Book of Common Prayer
33 Он реке претвори у пустињу
и изворе воде у жедну земљу,
34 земљу плодну у слану пустолину
због опакости њених житеља.
35 Он пустињу претвори у језера
и суву земљу у изворе воде.
36 Тамо насели гладне,
и они подигоше град да се у њему настане.
37 Засејаше њиве и посадише винограде,
који им обилну летину родише.
38 Он их благослови,
па се силно намножише.
Он не даде да се смањи број њихове стоке.
39 А онда им се смањио број и били су понижени
тлачењем, несрећом и тугом.
40 Онај који презир излива на владаре
учини да пустим беспућем лутају.
41 Али он убоге диже из беде
и породице им умножи као стада.
42 Честити то виде и радују се,
а сви неправедни умукнуће.
43 Ко је мудар, нека се тога држи
и нека увиди љубав ГОСПОДЊУ.
Песма. Псалам Давидов.
1 Срце ми је постојано, Боже.
Певаћу и свирати свим својим бићем.
2 Пробудите се, харфо и лиро!
Зору ћу пробудити!
3 Захваљиваћу ти међу народима, ГОСПОДЕ,
псалме ти певати пред народностима.
4 Јер, љубав твоја од небеса је виша,
твоја верност до облакâ досеже.
5 Нека си узвишен над небесима, Боже,
и твоја слава над свом земљом.
6 Спаси десницом својом и услиши ме,
да се твоји миљеници избаве.
7 Бог рече у свом светилишту:
»Победићу. Сихем ћу разделити
и долину Сукот размерити.
8 Мој је Гилад, мој Манасија,
Ефрем ми је шлем, Јуда моје жезло.
9 Моав ће ми бити умиваоник,
на Едом ћу бацити своју сандалу,
над Филистејом клицати као победник.«
10 Ко ће ме увести у град утврђен?
Ко ће ме одвести у Едом?
11 Зар нећеш ти, Боже, који нас одбаци,
ти, Боже, који с нашим војскама више не излазиш?
12 Помози нам против душмана,
јер ништавна је људска помоћ.
13 С Богом ћемо силну снагу показати
и он ће згазити наше душмане.
1 Кличите од радости ГОСПОДУ, праведници!
Честитима приличи да му певају хвалоспев.
2 Захваљујте ГОСПОДУ лиром,
свирајте му на лири од десет жица.
3 Певајте му нову песму,
умилно свирајте и кличите од радости.
4 Јер, правична је реч ГОСПОДЊА
и поуздана су сва његова дела.
5 Он воли праведност и правду,
пуна је земља љубави ГОСПОДЊЕ.
6 Небеса су речју ГОСПОДЊОМ начињена,
све мноштво на њима дахом уста његових.
7 Он морске воде на куп сабире
и океан[a] ставља у спремишта.
8 Нека се сва земља боји ГОСПОДА,
нека сви житељи света страхују од њега.
9 Јер, он рече – и све постаде,
он заповеди – и све се појави.
10 ГОСПОД разбија науме незнабожаца,
спречава намере народâ.
11 А науми ГОСПОДЊИ остају довека,
намере његовог срца кроз сва поколења.
12 Благо народу чији Бог је ГОСПОД,
народу који је изабрао себи за посед.
13 ГОСПОД са неба гледа
и види све људе,
14 из свог пребивалишта
на све житеље земље мотри –
15 он који је свима саздао срце
и прониче сва њихова дела.
16 Не спасава цара мноштво његове војске,
не избавља ратника његова велика снага.
17 Узалуд се од коња надати избављењу,
не помаже његова велика снага да се умакне.
18 Очи ГОСПОДЊЕ на онима су који га се боје,
на онима који се у његову љубав уздају
19 да их избави од смрти
и одржи у животу у време глади.
20 Наша душа ГОСПОДА ишчекује,
он нам је помагач и штит.
21 У њему нам се радује срце,
јер се у његово свето Име уздамо.
22 Нека твоја љубав буде на нама, ГОСПОДЕ,
јер се у тебе уздамо.
Самсон у Гази
16 Једном приликом Самсон оде у Газу. Тамо виде једну блудницу, па је с њом спавао.
2 А житељима Газе јавише: »Самсон је дошао овамо!«
Они тада опколише оно место, па су целе ноћи вребали на њега код градске капије. Током ноћи нису ништа предузимали, говорећи: »Убићемо га у зору.«
3 Али Самсон је тамо лежао само до поноћи. У поноћ устаде и ухвати крила градске капије заједно са оба довратка и извали их заједно са преворницом. Онда их диже на плећа и однесе на врх планине која гледа на Хеврон.
Самсон и Делила
4 Нешто касније, Самсон се у кланцу Сорек заљуби у жену по имену Делила.
5 К њој дођоше филистејски владари, па јој рекоше: »Наведи га да ти открије где лежи његова силна снага и како да га савладамо да бисмо га везали и учинили немоћним. За то ће ти сваки од нас дати по хиљаду сто сребрњака[a].«
6 Тако Делила упита Самсона: »Молим те, реци ми где лежи твоја силна снага и како те неко може везати и учинити немоћним?«
7 »Кад би ме везали са седам сирових, неосушених тетива«, рече јој он, »занемоћао бих и постао као и свако други.«
8 Тада јој филистејски владари донеше седам сирових, неосушених тетива, којима га она веза.
