Revised Common Lectionary (Complementary)
Књига Пета
Псалми 107–150
107 Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека!
2 Нек говоре тако они што их је Господ откупио,
они откупљени из руке душмана;
3 које је окупио из земаља истока и запада,
са севера и с мора.
23 Они што су морем бродовима пловили,
што су трговали на великим водама;
24 они су видели дела Господња,
његова чудеса у дубини;
25 када је заповедио, ветру наредио
да таласе мора олуја подигне.
26 И они се дижу до небеса,
ломе се до дубина,
па им се душа топи од зебње.
27 Љуљају се, тетурају ко пијани,
нестаје им сва вештина.
28 Господу су завапили у чемеру своме
и он их је извео из њихових мука!
29 Олују је умирио
и таласи мора утихнуше.
30 А када се стишају, поморци се радују;
он их води до жељене луке.
31 Нек Господа они хвале за његову милост,
за чудеса над потомцима људи!
32 Нека га уздижу на народном сабору
и нека га славе у старешинском збору!
21 Чекали су људи да ме чују,
ћутали би да чују мој савет.
22 После моје речи нису узвраћали,
по њима би мој говор капао.
23 Ко на кишу чекали би на ме,
уста своја отварали као да сам дажд пролећни.
24 Веровали не би кад бих им се насмејао
и ведрину мог лица нису потамнили.
25 Пут сам им бирао, попут кнеза сам седео;
био сам као цар међу четама,
као онај што жалосне теши.
30 А сад ми се смеју млађи од мене,
они чије очеве нисам хтео
ни са псима стада свога!
2 А и шта бих са њихових руку снагом?
Усахла је та снага у њима.
3 Спарушени су од беде и глади,
ти што глођу штагод по пустари,
у сумраку, по рушевинама и развалинама.
4 Они чупају слез по честарима
и корен смреке себи за храну.
5 Отерани су из друштва,
људи на њих вичу као на лопова.
6 Ено их у јаругама потока,
коначе по јамама у земљи и по камењарима.
7 Запомажу међу грмљем,
скупљају се у копривама.
8 Синови су безумника,
сој безимених из земље протераних.
9 А сад сам им песма ругалица,
постао сам прича за њих!
10 Гаде ме се, стоје издалека,
не либе се да ме у лице пљуну.
11 Јер Бог је развезао мог шатора уже,
ударио ме је, а људи се на мене разуларише.
12 Мени с десна диже се младалачка руља,
терају ме да бежим,
против мене насипају бедеме пропасти.
13 Руше ми путеве,
успешно ме разарају
и за то им помоћ није потребна.
14 Навиру ко кроз широк процеп,
наваљују преко развалина.
15 Ненадане страхоте пале су на мене,
попут ветра разгоне ми достојанство,
а моје спасење нестаде ко облак.
Пут у Јерусалим
21 Пошто смо се растали од њих, отпловили смо. Пловећи право дошли смо на Кос, следећег дана на Родос, а оданде у Патару. 2 Ту смо нашли лађу која је ишла за Феникију, па смо се укрцали у њу и отпловили. 3 Када нам је Кипар био на видику, заобишли смо га с његове леве стране. Одједрили смо, затим, за Сирију и приспели у Тир, где је наш брод требало да искрца терет. 4 Нашавши ученике, остали смо ту недељу дана. Они су, примивши објаву од Духа о ономе што предстоји, говорили Павлу да не иде горе у Јерусалим. 5 Кад су истекли дани нашег боравка, отишли смо оданде и отпутовали. Испратили су нас сви, заједно са женама и децом, све до изван града. Онда смо клекли на обали и помолили се. 6 Пошто смо се поздравили са њима, укрцали смо се на лађу, а они су се вратили својим кућама.
7 Довршавајући пловидбу, из Тира смо стигли у Птолемаиду, где смо поздравили браћу и остали са њима један дан. 8 Сутрадан смо отишли одатле и дошли у Кесарију. Тамо смо дошли у кућу еванђелисте Филипа – једног од седморице ђакона – и остали код њега. 9 Он је имао четири неудате ћерке, које су имале дар пророковања.
10 Пошто смо се ту задржали дуже време, из Јудеје дође неки пророк по имену Агав. 11 Дошавши к нама, узео је Павлов каиш, свезао њиме своје руке и ноге и рекао: „Ово говори Свети Дух: ’Овако ће Јевреји у Јерусалиму свезати човека коме припада овај каиш и предати га у руке незнабошцима.’“ 12 Када смо то чули, молили смо га и ми и мештани да не иде у Јерусалим. 13 Павле нам је тада одговорио: „Зашто плачете и ломите ми срце? Ја сам спреман не само да ме у Јерусалиму свежу, већ и да умрем за име Господа Исуса.“ 14 Али како се није дао наговорити, смирили смо се и рекли: „Нека буде Господња воља!“
15 Након тога смо се спремили за пут и отишли горе у Јерусалим. 16 Са нама су пошли и неки ученици из Кесарије и довели нас у кућу Мнасона с Кипра, једног од првих ученика, да будемо његови гости.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.