Revised Common Lectionary (Complementary)
Хоровођи. Псалам Давидов. Песма.
65 Боже, на Сиону те хвала очекује,
теби дани завет испуњен ће бити.
2 Теби, што чујеш молитву,
сваки човек стиже.
3 Кривице ме надвладаше,
ти опрости преступе нам наше.
4 Како је блажен изабраник, онај ког привучеш,
што пребива у твојим двориштима.
Сити били од добара Дома твога,
од твог светог храма.
5 Чудесним и праведним делима си нас услишио,
Боже спасења нашег,
поуздање свих крајева земље
и мора далеких.
6 Ти си снагом својом основао горе,
силом си се опасао.
7 Ти стишаваш хук мора,
хук таласа њихових
и вреву народа.
8 Преплашише се од чудеса твојих становници свих крајева;
и јутро и вече од радости кличу.
9 Земљом пролазиш и натапаш је;
изобилно ти је гиздаш потоцима Божијим пуним воде;
за жито се њено бринеш.
Ето, то си тако уредио.
10 Бразде јој натапаш,
орање јој поравнаваш;
пљусковима омекшаваш
и њен урод благосиљаш.
11 Годину си окрунио уродом својим,
стазе твоје кипе изобиљем.
12 Бујају пашњаци пустињски,
весељем се брда опасују.
13 Стадима се облаче пашњаци,
долине се огрћу пшеницом,
па певају, па још ускликују.
Прва пошаст: крв
14 Господ рече Мојсију: „Фараоново срце је тврдо, те одбија да пусти народ. 15 Иди к фараону ујутро, кад он долази к води, и чекај на обали Нила да га сретнеш. У руку узми штап који се био претворио у змију. 16 Реци му ово: ’Господ, Бог Јевреја, послао ме је к теби да ти кажем: „Пусти мој народ да ми служи у пустињи.“ Али ти, ево, све до сад ниси послушао. 17 Говори Господ: „По овоме ћеш знати да сам ја Господ. Ево, штапом који ми је у руци ударићу по води у Нилу, па ће се претворити у крв. 18 Рибе у Нилу ће угинути, а Нил ће се тако усмрдети, да ће се Египћанима гадити да пију воду из њега.“’“
19 Господ још рече Мојсију: „Реци Арону: ’Узми свој штап и пружи своју руку над египатске воде: над њихове реке, прокопе, језера, и на сва сабиралишта воде, па ће се претворити у крв.’ Крви ће бити по целом Египту, чак и у дрвеним и каменим посудама.“
20 Мојсије и Арон учине онако како им је Господ заповедио. Арон подигне свој штап и на очи фараона и његових дворана удари по води у Нилу, на шта се сва вода у Нилу претвори у крв. 21 Сва риба у Нилу је угинула, а Нил се тако усмрдео да Египћани нису могли да пију воду из њега. Крви је било по целом Египту.
22 Али и гатари египатски учине исто својим чарањем. Но, фараоново срце је и даље било тврдо, те их није послушао, баш како је Господ рекао. 23 Фараон се окренуо и отишао у свој двор, не узимајући ни ово к срцу. 24 Сав је Египат почео да копа око Нила, јер нису могли да пију воду из Нила.
13 Дувао је благ јужни ветар, па су мислили да ће остварити што су наумили. Подигли су сидро и запловили уз саму обалу Крита. 14 Није прошло дуго, кадли са Крита поче да дува јак олујни ветар звани „Североисточњак“. 15 Захватио је лађу која није могла да се противи ветру, па смо морали да се препустимо ветру да нас носи. 16 Пловећи, пак, у заветрини неког острва по имену Кауда, с тешком муком смо успели да задржимо бродски чамац. 17 Када су га подигли, употребили су помоћна средства да подвежу лађу. Бојећи се да се не насучу на обалу Сирте, спустили су плутајуће сидро препуштајући се ветру. 18 Пошто нас је наредног дана олуја жестоко бацала, почели су да избацују товар. 19 Трећег дана су својим рукама избацили из лађе бродску опрему. 20 Пошто се током много дана ни сунце ни звезде нису појавили, а снажна бура и даље беснела, изгубили смо сваку наду да ћемо се спасти.
21 Како већ дуже време нико није ништа јео, Павле стаде међу њих и рече: „Људи, требало је мене послушати и не отискивати се с Крита, јер бисмо тако избегли ову невољу и штету. 22 Сад вам, пак, саветујем да се ободрите, јер нико од вас неће изгубити живот, осим што ће лађа потонути. 23 Прошле ноћи ми се указао анђео Бога коме припадам и коме служим, 24 па ми је рекао: ’Павле, не бој се, јер мораш доћи пред цара у Рим. Бог ће ради тебе сачувати животе свих који плове с тобом.’ 25 Зато се разведрите, јер верујем Богу да ће бити онако како ми је речено. 26 Ипак, морамо да се насучемо на неко острво.“
27 У ноћи четрнаестог дана од како нас је олуја носила по Адрији[a], негде око поноћи, морнари наслутише да се приближава неко копно. 28 Бацили су висак за мерење дубине и утврдили да дубина мора износи тридесет седам метара[b]. Када су га бацили мало даље, утврдили су да има двадесет седам метара. 29 Пошто смо се бојали да не налетимо на подводне гребене, бацили смо четири сидра са стражње стране и молили се да сване. 30 Морнари су покушали да побегну, те су спустили чамац под изговором да треба спустити сидра с предње стране лађе. 31 Тада је Павле рекао капетану и војницима: „Ако ови људи не остану на лађи, ви се не можете спасти.“ 32 Нато су војници посекли ужад која су држала чамац и пустили га да падне.
33 Када је почело да свиће, Павле је замолио све да поједу нешто: „Данас је четрнаести дан који проводите у ишчекивању и без хране, а да ништа нисте окусили. 34 Зато вас молим да поједете нешто; то је за ваш опстанак, јер ни једном од вас неће пасти длака с главе.“ 35 Пошто је рекао ово, узео је хлеб и пред свима захвалио Богу. Затим је преломио хлеб и почео да једе. 36 Тада су се сви охрабрили, па су се прихватили хране. 37 На лађи нас је било укупно две стотине седамдесет шест људи. 38 Када су се наситили, олакшали су брод избацујући жито у море.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.