9 Док су у другој соби људи чекали да га заскоче, она му викну: »Самсоне, ево Филистејаца на тебе!«
Али он покида тетиве као што се покида кончић када се примакне пламену. Тако тајна његове снаге остаде неоткривена.
10 Делила рече Самсону: »Направио си будалу од мене и слагао ме. Хајде, сада ми реци чиме би те требало везати.«
11 »Кад би ме чврсто везали новим, неупотребљеним конопцима«, рече јој он, »занемоћао бих и постао као и свако други.«
12 Тада Делила узе нове конопце и веза га њима.
Док су у другој соби чекали да га заскоче, она му викну: »Самсоне, ево Филистејаца на тебе!«
Али он покида конопце с руку као да су кончићи.
13 Делила рече Самсону: »Стално правиш будалу од мене и лажеш ме. Реци ми чиме би те требало везати.«
»Кад би од седам перчина моје косе направила ткање на разбоју«, рече јој он, »па га причврстила клином, занемоћао бих и постао као и свако други.«
Док је Самсон спавао, Делила од његових седам перчина направи ткање 14 и причврсти га клином, па му довикну: »Самсоне, ево Филистејаца на тебе!«
Он се трже из сна и ишчупа и клин и разбој заједно с ткањем.
30 »После четрдесет година, показао му се анђео у пламену горућег грма, у пустињи близу Синајске горе. 31 Када је Мојсије то видео, задивио се том призору. И док је прилазио да боље погледа, зачуо је Господњи глас: 32 ‚Ја сам Бог твојих праотаца, Бог Авраамов, Исааков и Јаковљев.‘(A) Мојсије је дрхтао од страха и није се усуђивао да дигне поглед.
33 »Тада му је Господ рекао: ‚Изуј обућу са својих ногу, јер је место на ком стојиш свето тле. 34 Видео сам потлаченост свога народа у Египту. Чуо сам његово роптање, па сам сишао да га избавим. А сад, хајде! Послаћу те у Египат.‘(B)
35 »Тог Мојсија, кога су они одбацили када су рекли: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију?‘(C) – баш њега је Бог, преко анђела који му се показао у грму, послао да буде и владар и избавитељ. 36 И он их је извео, чинећи чуда и знамења у Египту, на Црвеном мору и четрдесет година у пустињи.
37 »То је онај Мојсије који је рекао Израелцима: ‚Бог ће вам између ваших сународника подићи пророка као што сам ја.‘(D) 38 То је онај који је био на скупу у пустињи, са анђелом који му је говорио на Синајској гори и с нашим праоцима. Он је примио живе речи да их преда нама. 39 Али наши праоци нису хтели да му се покоре, него су га одбацили и у свом срцу се окренули Египту. 40 ‚Направи нам богове који ће ићи пред нама,‘ рекли су Аарону. ‚А што се тиче оног Мојсија, који нас је извео из Египта, не знамо шта му се догодило.‘(E) 41 И тих дана су направили теле и принели жртву том идолу, радујући се делима својих руку. 42 Али Бог се окренуо од њих и предао их да служе звездама[a], као што је записано у Књизи пророкâ:
»‚Да ли си ми приносио
клане и житне жртве
четрдесет година у пустињи,
народе Израелов?
43 Носили сте шатор Молохов
и звезду вашег бога Рефана,
идоле које сте направили
да им се клањате!
Зато ћу вас у изгнанство послати‘,
даље од Вавилона.(F)
Излечење одузетога
5 После тога је био јудејски празник, па Исус оде у Јерусалим. 2 А у Јерусалиму се, код Овчије капије, налази језерце које се на хебрејском зове Витезда[a] и има пет тремова. 3 У њима је лежало мноштво болесних: слепих, хромих и одузетих. 4 [b]
5 А био је тамо и један човек који је боловао тридесет осам година.
6 Када га је Исус угледао како лежи и сазнао колико дуго болује, упита га: »Хоћеш ли да оздравиш?«
7 »Господару«, одговори му болесни човек, »немам никога ко би ме, када се вода заталаса, спустио у језерце, а док ја стигнем, неко је већ тамо пре мене.«
8 »Устани«, рече му Исус, »узми своју простирку и ходај.«
9 И човек одмах оздрави, узе своју простирку и прохода.
А тог дана је била субота, 10 па Јудеји рекоше излеченоме: »Субота је! Не смеш да носиш своју простирку!«
11 »Онај који ме је излечио«, одговори им он, »рекао ми је: ‚Узми своју простирку и ходај‘.«
12 А они га упиташе: »Ко је тај човек који ти је рекао: ‚Узми и ходај‘?«
13 Али излечени није знао ко је то био, јер се Исус изгубио у мноштву оних који су били на том месту.
14 После тога га Исус нађе у Храму, па му рече: »Ето, оздравио си. Немој више да грешиш, да те не снађе нешто горе.«
15 Тада човек оде и јави Јудејима да је Исус тај који га је излечио.
Живот кроз Сина
16 Зато што је тако нешто учинио у суботу, Јудеји почеше да прогоне Исуса.
17 А Исус им одговори: »Мој Отац стално[c] ради, па и ја радим.«
18 Због тога су Јудеји још више желели да га убију, јер је не само прекршио суботу него је и Бога назвао својим Оцем, изједначујући себе са Богом.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International