Book of Common Prayer
1 Алилуја!
Хвали ГОСПОДА, душо моја.
2 Док сам жив, ГОСПОДА ћу хвалити,
док ме буде, псалме ћу певати своме Богу.
3 Не уздајте се у владаре,
у смртника у ком нема спасења.
4 Када његов дух изађе из њега, у земљу се враћа,
тог истог дана пропадају његови науми.
5 Благо оном коме је Бог Јаковљев помагач,
ко своју наду полаже у ГОСПОДА, свог Бога,
6 који је небо и земљу начинио,
море и све што је у њима,
који остаје веран довека,
7 који стаје у одбрану потлачених,
а гладнима даје хлеба.
ГОСПОД ослобађа сужње,
8 ГОСПОД отвара очи слепима,
ГОСПОД усправља сагнуте,
ГОСПОД воли праведнике.
9 ГОСПОД чува дошљаке,
сирочад и удовице подупире,
а путеве опаких искривљује.
10 ГОСПОД влада довека,
твој Бог, Сионе, кроз сва поколења.
Алилуја!
1 Алилуја!
Добро је псалме певати нашем Богу,
мило је и лепо хвалоспев му певати.
2 ГОСПОД гради Јерусалим,
сабире изгнане Израелове.
3 Он лечи оне који су сломљеног срца
и ране им повија.
4 Он број звезда одређује
и сваку по имену зове.
5 Велик је наш Господ
и силна је његова снага,
нема граница умности његовој.
6 ГОСПОД подупире кротке,
а опаке баца на земљу.
7 Певајте ГОСПОДУ песму захвалницу,
на лири свирајте нашем Богу.
8 Он небо прекрива облацима,
земљи спрема кишу
и чини да трава расте по горама.
9 Он даје храну стоци
и младим гавранима кад загракћу.
10 Није му стало до коњске снаге,
нису му миле човечије ноге.
11 ГОСПОДУ су мили који га се боје,
који се у његову љубав уздају.
12 Слави ГОСПОДА, Јерусалиме!
Хвали свога Бога, Сионе!
13 Јер, он ојачава преворнице твојих капија
и благосиља твоју децу у теби.
14 Он мир доноси твојим границама
и најбољом пшеницом те сити.
15 Своју заповест шаље на земљу,
брзо трчи реч његова.
16 Снег простире као вуну
и мраз расипа као пепео,
17 грȁд баца као залогаје хлеба.
Ко може његову студен да издржи?
18 Он своју реч пошаље,
и отопи их,
учини да његов ветар задува,
и воде потеку.
19 Своју реч је објавио Јакову,
своје уредбе и законе Израелу.
20 Није то учинио ниједном другом народу –
његове законе они не знају.
Алилуја!
1 Алилуја!
Свим срцем ћу ГОСПОДУ захваљивати
на већу честитих и на скупу.
2 Велика су ГОСПОДЊА дела –
жељно их ишчекују сви којима су мила.
3 Сјајно је и величанствено његово дело
и праведност његова остаје довека.
4 Учинио је да се његова чудесна дела памте.
ГОСПОД је милостив и сажаљив.
5 Храну даје онима који га се боје,
довека се сећа свога Савеза.
6 Силу својих дела свом народу показа,
земље незнабожаца даде им у посед.
7 Истинита су и праведна његова дела,
поуздани су његови налози;
8 чврсто стоје заувек и довека,
на истини и правичности засновани.
9 Он посла откупљење свом народу,
заповеди да његов Савез буде довека.
Свето је и страшно његово Име.
10 Страх од ГОСПОДА почетак је мудрости;
разумни су сви који његове налоге извршавају.
Хвале о њему остају довека.
1 Алилуја!
Благо човеку који се боји ГОСПОДА,
који силно ужива у његовим заповестима.
2 Потомство ће му бити моћно на земљи,
биће благословено поколење честитих.
3 Богатство и благо у његовом су дому
и његова праведност остаје довека.
4 И у тами светлост сија честитима,
сваком ко је милостив, сажаљив и праведан.
5 Добро је човеку дарежљивом и који даје на зајам,
који своје послове обавља праведно
6 – никада неће посрнути.
Спомен на праведника остаје довека.
7 Не плаши се рђавих вести,
срце му је постојано, у ГОСПОДА се узда.
8 Срце му је спокојно, не боји се,
ликујући гледа своје душмане.
9 Просу, даде сиромасима;
праведност његова остаје довека.
Његов рог у части се уздиже.
10 Види то опаки, и гневи се,
зубима шкргуће и нестаје.
Пропашће оно за чим опаки жуди.
1 Алилуја!
Хвалите, слуге ГОСПОДЊЕ,
хвалите Име ГОСПОДЊЕ.
