Revised Common Lectionary (Complementary)
Псалам Давидов. Песма за посвећење храма.
30 Узвисујем те, Господе, јер си ме подигао,
ниси дао да се душмани нада мном радују.
2 Теби завапих, Господе, Боже мој,
и ти си ме исцелио.
3 Господе, из Света мртвих ти си ме извео,
моју си душу спасао од раке.
4 Запојте Господу, верни његови,
хвалите га, спомињите светост његову.
5 Јер гнев његов траје за трен,
а читав живот милост његова.
Вече доноси плач,
а јутро клицање.
6 У свом спокојству рекао сам себи:
„Никада ме ништа неће уздрмати.“
7 Милошћу си ме својом, Господе,
учврстио као моћну гору;
кад си лице своје сакрио,
свега ме је страх обузео.
8 К теби вапим, Господе,
од свога Бога тражим милост.
9 „Каква корист од моје смрти,
ако сиђем у раку?
Хоће ли те прах прослављати?
Зар ће прах о твојој верности да прича?
10 Почуј, Господе, смилуј ми се,
буди моја помоћ, о, Господе!“
11 Мој си плач окренуо у коло,
скинуо си с мене рухо жалости,
и у рухо ме радости обукао.
12 Зато те душа моја слави без престанка.
О, Господе, Боже мој, хвалићу те вечно!
16 Зато из мојих очију као поток лију сузе.
Утешити не може ме нико;
охрабрити не може ме нико.
Синови су моји побеђени,
непријатељ ништа народу не остави.
17 Сион руке своје пружа,
али помоћ нико му не пружа.
Господ поста противник народу Јаковљеву,
са свих страна наваљују тлачитељи;
с Јерусалимом поступају
као да је гадост међу њима.
Реч о праведном Богу
18 Господ ме је праведно казнио,
јер његову реч нисам послушао.
О, чујте ме, одасвуд народи,
јаде моје гледајте, видите;
девојке моје, младиће моје,
у прогонство отераше.
19 Позвах своје савезнике,
а они ми помоћ ускратише.
Свештеници моји и старешине
по градским улицама помреше,
а само су храну тражили
не би ли у животу остали.
20 На мој ропац погледај, Господе,
на измученост душе моје.
У грудима срце ми се грчи,
жалостан сам због свога пркоса.
По улицама синове моје убијају,
а унутра, по кућама, смрт коси.
21 Како цвилим, чуј ме.
Нема никог да ме утеши.
За моју несрећу душмани су чули,
те ликују зато што си ми је ти послао.
Дај да и мени сване!
Нека слично мени и душмани пате.
22 Прокуни њихове опачине све,
рачунај им зло за зло;
мене си већ за грехе казнио,
и њих казни тако.
Само јечим ја у јаду сада,
у мом је срцу туга.
2 Направите за нас места у својим срцима! Никоме нисмо нанели неправду, никога нисмо оштетили, никога нисмо закинули. 3 Не кажем ово да бих вас осудио. Већ сам, наиме, рекао да сте у нашим срцима, било да с вама умиремо или живимо. 4 Имам велико поверење у вас, силно се поносим вама. Испуњен сам утехом, преплављен сам радошћу и поред све наше невоље.
5 Јер кад смо дошли у Македонију, није нам било починка, него су нас одасвуд снашле невоље: споља сукоби, а изнутра страх. 6 Али Бог који теши понизне, утешио нас је Титовим доласком. 7 И не само његовим доласком, него и утехом коју је он примио због вас. Он нам је јавио колико чезнете за мном, колико сте ожалошћени, колико ме предано волите, тако да сам се још више обрадовао.
8 Но, иако сам вас ожалостио својом посланицом, не жалим. Па ако ми је и жао, видим да вас је она посланица ожалостила макар на кратко. 9 Сад се радујем, не зато што сте се ожалостили, него зато што ваша жалост води к покајању. Ваша жалост долази од Бога, те вам ми, стога, нисмо нанели штету. 10 Јер жалост која долази од Бога, рађа покајање које води к спасењу – покајање за којим се не жали – док светска жалост рађа жалост која води к смрти. 11 И, ето, колики је род донела Божија жалост међу вама, колику горљивост да се оправдате, колико негодовање, колики страх, колику чежњу, колику ревност, колику спремност да се изврши правда. У свему сте се показали недужнима у овој ствари. 12 Према томе, нисам вам писао нити због онога који је скривио, нити због онога коме се скривило, већ да се покаже ваша ревност за нас пред Богом. 13 То нас је утешило.
А поред тога што смо се утешили, још више смо се порадовали због Титове радости, јер сте окрепили његов дух. 14 Уколико сам вас и хвалио пред њим, нисам се осрамотио, јер као што је све што смо рекли за вас било истина, тако је и наше хваљење пред Титом било истинито. 15 Шта више, он вам је постао још наклоњенији, сећајући се послушности свих вас, те како сте га примили с поштовањем и устрепталошћу. 16 Радујем се, јер имам потпуно поуздање у вас.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.