Book of Common Prayer
Маскил Етана Езраховца.
1 О љубави ГОСПОДЊОЈ певаћу довека,
устима твоју верност обзнањивати кроз сва поколења.
2 Говорићу да твоја љубав чврсто стоји довека,
да си верност на самом небу учврстио.
3 »Савез сам склопио са својим изабраником,
заклео се своме слузи Давиду:
4 ‚Твоје потомство учврстићу довека
и твој престо учврстити кроз сва поколења.‘« Села
5 Небеса ће славити твоја чуда, ГОСПОДЕ,
твоју верност на скупу светих.
6 Ко је у облацима раван ГОСПОДУ?
Ко је као ГОСПОД међу бићима небеским?
7 Страшан је Бог на већу светих,
већи и страшнији од свих око себе.
8 ГОСПОДЕ, Боже над војскама, ко је као ти?
Силни ГОСПОДЕ, твоја верност те окружује.
9 Ти узбурканим морем владаш,
кад му се таласи дигну, ти их стишаваш.
10 Ти Рахава скрши као да је рањен,
снажном руком непријатеље распрши.
11 Небеса су твоја, твоја је и земља,
ти си свет утемељио и све на њему.
12 Ти си север и југ створио,
Тавор и Хермон твом Имену кличу.
13 Мишица ти снажна, рука јака,
десница уздигнута.
14 Праведност и правда темељ су твога престола,
љубав и истина пред тобом иду.
15 Благо народу који зна да ти кличе:
он у светлости твог лица хода,
16 у твом Имену поваздан се радује
и твоју праведност хвали.
17 Јер, ти му дајеш сјај и снагу.
Због твоје наклоности победу односимо[a].
18 Наш штит припада ГОСПОДУ,
наш цар Свецу Израеловом.
19 Једном си у виђењу својим вернима рекао:
»Помоћ сам пружио ратнику,
изабранога издигао из народа:
20 нашао сам Давида, свог слугу,
својим светим уљем га помазао.
21 Моја рука ће га придржавати,
моја мишица снажити.
22 Неће му непријатељ узимати данак
ни опаки га тлачити.
23 Скршићу пред њим његове душмане
и оборити оне који га мрзе.
24 С њим ће бити моја верност и љубав
и у мом Имену ће победити[b].
25 Ставићу његову руку на море
и његову десницу на реке.
26 Он ће ме звати: ‚Ти си мој Отац, мој Бог
и Стена која ме спасава.‘
27 Учинићу га и својим прворођеним,
најузвишенијим од земаљских царева.
28 Довека ћу за њега чувати своју љубав
и мој поуздани савез с њим.
29 Његово потомство учврстићу заувек
и његов престо као дане небеске.
30 »Ако његови синови оставе мој Закон
и не буду живели по мојим законима,
31 ако моје уредбе прекрше
и не буду се држали мојих заповести,
32 казнићу их шибом због њиховог преступа,
батинама због њиховог греха,
33 али му нећу ускратити своју љубав
ни раскинути своју верност.
34 Нећу прекршити свој савез
ни променити своје обећање.
35 Једном заувек својом светошћу се заклех,
нећу Давида слагати:
36 његова владарска кућа остаће довека
и његов престо као сунце преда мном;
37 довека ће бити учвршћен, као месец,
сведок на небу поуздан.« Села
38 Али ти одбаци, презре
и разјари се на помазаника свога.
39 Ти раскиде савез са својим слугом
и круну му укаља збацивши је на земљу.
40 Ти му све зидине проби
и сва његова утврђења претвори у рушевине.
41 Ко год прође путем, пљачка га;
ругло постаде својим суседима.
42 Уздигао си десницу његових душмана,
учинио да ликују сви његови непријатељи.
43 Ти му отупи оштрицу мача
и у боју га не подржа.
44 Ти учини крај његовом сјају
и престо му баци на земљу.
45 Ти му скрати дане младости
и срамотом га покри. Села
46 Докле још, ГОСПОДЕ?
Зар ћеш се довека скривати?
Докле ће твоја јарост горети као огањ?
47 Сети се како је кратак мој живот,
како си ништавним учинио живот људски.
48 Који човек живи а да неће видети смрт?
Може ли свој живот спасти Шеолове руке? Села
49 Где је твоја пређашња љубав, ГОСПОДЕ,
на коју си се, у својој верности, заклео Давиду?
50 Сети се, Господе, како су вређали твог слугу,
како у срцу носим увреде свих народа,
51 којима су ме вређали твоји непријатељи, ГОСПОДЕ,
којима су на сваком кораку твог помазаника вређали.
52 Благословен ГОСПОД довека!
Амин! Амин!
