Book of Common Prayer
(2. Сам 22,1-51)
Хоровођи. Псалам Давида, слуге ГОСПОДЊЕГ, који је ГОСПОДУ запевао ову песму када га је ГОСПОД избавио из шака свих његових непријатеља и из Саулових руку. Он рече:
1 Волим те, ГОСПОДЕ, снаго моја.
2 ГОСПОД је хридина моја,
тврђава моја и избавитељ.
Мој Бог је стена моја,
у њега се уздам.
Он штит је мој и сила[a] мог спасења, утврђење високо.
3 Завапих ГОСПОДУ – нека је хваљен –
и он ме од непријатељâ спасе.
4 Таласи смрти ме опколили,
бујице уништења запретиле да ме преплаве.
5 Конопци Шеола ме омотали,
замке смрти ми се испречиле.
6 У невољи ГОСПОДУ завапих,
у помоћ позвах свога Бога.
Он у свом Храму чу мој глас,
мој вапај стиже пред њега, до ушију му допре.
7 Земља задрхта и затресе се,
уздрмаше се темељи планина,
задрхташе јер се разјарио.
8 Дим му покуља из ноздрва,
огањ прождирући сукну му из уста,
угљевље ужарено засја.
9 Он небеса разгрну и сиђе,
мрачни облаци му под ногама.
10 Херувима узјаха и полете,
на крилима ветра се вину.
11 Тмину учини својим скровиштем,
облаке небеске, мрачне и пуне воде, заклоном око себе.
12 Од његовог сјаја
грȁд и угљевље ужарено кроз облаке се пробише.
13 ГОСПОД загрме с неба,
заори се глас Свевишњега.
14 Он одапе стреле и распрши непријатеље,
муње избаци и у бег их нагна.
15 Показаше се кланци на дну мора
и открише темељи земљини
од твог бојног поклича, ГОСПОДЕ,
од силине даха твојих ноздрва.
16 Он посегну руком са висина
и дохвати ме,
из силних вода ме извуче.
17 Он ме од јаког непријатеља избави,
од оних који ме мрзе.
Јер, прејаки су били за мене;
18 напали ме у дан моје несреће,
али ГОСПОД ми је био ослонац.
19 Извео ме на пространо место,
избавио ме јер сам му омилио.
20 ГОСПОД ми узврати по мојој праведности,
награди ме јер су ми руке чисте.
21 Јер, држао сам се путева ГОСПОДЊИХ,
нисам се од свог Бога злу окренуо.
22 Преда мном су сви његови закони,
нисам од његових уредби одступио.
23 Пред њим сам беспрекоран био
и клонио се греха.
24 ГОСПОД ме награди по мојој праведности
јер виде чистоту мојих руку.
25 Верноме се показујеш као веран,
беспрекорноме као беспрекоран,
26 чистоме као чист,
а поквареноме као препреден.
27 Понизне спасаваш,
а охоле унижаваш.
28 Ти, ГОСПОДЕ, моју светиљку палиш,
мој Бог моју таму осветљава.
29 Уз твоју помоћ на војску јуришам,
са својим Богом уза зидине се верем.
30 Савршен је пут овога Бога,
без мане је реч ГОСПОДЊА.
Он штит је сваком
ко се у њега узда.
31 Јер, ко је Бог осим ГОСПОДА?
И ко је Стена осим Бога нашега?
32 Бог је тај који ми даје снагу
и мој пут чини савршеним.
33 Ноге ми чини као у јелена,
даје ми да на висовима стојим.
34 Шаке ми вежба за бој,
рукама бронзани лук натежем.
35 Дајеш ми штит своје победе,
твоја ме десница придржава,
пригињеш се да ме учиниш великим.
36 Пут пода мном шириш,
да ми се ноге не спотакну.
37 Гоним непријатеље и стижем их,
не окрећем се док их не докрајчим.
38 Скршим их, па не могу да устану,
под ногама ми попадали леже.
39 Дајеш ми снагу за бој,
моје противнике тераш да ми се поклоне.
40 Моје непријатеље у бег нагониш,
па таманим оне што ме мрзе.
41 Запомажу, а никог да их спасе,
ГОСПОДУ вапију, он се не одазива.
42 Мрвим их у прах на ветру,
изливам као блато на улици.
43 Избавио си ме од народа бунтовног,
поставио ме за владара многих народа.
Народи за које нисам знао сада ми служе.
44 Чим чују за мене, покоре ми се,
туђинци ми удворички прилазе.
45 Нестаје срчаност њихова,
дрхтећи излазе из својих скровишта.
46 Живео ГОСПОД! Благословена Стена моја!
Узвишен нека је Бог, мој Спаситељ!
47 Он је Бог који се свети за мене,
који ми народе потчињава,
48 који ме од непријатељâ избавља.
Над мојим противницима си ме узвисио,
од насилника ме избавио.
49 Зато ти, ГОСПОДЕ, захваљујем међу народима,
псалме певам твоме Имену.
50 Бог свом цару велике победе дарује.
Љубав показује
свом помазанику Давиду
и његовим потомцима довека.
Билдад
8 Тада одврати Билдад Шуаховац:
2 »Докле ћеш тако да говориш?
Речи су ти као силан ветар.
3 Зар Бог правду изврће?
Зар Свесилни искривљује оно што је право?
4 Ако су твоја деца згрешила против њега,
он их је казнио према њиховом преступу.
5 Али, ако потражиш Бога
и за милост замолиш Свесилнога,
6 ако си чист и честит,
он ће се и сада ради тебе пренути
и вратити те на твоје праведничко место.
