Revised Common Lectionary (Complementary)

Бог позива Исаију

6 Године кад је умро цар Озија видех Господа како седи на високом и уздигнутом престолу, а скути његовог плашта су испуњавали храм. ² Изнад њега су се поставили шестокрили серафими. Сваки је имао шестора крила: двама је заклањао лице, двама је покривао ноге, а двама крилима је летео. ³ Они су клицали један другом и говорили:

⁴ Од гласа оног који кличе затресли су се довраци на праговима и Дом се напунио димом.

⁵ На то сам рекао: „Тешко мени, пропао сам, јер сам човек нечистих усана, и станујем сред народа нечистих усана; а Цара, Господа над војскама, виделе су очи моје!“

⁶ Тада је један од серафима долетео к мени. У руци му је била жеравица што је хватаљкама узео са жртвеника. ⁷ Њом је дотакао моје усне и рекао: „Ево, ово је дотакло усне твоје, и скинута је кривица твоја, и опроштен је грех твој.“

⁸ Затим сам чуо глас Господарев како говори: „Кога да пошаљем? И ко ће поћи за нас?“

А ја сам рекао: „Ево мене! Пошаљи мене!“

Псалам Давидов.

¹² Према томе, браћо, нисмо дужници грешној природи да по њој живимо. ¹³ Јер ако живите по грешној природи, морате да умрете. Али, ако Духом усмртите своја телесна дела, живећете.

¹⁴ Они, наиме, које води Дух Божији, синови су Божији. ¹⁵ Јер, ви нисте примили духа робовања да опет страхујете, него Духа усиновљења, чијим посредовањем вапимо: „Ава, Оче!“ ¹⁶ Са̂м Дух потврђује са нашим духом да смо деца Божија. ¹⁷ А ако смо деца, онда ћемо од Бога примити у посед што је обећао, а с Христом примити што њему припада. А пошто с Христом трпимо, с њиме ћемо учествовати у слави.

Разговор с Никодимом

3 Био неки човек, фарисеј, по имену Никодим, један од водећих људи међу Јеврејима. ² Он је дошао к Исусу по ноћи и рекао му: „Учитељу, знамо да си ти учитељ кога је Бог послао. Нико, наиме, не може чинити ове знаке која ти чиниш ако Бог није са њим.“

³ Исус му одговори: „Заиста, заиста ти кажем: нико не може видети Царство Божије ако се наново^[a] не роди.“

⁴ Никодим га упита: „Како одрастао човек може да се наново роди? Може ли да уђе у утробу своје мајке и да се поново роди?“

⁵ Исус му одговори: „Заиста, заиста ти кажем: нико не може ући у Царство Божије ако се не роди водом и Духом. ⁶ Тело рађа тело, а од Духа се рађа дух. ⁷ Не чуди се што ти кажем: треба да се наново родите. ⁸ Ветар дува где хоће. Његов хук чујеш, али не знаш откуд долази и куда одлази. Тако је са сваким који је рођен од Духа.“

⁹ Никодим упита Исуса: „Како то може да се догоди?“

¹⁰ Исус му одговори: „Ти си учитељ израиљског народа, а не знаш то? ¹¹ Заиста, заиста ти кажем: ми говоримо оно што знамо и сведочимо о ономе што смо видели, али ви не прихватате наше сведочанство. ¹² Не верујете ми кад вам говорим о земаљским стварима, како ћете веровати ако вам будем говорио о небеским? ¹³ Нико никада није узашао на небо, осим Сина Човечијег који је сишао са неба. ¹⁴ Као што је Мојсије подигао на штап змију од бронзе, тако и Син Човечији треба да буде подигнут, ¹⁵ да свако ко поверује у њега има вечни живот.

¹⁶ Јер Бог је тако заволео свет, да је свог јединорођеног Сина дао, да ко год поверује у њега, не пропадне, него да има вечни живот. ¹⁷ Бог, наиме, није послао Сина да суди свету, него да се свет спасе његовим посредством.