Рат између Ефрема и Гилада
12 Ефремовци позваше војску на окуп, пређоше преко реке Јордан у Цафон и рекоше Јефтају: »Зашто си ишао да нападнеш Амонце, а нас ниси позвао да идемо с тобом? Спалићемо ти и кућу и тебе у њој!«
2 А Јефтај им одговори: »Ја и мој народ водили смо велику борбу с Амонцима. Звао сам вас, али ви ме нисте избавили из њихових руку. 3 Када сам видео да ми нећете притећи у помоћ, узео сам свој живот у своје руке и кренуо на Амонце, и ГОСПОД их је предао у моје руке. Зашто сте, дакле, данас дошли да ме нападнете?«
4 Онда Јефтај окупи све Гилађане, па нападе Ефрема. И Гилађани поразише Ефремовце. Јер, Ефремовци су рекли: »Ви Гилађани сте отпадници од Ефрема и Манасије.«
5 Гилађани заузеше газове на Јордану који су водили ка Ефрему и, кад год би неки бегунац Ефремовац рекао: »Пустите ме да пређем преко«, Гилађани би га упитали: »Јеси ли ти Ефремовац?« Ако би овај одговорио: »Нисам«, 6 рекли би му: »Добро, реци ‚шиболет‘.« Ако би овај рекао »сиболет«, зато што није умео правилно да изговори ту реч, ухватили би га и убили на јорданским газовима. У то време је тако убијено четрдесет две хиљаде Ефремоваца.
Јефтајева смрт
7 Јефтај је био судија у Израелу шест година.
Онда је Јефтај Гилађанин умро и био сахрањен у једном граду у Гиладу.
Знамења и чуда
12 Апостоли су чинили многа знамења и чуда у народу. Сви су се једнодушно окупљали у Соломоновом трему. 13 Нико други није се усуђивао да им се придружи, али их је народ веома хвалио. 14 Број мушкараца и жена који су поверовали у Господа бивао је све већи, 15 па су износили болесне на улице и стављали их на постеље и простирке, не би ли, када Петар наиђе, бар његова сенка пала на неког од њих. 16 А нагрнуше и многи из градова око Јерусалима, па су доносили болесне и оне које су мучили нечисти духови, и сви су били излечени.
Прогон апостола
17 Тада се првосвештеник и све његове присталице – то јест садукејска странка – испунише завишћу, 18 па похваташе апостоле и бацише их у јавни затвор.
19 Али Господњи анђео ноћу отвори врата тамнице, па их изведе и рече: 20 »Идите, станите у Храм и говорите народу све о овом Животу.«
21 И они га послушаше, па у зору уђоше у Храм и почеше да уче народ.
Када су првосвештеник и његове присталице дошли, сазваше Синедрион и све старешине Израела, па послаше у затвор да доведу апостоле.
22 Али, када су слуге стигле у тамницу, не нађоше их, па се вратише и јавише: 23 »Нашли смо затвор добро закључан и тамничаре како стоје пред вратима. Али, кад смо их отворили, унутра нисмо нашли никог.«
24 Када су заповедник храмске страже и првосвештеници то чули, почеше у недоумици да се питају шта би то могло да буде.
25 Уто стиже један, па им рече: »Ено они људи што сте их бацили у тамницу стоје у Храму и уче народ!«
26 Тада заповедник оде са својим подређенима и доведе их, али не на силу, јер су се бојали да их народ не каменује.
Исус и Никодим
3 А међу фарисејима је био човек по имену Никодим, јудејски поглавар.
2 Он дође к Исусу ноћу и рече му: »Раби, знамо да си од Бога дошао као учитељ, јер нико не може да чини знамења која ти чиниш ако Бог није с њим.«
3 »Истину ти кажем«, рече му Исус, »ако се човек не роди поново[a], не може да види Божије царство.«
4 »Како може човек да се роди кад је стар?« упита Никодим. »Не може, ваљда, други пут да уђе у утробу своје мајке и да се роди!«
5 »Истину ти кажем«, одговори му Исус, »ако се човек не роди од воде и Духа, не може да уђе у Божије царство. 6 Оно што је рођено од тела, тело је, а што је рођено од Духа, дух је. 7 Не чуди се што сам ти рекао да морате поново да се родите. 8 Ветар[b] дува где му је воља; чујеш му хук, али не знаш ни одакле долази ни куда иде. Тако је са сваким ко је рођен од Духа.«
9 А Никодим упита: »Како то може бити?«
10 »Ти си учитељ у Израелу«, одговори му Исус, »а то не знаш! 11 Истину ти кажем: говоримо оно што знамо и сведочимо за оно што смо видели, али ви не прихватате наше сведочанство. 12 О земаљским стварима сам вам говорио, па не верујете. Како ћете веровати ако вам будем говорио о небеским? 13 Нико никад није узашао на небо осим онога који је са неба сишао – Сина човечијега. 14 И као што је Мојсије подигао змију у пустињи, тако мора да буде подигнут и Син човечији, 15 да свако ко у њега верује има вечни живот[c].«
16 Јер, Бог је толико волео свет да је дао свога јединорођеног Сина да ко год у њега верује не пропадне, него да има вечни живот. 17 Није Бог свога Сина послао у свет да свет осуди, него да се свет кроз њега спасе. 18 Ко у њега верује, не осуђује се, а ко не верује, већ је осуђен, јер није поверовао у име јединорођенога Божијег Сина. 19 А ово је та осуда: светлост је дошла на свет, али су људи више волели таму него светлост, јер су им дела била зла. 20 Ко год чини зло, мрзи светлост и не излази на светлост, да његова дела не изађу на видело. 21 А ко живи у складу са истином[d], излази на светлост, да се покаже да су његова дела учињена у Богу.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International