2 Нека је благословено Име ГОСПОДЊЕ
сада и довека.
3 Од изласка сунца до места његовог заласка,
нека је хваљено Име ГОСПОДЊЕ.
4 ГОСПОД је узвишен над народима,
његова Слава над небесима.
5 Ко је као ГОСПОД, Бог наш,
који на висини седи на престолу,
6 који се сагиње да небеса и земљу осмотри?
7 Он сиромаха диже из прашине,
убогога подиже са буњишта,
8 да га посади с племићима,
с племићима његовог народа.
9 Нероткињи даје да станује у дому
као радосна мајка деце.
Алилуја!
Елифаз
4 Тада проговори Елифаз Теманац и рече:
2 »Кад би неко с тобом разговарао,
да ли би ти сметало?
Али, ко може а да не говори?
3 Ти си поучио многе људе,
јачао онемоћале руке.
4 Својим речима си придизао поклекле,
јачао клецава колена.
5 Али, сад је стигло тебе, а теби смета,
снашло те, а ти се престрашио.
6 Зар ти твоја побожност не улива уздање,
а твоја беспрекорност наду?
12 »Реч је у потаји стигла до мене,
као шапат ми је допрла до уха.
13 Међу тешким сновима, ноћу,
кад људе дубок сан савлада,
14 такав ме страх и трепет обузеше
да су ми се све кости тресле.
15 Неки дух ми прође преко лица,
све ми се длаке на телу накострешише.
16 Он стаде,
али не могох да препознам ко је.
Нека прилика ми је била пред очима.
Била је тишина, а онда зачух глас:
17 ‚Може ли смртник да буде
праведнији од Бога?
Може ли човек да буде
чистији од свог Творца?
18 Кад не верује ни својим слугама
и своје анђеле оптужује за безумље,
19 колико ће више оптуживати
оне који станују у кућама од глине,
којима је темељ у земаљском праху,
које је лакше смрвити но мољца.
20 Од јутра до вечери Бог их удара
док се у комадиће не претворе.
Пошто темеља немају, нестају заувек.
21 Зар није ишчупан кочић њиховог шатора,
па умиру без мудрости?‘
Престо на небу
4 После тога погледах, а оно – на небу отворена врата!
А онај глас који сам раније чуо како ми говори као труба, рече: »Попни се овамо, па ћу ти показати шта после овога треба да се догоди.«
2 Одмах ме обузе Дух, а оно – на небу је стајао престо и неко је на њему седео. 3 Тај који је седео изгледао је као јаспис и сард, а око престола је била дýга као смарагд. 4 Око престола су била још двадесет четири престола на којима су седеле двадесет четири старешине, обучене у белу одећу и са златним венцима на глави. 5 Из престола су излазиле муње, гласови и громови, а испред њега је горело седам пламтећих буктиња, то јест седам Божијих духова. 6 Испред престола је било и нешто као стаклено море слично кристалу.
У средини, око престола, била су четири жива бића пуна очију и спреда и позади. 7 Прво од тих живих бића личило је на лава, друго на вола, треће је имало лице као човек, а четврто је личило на орла у лету. 8 И та четири жива бића – свако са по шест крила, унаоколо и изнутра пуних очију – и дању и ноћу без предаха говоре:
»Свет, свет, свет је Господ Бог, Сведржитељ,
који је био, који јесте и који долази.«
9 И кад год та жива бића дају славу, част и захвалност Ономе који седи на престолу, Ономе који је довека жив, 10 оне двадесет четири старешине падају ничице пред Оним који седи на престолу и клањају се Ономе који је довека жив, па стављају своје венце пред престо и говоре:
11 »Достојан си, Господе и Боже наш,
да примиш славу, част и силу,
јер ти си све створио
и твојом вољом је постало
и било створено.«
Пророк у завичају
(Мт 13,53-58; Лк 4,16-30)
6 Потом Исус оде оданде и дође у свој завичај, а с њим дођоше и његови ученици. 2 Када је дошла субота, он поче да учи народ у синагоги, и многи који су га слушали задивише се.
»Одакле овоме ово?« питали су. »И каква му је то мудрост дата да таква чуда чини својим рукама? 3 Зар он није тесар, Маријин син, а Јаковљев, Јосијин, Јудин и Симонов брат? Зар нису његове сестре овде с нама?«
И саблазнише се о њега.
4 Тада им Исус рече: »Пророк је без части само у свом завичају, међу својом родбином и у свом дому.«
5 И није тамо могао да учини ниједно чудо, осим што је на неколико болесних положио руке и излечио их. 6 И чудио се њиховој невери.
Потом је ишао по околним селима и учио народ.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International