Book of Common Prayer
Алеф
1 Благо онима чији је живот беспрекоран,
који живе по Закону ГОСПОДЊЕМ.
2 Благо онима који се држе његових прописа
и свим својим срцем га траже,
3 који не чине неправду,
него његовим путевима иду.
4 Заповедио си нам
да се помно држимо твојих налога.
5 О, кад би моји путеви били чврсти,
да се твојих уредби држим!
6 Тада се не бих стидео
док твоје заповести проучавам.
7 Захваљиваћу ти срца честитог
кад твоје праведне законе научим.
8 Држаћу се твојих уредби.
Не остави ме никад.
Бет
9 Како да младић свој живот сачува чистим?
Држећи се твоје речи.
10 Свим својим срцем теби се окрећем.
Не дај да застраним од твојих заповести.
11 Твоју реч у срцу сам похранио,
да против тебе не згрешим.
12 Нека си благословен, ГОСПОДЕ.
Својим уредбама ме научи.
13 Својим уснама понављам
све законе који из твојих уста излазе.
14 Радујем се по твојим прописима живећи
као неко богатству великом.
15 О твојим налозима размишљам
и твоје путеве проучавам.
16 Миле су ми твоје уредбе,
твоју реч нећу заборавити.
Гимел
17 Чини добро мени, твоме слузи, и живећу
и држати се твоје речи.
18 Очи ми отвори,
да видим чудесна дела у твом Закону.
19 Дошљак сам на земљи.
Не криј од мене своје заповести.
20 Душа ми се цепа
све време за твојим законима жудећи.
21 Претиш бахатима, проклетима,
који од твојих заповести застрањују.
22 Уклони с мене увреду и презир,
јер ја се држим твојих прописа.
23 Иако поглавари седе и говоре против мене,
ја, твој слуга, о твојим уредбама размишљам.
24 Твоји прописи моја су наслада,
моји саветници.
Хоровођи. Према шеминиту. Псалам Давидов.
1 Помози, ГОСПОДЕ,
јер нема више верних
и нестаде поузданих међу људима.
2 Свако ближњему лажи говори
ласкавим уснама и дволичног срца.
3 Нека ГОСПОД одсече све ласкаве усне
и сваки хвалисави језик
4 који говори: »Својим језиком ћемо победити.
Са уснама какве су наше, ко да нам буде господар?«
5 »Због пљачкања сиромахâ
и роптања убогих,
сада ћу устати«, обећава ГОСПОД.
»Донећу им спасење за којим жуде.«
6 Чиста су обећања ГОСПОДЊА,
сребро пречишћено у пећи земљаној,
седам пута очишћено.
7 Ти ћеш бдети над нама, ГОСПОДЕ,
и штитити нас од ових људи довека.
8 Опаки ходају унаоколо
кад је безвредно на цени међу људима.
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Докле, ГОСПОДЕ?
Зар ћеш ме заувек заборавити?
Докле ћеш своје лице крити од мене?
2 Докле ћу носити бол у души,
тугу у срцу поваздан?
Докле ће се непријатељ дизати на мене?
3 Погледај ме, ГОСПОДЕ, Боже мој, и услиши,
снагу ми поврати, да не заспим сном смртним.
4 Нека мој непријатељ не каже: »Надјачао сам га.«
Нека се не веселе душмани када посрнем.
5 Јер, ја се у твоју љубав уздам,
срце ми се због твога спасења радује.
6 Певаћу ГОСПОДУ јер ми учини добро.
(Пс 53)
Хоровођи. Давидов.
1 Безумник мисли: »Нема Бога.«
Покварени су, огавна дела су учинили.
Нема никога ко чини добро.
2 ГОСПОД са неба гледа род људски,
да види има ли ко разуман,
неко ко тражи Бога.
3 Сви су застранили,
сви се заједно покварили.
Нема никога ко чини добро,
нема ниједнога.
4 Зар никад неће научити они који чине неправду,
они који мој народ прождиру као да хлеб једу
и који ГОСПОДА не призивају?
5 Ено их, силан их је страх обузео,
јер Бог је с нараштајем праведних.
6 Само се ви ругајте наумима сиромаховим –
ГОСПОД је његово уточиште.
7 О, кад би Израелу дошло спасење са Сиона!
Кад ГОСПОД врати благостање свом народу,
клицаће Јаков, радоваће се Израел!
Јов
6 Тада Јов одговори:
7 »Зар није тешка човекова служба на земљи?
Зар не проводи дане као најамник?
2 Као што слуга жуди за хладом,
а најамник жељно чека плату,
3 тако сам и ја месеце јаловости наследио,
ноћи јада су ми додељене.