7 Прошлост ће ти бити безначајна
према твом благостању будућем.
8 »Само питај раније нараштаје
и сазнај шта су њихови очеви научили.
9 Јер, ми смо од јуче и ништа не знамо
и само су сенка наши дани на земљи.
10 Зар те они неће поучити и објаснити ти?
Зар неће из срца изнети речи?
20 Не, Бог не одбацује беспрекорнога,
нити снажи руку зликоваца.
21 Још ће ти он смехом испунити уста
и усне прекрити радосним клицањем.
22 Твоји ће непријатељи обући срамоту
и нестаће шатори злих.«
17 Док је Петар још био у недоумици шта значи виђење које је имао, људи које је Корнилије послао распиташе се где је Симонова кућа, па стадоше пред капију, 18 позваше и упиташе да ли је ту одсео Симон кога зову Петар.
19 Док је Петар још размишљао о виђењу, Дух му рече: »Ено те траже тројица. 20 Устани и сиђи, па пођи с њима без оклевања, јер сам их ја послао.«
21 Тада Петар сиђе и рече људима: »Ја сам онај кога тражите. Зашто сте дошли?«
22 А они рекоше: »Капетана Корнилија, праведног и богобојажљивог човека, кога поштује цео јудејски народ, упутио је свети анђео да те доведе у свој дом, да чује шта имаш да му кажеш.«
23 Тада их он позва да уђу и угости их.
Сутрадан се Петар спреми и пође с њима, а с њим кренуше и нека браћа из Јопе. 24 Наредног дана стиже у Кесарију. А Корнилије их је очекивао, па је сазвао своје рођаке и блиске пријатеље. 25 Док је Петар улазио, Корнилије му пође у сусрет, паде му пред ноге и поклони му се.
26 Али Петар га подиже и рече: »Устани. И ја сам само човек.«
27 И разговарајући с њим, уђе и затече много окупљених.
28 »Ви добро знате«, рече им, »да Јудејину није дозвољено да се дружи са туђинцем или да улази у његову кућу. Али, Бог ми је показао да ниједног човека не треба да зовем поганим или нечистим. 29 Зато сам, кад сам позван, дошао без поговора. Питам, стога, због чега сте послали по мене?«
30 Тада Корнилије рече: »Пре четири дана, у овај исти сат, у три после подне, молио сам се у својој кући, кад пред мене стаде човек у блештавој одећи 31 и рече: ‚Корнилије, Бог ти је услишио молитву и сетио се твојих милостиња. 32 Зато пошаљи у Јопу и позови Симона кога зову Петар. Он је гост у кући Симона кожара поред мора.‘ 33 Тако сам одмах послао по тебе и ти си добро учинио што си дошао. Сад смо сви овде пред Богом да чујемо све што ти је Господ заповедио.«
14 Када је већ била половина празника, Исус оде у Храм и поче да учи народ.
15 Јудеји се зачудише, па рекоше: »Откуд овај зна Писма, а није учио?«
16 »Моје учење није моје, него Онога који ме је послао«, одговори им Исус. 17 »Ко хоће да извршава његову вољу, сазнаће да ли ово учење долази од Бога или ја говорим сам од себе. 18 Ко говори сам од себе, за себе тражи славу. А ко тражи славу за онога који га је послао, тај је истинит и у њему нема неправде. 19 Зар вам није Мојсије дао Закон? А ипак нико од вас не извршава Закон. Зашто хоћете да ме убијете?«
20 »Опсео те демон«, одговори му народ. »Ко хоће да те убије?«
21 »Учинио сам једно дело«, рече им Исус, »и сви се чудите. 22 Зато што вам је Мојсије дао обрезање – иако оно није од Мојсија, већ од праотаца – ви човека обрезујете чак и у суботу. 23 Па, ако човек може да буде обрезан у суботу, да не би био прекршен Мојсијев закон, зашто се љутите на мене што сам целог човека излечио у суботу? 24 Не судите по спољашњости, него судите праведно.«
Расправа о Исусовом пореклу
25 Тада неки Јерусалимљани рекоше: »Није ли ово онај кога хоће да убију? 26 А ево, он јавно говори и ништа му не кажу. Да нису поглавари заиста увидели да је он Христос? 27 Али ми знамо одакле је овај, а када Христос дође, нико неће знати одакле је.«
28 Док је учио народ у Храму, Исус повика: »Да, познајете ме! И знате одакле сам! Нисам дошао сам од себе. Али, истинит је Онај који ме је послао, кога ви не познајете. 29 А ја га познајем, јер ја сам од њега и он ме је послао.«
30 Тада они хтедоше да га ухвате, али нико не стави руку на њега, јер његов час још није био дошао.
31 А многи из народа повероваше, па рекоше: »Зар ће Христос, када дође, учинити више знамења него што их је овај учинио?«
Исус предсказује свој одлазак
32 Фарисеји дочуше да народ то шапуће о Исусу, па првосвештеници и фарисеји послаше слуге да га ухвате.
33 А Исус рече: »Још само мало ћу бити с вама, па одлазим Ономе који ме је послао. 34 Тражићете ме, али ме нећете наћи, и где сам ја, ви не можете доћи.«
35 Тада Јудеји рекоше међу собом: »Куда то он намерава да иде да га ми не можемо наћи? Да неће да иде онима што су расејани међу Грцима и да учи Грке? 36 Шта значи то што је рекао: ‚Тражићете ме, али ме нећете наћи‘, и: ‚Где сам ја, ви не можете доћи‘?«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International