Revised Common Lectionary (Complementary)
115 Немој нама, о, Господе, немој нама,
већ имену своме славу подај,
због милости своје и истине своје!
2 Зашто народи да говоре:
„Тај Бог њихов, где је?“
3 А Бог наш је на небесима
и он чини све што му се прохте!
4 Сребро су и злато њихови идоли,
људских руку дело.
5 Са устима – а неми,
са очима – а слепи;
6 са ушима – а глуви
и са носем који не мирише;
7 са рукама које не пипају,
са ногама које се не крећу
и са грлом што ни глас да пусти.
8 Такви ће да буду ти што су их начинили,
сви који се у њих поуздају!
9 Израиљу, у Господа се уздај!
Он им је помоћник, он им је штит!
10 Доме Аронов, у Господа се уздај!
Он им је помоћник, он им је заштитник!
11 Ви што стрепите од Господа,
у Господа се уздајте!
Он им је помоћник, он им је заштитник!
12 Сетио се и нас Господ!
Нек нас благослови,
нека благослови дом Израиљев;
нека благослови дом Аронов!
13 Благословиће оне што стрепе од Господа,
како мале тако и велике.
14 Умножио вас Господ,
и вас и децу вашу!
15 Благословио вас Господ,
Саздатељ небеса и земље!
16 Небеса су Господња небеса,
а земљу је дао потомцима људи.
17 Преминули не славе Господа,
ни сви што у покој иду;
18 а ми Господа славимо
сада и довека!
Славите Господа!
5 А током вечерње жртве сам устао из своје понижености, па сам раздеране одеће и плашта, пао на колена и раширио руке Господу, мом Богу. 6 Рекао сам:
„О, мој Боже! Срамота ме је и постиђен сам да бих подигао, о, мој Боже, своје лице к теби, јер су наше кривице нарасле преко главе и грех је наш велик до небеса. 7 Још од времена наших очева у греху смо великом све до ових дана. Због наших кривица смо били дани ми, наши цареви и наши свештеници у руке царева земаљских – под мач, у изгнанство, за отимачину и срамоту све до данас.
8 А сада, на трен нам је дошла милост од Господа, Бога нашег: да нам остави остатак; да нам да̂ упориште у месту своје светости; да нам просветли очи наше Бог наш, и да̂ нам да мало живнемо у свом робовању. 9 Јер, ми смо робље, али у нашем робовању наш нас Бог није напустио: смиловао нам се пред царевима Персије да оживимо, да се подигне Дом нашег Бога и поправе његове рушевине, да нам да̂ зид у Јуди и у Јерусалиму.
10 И шта сад да кажемо, о, Боже наш, после овог?! Јер, напустили смо твоје заповести 11 које си нам заповедио преко својих слугу, пророка: ’Земља у коју идете да је запоседнете је нечиста земља због нечистоће земаљских народа. Напунили су је својим одвратностима и нечистоћама с краја на крај. 12 Зато не удајите своје ћерке за њихове синове нити узимајте њихове ћерке за своје синове. Не тражите трајни мир и корист са њима, да бисте остали јаки, да бисте јели добра земље и оставили је у наследство својим синовима довека.’
13 И после свега тога што је дошло на нас, због наших злодела и наших великих греха, ипак си нас, Боже наш, поштедео више него што су наше кривице заслужиле, и дао нам остатак као што је овај. 14 Зар да узвратимо кршењем твојих заповести и орођавамо се са народима оваквих одвратности? Зар се не би разгневио на нас и докрајчио нас тако да више не буде ни остатка ни преживелих? 15 О, Господе, Боже Израиљев, ти си праведан јер смо преостали као остатак, као што је данас. Ево нас пред тобом у нашим гресима и због тога не можемо да стојимо пред тобом.“
16 Још мало па ме нећете више видети, а затим још мало, па ћете ме видети.“
Жалост и радост
17 Тада Исусови ученици рекоше једни другима: „Шта значи то што нам је рекао: ’Још мало, па ме нећете више видети, а затим још мало, па ћете ме видети’ и ’зато што одлазим к Оцу’? 18 Шта мисли под тим: ’Још мало’? Не знамо о чему то говори.“
19 Исус је знао да хоће да га питају, па им је рекао: „Питате се међу собом шта значи оно што сам рекао: ’Још мало, па ме нећете више видети, а затим још мало, па ћете ме видети’? 20 Заиста, заиста вам кажем да ћете плакати и нарицати, а свет ће се радовати. Бићете у жалости, али ће се ваша жалост преокренути у радост. 21 Жена је у тескоби кад рађа, јер је дошао час порођајних болова, али кад роди дете, она више не спомиње своју муку, јер је новорођенче дошло на свет. 22 И ви сте сада жалосни, али ја ћу вас поново видети, те ће ваша срца бити испуњена радошћу. Ту радост нико неће моћи да вам одузме. 23 У онај дан ме нећете више питати ни о чему. Заиста, заиста вам кажем: Отац ће вам дати што год затражите у моје име. 24 Ви још нисте ништа затражили у моје име. Тражите и добићете, да ваша радост буде потпуна.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.