4 Кад легнем, мислим:
‚Кад ћу устати?‘
А ноћ се отегла
и доста ми је превртања до зоре.
5 Тело ми прекривено црвима и блатом,
кожа ми испуцала и гнојна.
6 Дани ми бржи од ткалачког чунка
и без наде се примичу крају.
7 Сети се, Боже, да ми је живот само дашак.
Моје очи више неће видети срећу.
8 Око које ме сада гледа, више ме неће видети.
Тражићеш ме, али ме неће бити.
9 Као што се облак расплине и више га нема,
тако се не враћа ни ко сиђе у Шеол:
10 никад се више не враћа кући,
укућани га више не познају.
11 »Зато нећу да суспрежем уста.
Говорићу јер ми је дух тескобан,
жалићу се јер ми је душа чемерна.
12 Зар сам ја море или морска неман[a]
кад си нада мном поставио стражу?
13 Ако кажем: ‚На постељи ћу наћи утеху,
мој лежај ће ми олакшати јадање‘,
14 ти ме сновима плашиш
и виђењима престрављујеш,
15 па ми је драже дављење и смрт
него ове моје кости.
16 Презирем живот, нећу вечно живети.
Окани ме се, моји дани су као дах.
17 »Шта је човек, да ти је толико важан,
да ти је тако прирастао срцу,
18 да га походиш сваког јутра
и сваког трена провераваш?
19 Зашто не скинеш поглед с мене,
тек толико да пљувачку прогутам?
20 Ако сам згрешио,
шта сам учинио теби,
ти надзорниче људи?
Зашто си ме узео за мету?
Зар сам ти постао терет?
21 Зашто мој прекршај не опростиш
и не пређеш преко мога греха?
Јер, ускоро ћу лећи у прашину
и ти ћеш ме помно тражити,
али мене више неће бити.«
Петар и Корнилије
10 У Кесарији је био неки човек по имену Корнилије, капетан чете која се звала Италијанска. 2 Побожан и богобојажљив, као и сви његови укућани, давао је многе милостиње народу и стално се молио Богу.
3 Једног дана око три сата после подне[a] имао је виђење: јасно је видео Божијег анђела како улази к њему и каже: »Корнилије!«
4 Корнилије се, обузет страхом, загледа у њега, па рече: »Молим, Господе?«
А он му рече: »Твоје молитве и милостиње уздигле су се до Бога као жртве подсетнице. 5 Сада пошаљи људе у Јопу да доведу Симона кога зову Петар. 6 Он је гост код неког Симона кожара, чија је кућа поред мора.«
7 Када је анђео који му је говорио отишао, Корнилије позва двојицу својих слугу и једног побожног војника који му је био привржен, 8 па им све исприча и посла их у Јопу.
9 Сутрадан око поднева[b], док су они путовали и приближавали се граду, Петар се попе на кров да се помоли. 10 Био је гладан и хтео је да једе, али док су му спремали јело, он паде у занос. 11 Виде отворено небо и како силази посуда као велико платно које се на своја четири краја спушта на земљу. 12 У њој су биле све врсте четвороножаца, гмизаваца и птица.
13 Тада му неки глас рече: »Устани, Петре, кољи и једи!«
14 А Петар рече: »Нипошто, Господе! Никад нисам јео ништа погано ни нечисто!«
15 Глас му се други пут обрати: »Не зови поганим оно што је Бог учинио чистим!«
16 Ово се понови три пута и посуда се одмах подиже назад на небо.
Исусова браћа не верују
7 После тога је Исус ишао по Галилеји, јер није хтео да иде у Јудеју, пошто су Јудеји желели да га убију.
2 Приближавао се јудејски Празник сеница, 3 па браћа рекоше Исусу: »Иди одавде и пођи у Јудеју, да твоји ученици виде дела која чиниш. 4 Јер, нико ко жели да буде познат, не ради у тајности. Кад већ све то чиниш, покажи се свету.«
5 Чак ни његова браћа нису веровала у њега.
6 А Исус им рече: »Моје време још није дошло, а за вас је свако време погодно. 7 Вас свет не може да мрзи, али мене мрзи, јер ја сведочим против њега, да су му дела зла. 8 Ви идите на празник, а ја још не идем онамо, јер моје време још није дошло[a].«
9 И то рекавши, остаде у Галилеји.
Исус на Празнику сеница
10 Када су његова браћа отишла на празник, оде и он, али не јавно, него тајно.
11 А Јудеји су га на празник тражили и говорили: »Где је онај?«
12 У народу се о њему много шапутало. Једни су говорили: »Добар је«, а други: »Није, заводи народ.« 13 Али нико, због страха од Јудеја, није о њему говорио јавно.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International