговора?
Зар да се овај брбљивац још и оправда?
3 Зар да твоје бесмислице ућуткају људе?
Зар да те нико не прекори кад се ругаш?
4 Говориш: ‚Моје учење је беспрекорно
и чист сам пред тобом.‘
5 О, кад би Бог проговорио,
кад би ти се својим устима обратио
6 и открио ти тајне мудрости
– јер права мудрост има две стране –
сазнао би да ти је неке грехе заборавио.
7 Можеш ли у Божије тајне да проникнеш,
да досегнеш границе Свесилнога?
8 Од небеса су више – шта ти ту можеш?
Од Шеола су дубље – шта ти о томе знаш?
9 Од земље су дуже, од мора шире.
13 »Али, ако своје срце усмериш к њему
и пружиш му руке,
14 ако из своје руке одбациш грех
и не даш злу да у твом шатору станује,
15 тада ћеш без стида дизати поглед,
стајати чврсто и без страха.
16 Јер, заборавићеш своју невољу,
сећати је се колико и водâ протеклих.
17 Живот ће ти бити светлији од поднева,
тама ће ти постати као јутро.
18 Бићеш сигуран, јер има наде;
заштићен, на сигурном ћеш се одмарати.
19 Кад легнеш, нико те неће плашити.
Многи ће тражити твоју наклоност.
20 А очи опаких ишчилеће
и више неће налазити уточиште.
Једина нада биће им да издахну.«
Свитак и Јагње
5 Тада у десници Онога који је седео на престолу видех свитак, исписан изнутра и споља и запечаћен са седам печата.
2 И видех једног силног анђела како из свега гласа објављује: »Ко је достојан да отвори свитак и поломи његове печате?«
3 Али, нико ни на небу, ни на земљи, ни под земљом није могао да отвори свитак ни да у њега погледа. 4 А ја сам много плакао што се није нашао нико достојан да отвори свитак ни да у њега погледа.
5 Тада ми рече један од старешина: »Немој да плачеш. Ено, победио је Лав из Јудиног племена, Корен Давидов. Он може да отвори свитак и његових седам печата.«
6 Тада видех како између престола и четири жива бића и старешина стоји Јагње, као да је заклано, са седам рогова и седам очију – то јест седам Божијих духова, који су послани по свој земљи. 7 И Јагње приђе, па узе свитак из деснице Онога који седи на престолу. 8 А када га је узело, она четири жива бића и двадесет четири старешине падоше ничице пред Јагњетом. Сваки од њих имао је китару и златне чиније пуне кâда, то јест молитви светих, 9 и певали су нову песму:
»Достојан си да узмеш свитак
и да разломиш његове печате,
јер си био заклан
и својом крвљу откупио људе за Бога,
људе из сваког племена и језика, народности и народа.
10 Учинио си их царством
и свештеницима нашега Бога,
и они ће владати на земљи.«
11 Онда погледах и чух гласове многобројних анђела око престола и живих бића и старешина. Било их је на хиљаде хиљада и на миријаде миријада.[a] 12 Говорили су из свега гласа:
»Достојно је Јагње које је заклано
да прими силу и богатство и мудрост и снагу
и част и славу и благослов!«
13 Онда чух сва створења на небу и на земљи, под земљом и на мору и све што је у њима, како говоре:
»Ономе који седи на престолу и Јагњету,
благослов и част и слава и моћ довека!«
14 Четири жива бића рекоше: »Амин«, а старешине падоше ничице и поклонише се.
Благослови
(Лк 6,20-23)
5 Када је видео народ, Исус се попе на гору, па седе. Његови ученици му приђоше, 2 а он поче да их учи, говорећи:
3 »Благо сиромашнима духом,
јер њихово је Царство небеско.
4 Благо жалоснима,
јер они ће се утешити.
5 Благо кроткима,
јер они ће наследити земљу.
6 Благо гладнима и жеднима праведности,
јер они ће се наситити.
7 Благо милосрднима,
јер њима ће бити исказано милосрђе.
8 Благо онима чиста срца,
јер они ће гледати Бога.
9 Благо миротворцима,
јер они ће се звати Божији синови.
10 Благо прогоњенима због праведности,
јер њихово је Царство небеско.
11 »Благо вама кад вас због мене вређају и прогоне и набеђују за свако зло. 12 Радујте се и кличите, јер је велика ваша награда на небесима. Тако су прогонили и пророке који су били пре вас.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International