Book of Common Prayer

Мем

Нун

Самех

Хоровођи. На гититу. Асафов.

Псалам Асафов.

¹⁹ Гедеон и стотину људи с њим дођоше до руба табора у време када је почињала средња стража, одмах након смене страже, па дунуше у рогове и разбише ћупове који су им били у рукама. ²⁰ Све три чете дунуше у рогове и поразбијаше ћупове. Стежући бакље у левој руци, а у десној држећи рогове у које ће дунути, повикаше: »Мач за ГОСПОДА и за Гедеона!« ²¹ Док је сваки држао свој положај око табора, сви Мидјанци почеше да беже, вичући. ²² Када се огласило три стотине рогова, ГОСПОД учини да људи по целом табору мачем насрну један на другог. Војска побеже до Бет-Шите према Церери, све до границе Авел-Мехоле близу Табата.

²³ Тада позваше Израелце из Нефталима, Асира и из целог Манасије, па су гонили Мидјанце.

²⁴ Гедеон разасла гласнике широм Ефремовог горја с поруком: »Сиђите и навалите на Мидјанце и заузмите појилишта и реку Јордан све до Бет-Баре.«

Тако су позвани сви Ефремовци, и они заузеше појилишта и реку Јордан све до Бет-Баре. ²⁵ Ухватише и двојицу мидјанских заповедника, Орева и Зеева. Орева убише код Оревове стене, а Зеева код Зеевове муљаче, па наставише да гоне Мидјанце. Оревову и Зеевову главу донеше Гедеону, који је био на реци Јордан.

8 Ефремовци рекоше Гедеону, жестоко му приговарајући: »Зашто си се тако понео према нама? Зашто нас ниси позвао кад си кренуо да нападнеш Мидјанце?«

² А он им одговори: »Шта сам то ја постигао у поређењу с вама? Зар нису Ефремови пабирци бољи него цела Авиезерова берба^[a]? ³ Бог је у ваше руке предао мидјанске поглаваре Орева и Зеева. Шта сам то ја могао да урадим у поређењу с вама?«

Када је то рекао, више се нису љутили на њега.

⁴ Гедеон стиже до реке Јордан и пређе преко са својих три стотине људи, који су били исцрпљени, али су ипак настављали потеру.

⁵ Он рече људима из Сукота: »Дајте мојој војсци коју векну хлеба. Исцрпљени су, а ја још гоним мидјанске цареве Зеваха и Цалмуну.«

⁶ Али сукотски поглавари рекоше: »Што да дамо хлеба твојој војсци кад још ниси ухватио Зеваха и Цалмуну?«

⁷ Тада Гедеон одврати: »За ово ћу вам пустињским трњем и драчем одрати тело кад ми ГОСПОД преда Зеваха и Цалмуну у руке.«

⁸ Он одатле оде у Пенуел и исто затражи од Пенуелаца, али му они одговорише као и Сукоћани.

⁹ Зато он рече Пенуелцима: »Кад се вратим као победник, срушићу ову кулу.«

¹⁰ А Зевах и Цалмуна су били у Каркору са војском од око петнаест хиљада људи, колико их је преостало од све војске источних народа, од које је пало сто двадесет хиљада војника наоружаних мачем. ¹¹ Гедеон пође караванским путем источно од Новаха и Јогбехе и на препад порази мидјанску војску. ¹² Два мидјанска цара, Зевах и Цалмуна, побегоше, али он пође у потеру за њима, па их зароби и изазва пометњу међу свом њиховом војском.

¹² Када је Петар то видео, рече народу: »Израелци, зашто вас ово чуди? Зашто гледате у нас као да смо ми својом силом или побожношћу учинили да овај човек прохода? ¹³ Бог Авраамов, Исааков, и Јаковљев, Бог наших праотаца, прославио је свога слугу Исуса, кога сте ви предали да буде убијен и одрекли га се пред Пилатом иако је он одлучио да га ослободи. ¹⁴ Одрекли сте се Свеца и Праведника, а затражили да вам поклоне убицу. ¹⁵ Убили сте Зачетника живота, али Бог га је подигао из мртвих, чему смо ми сведоци. ¹⁶ Вером у његово име оснажен је овај кога гледате и знате. Исусово име и вера која долази кроз њега донели су потпуно оздрављење овом човеку пред свима вама.

¹⁷ »Али, браћо, знам да сте тако поступили из незнања, као и ваши поглавари. ¹⁸ Бог је тако испунио оно што је унапред објавио кроз уста свих пророка – да ће његов Христос страдати. ¹⁹ Покајте се, дакле, и обратите се, да вам се избришу греси, ²⁰ да од Господа дођу времена окрепљења и да вам пошаље унапред одређеног Христа – Исуса. ²¹ Он треба да остане на небу све до времена успостављања свега онога о чему је Бог давно говорио кроз уста својих светих пророка. ²² Јер, Мојсије је рекао: ‚Господ, ваш Бог, подићи ће вам између ваших сународника пророка као што сам ја. Њега слушајте у свему што вам каже. ²³ А ко год не послуша тог пророка, нека се искорени из народа.‘^(A)

²⁴ »И сви пророци који су говорили, од Самуила надаље, најавили су ове дане. ²⁵ Ви сте синови пророкâ и савеза који је Бог склопио с вашим праоцима рекавши Аврааму: ‚Твојим потомством биће благословени сви народи на земљи.‘^{(B) 26} Када је Бог подигао свога Слугу, прво га је вама послао, да вас благослови, одвраћајући свакога од вас од ваших злих дела.«

Исус је Божије Јагње

²⁹ Сутрадан Јован угледа Исуса како долази к њему, па рече: »Ево Јагњета Божијег, које односи грехе света! ³⁰ То је онај за кога сам рекао: ‚За мном долази човек који је од мене већи, јер је био пре мене.‘ ³¹ Ја га нисам познавао, али сам дошао да крштавам водом, да би он могао да се објави Израелу.«

³² Затим је Јован овако сведочио: »Видео сам Духа како силази са неба као голуб и остаје на њему. ³³ Ја га не бих препознао, али ми је рекао Онај који ме је послао да крштавам водом: ‚На кога видиш да Дух силази и на њему остаје, то је онај који крштава Светим Духом.‘ ³⁴ И ја сам видео и сведочим да је ово Син Божији.«

Први ученици

³⁵ Сутрадан је Јован опет био тамо са двојицом својих ученика.

³⁶ Угледавши Исуса како пролази, рече: »Ево Јагњета Божијег!«

³⁷ Када су она два ученика чула шта је рекао, пођоше за Исусом.

³⁸ Исус се осврну и виде их како иду за њим, па их упита: »Шта хоћете?«

Они му рекоше: »Раби« – што значи »Учитељу« – »где станујеш?«

³⁹ »Дођите и видећете«, рече им он.

И они одоше и видеше где станује и тога дана остадоше код њега. Било је око четири сата^[a].

⁴⁰ Један од ове двојице који су чули Јована и пошли за Исусом био је Андреја, брат Симона Петра. ⁴¹ Он одмах нађе свога брата Симона, па му рече: »Нашли смо Месију!« – то јест Христа – ⁴² и одведе га к Исусу.

Исус га погледа и рече: »Ти си Симон син Јованов. Зваћеш се Кифа« – што значи »Петар«^[b].