Revised Common Lectionary (Complementary)
24 О, Господе, како је много дела твојих!
Свако си од њих учинио мудро
и твојих је створења пуна земља!
25 Ено мора, великог и широких обала,
врве од безбројних створења,
животиња малих и великих;
26 По њему бродови броде
и Левијатан[a] коју су начинио у њему игра.
27 Сви они чекају тебе
да им на време даш оно што једу.
28 Ти им дајеш
и они то сакупе;
ти отвараш руку своју
и они су сити добра.
29 Кад сакријеш лице своје
они се препадну;
кад им узмеш дах, они скапавају
и поново иду у прашину.
30 Кад им пошаљеш свој дах они настају;
ти обнављаш лице земље.
31 Нек довека буде слава Господња!
Нек делима својим радује се Господ!
32 Он у земљу гледа и она се тресе;
он дотиче горе и оне се диме.
33 Кроз свој живот певаћу Господу,
док ме има Бога мога прослављаћу!
34 Угодне му биле мисли моје,
а ја ћу да се радујем у Господу.
35 Нек грешници нестану са земље
и злобника нека више нема!
Благосиљај, душо моја, Господа!
Славите Господа!
Вавилонска кула
11 У оно време је сва земља имала исти језик и исте речи. 2 Но, селећи се на исток[a], људи наиђу на долину у земљи Сенар[b], и ту се настане. 3 Тада рекоше један другоме: „Хајде да правимо опеке и да их ваљано испечемо!“ Опеке су им биле уместо камена, а смола им је служила уместо малтера. 4 Затим рекоше: „Хајде да саградимо себи град и кулу с врхом до небеса. Стецимо тиме себи углед[c], да се не бисмо расејали по земљи.“
5 Тада је Господ сишао да види град и кулу што су људи градили. 6 Господ рече: „Пошто су они један народ и сви имају исти језик, онда је ово тек почетак њиховог деловања. Зато им сад ништа неће бити неоствариво што год да науме. 7 Хајде да сиђемо и побркамо им језик, да не разумеју шта говоре један другоме!“ 8 Тако их је Господ одатле расуо по целој земљи, те су престали да граде град. 9 Зато му је име Вавилон[d], јер је тамо Господ побркао језик целој земљи, и одатле расуо људе по целој земљи.
Једно тело – многи удови
12 Наиме, као што у телу има много удова, а сви ти удови, иако их је много, чине једно тело, тако је и са Христом. 13 Јер, по Духу смо сви ми крштени у једно тело. Било Јевреји или Грци, било робови или слободни, сви смо напојени једним Духом. 14 Јер један уд не чини тело, него многи. 15 Ако нога каже: „Пошто нисам рука, не припадам телу“, зар ипак не припада телу? 16 И ако ухо каже: „Пошто нисам око, не припадам телу“, зар ипак не припада телу? 17 Ако би цело тело било око, где би био слух? Или ако би цело тело било ухо, где би било чуло мириса? 18 А Бог је поставио сваки део тела онако како је он хтео. 19 Где би било тело да су сви они само један део тела? 20 Но, ствари стоје овако: има много делова тела, али је тело једно.
21 Око не може да каже руци: „Не требаш ми!“, нити глава ногама: „Не требате ми!“ 22 Шта више, и наизглед слаби делови тела су неопходни. 23 Па чак и са деловима тела који нам се чине мање вредним поступамо с пуним уважавањем. И са стидним деловима тела поступамо с већом пристојношћу, 24 која није потребна другим деловима тела. Бог је, наиме, тако саставио тело, да је неугледнијим деловима тела дао посебну част, 25 да не буде поделе у телу, него да се делови тела једнако брину једни за друге. 26 Ако један део тела пати, пате и сви остали; ако се једном делу тела указује част, са њим се радују и сви остали.
27 Дакле, ви сте тело Христово и делови тела појединачно.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.