Revised Common Lectionary (Complementary)

¹² Благо народу коме је Бог Господ,
    народу који изабра себи за баштину.
¹³ Господ посматра са небеса,
    он све људе види.
¹⁴ Из свог боравишта
    он мотри све житеље земље,
¹⁵ он обликује срце њихово,
    он прониче сва њихова дела.

¹⁶ Не спасава цара војска многобројна,
    силна снага не избавља јунака.
¹⁷ Залудно је у коњу тражити спасење,
    велика сила неће га избавити.
¹⁸ Око је Господње над онима што га се боје,
    над онима који очекују милост његову,
¹⁹ да им душу од смрти избави,
    живот им сачува у време глади.

²⁰ Наша душа чека на Господа;
    он је наша помоћ, штит наш.
²¹ У њему се срце наше радује,
    јер се уздамо у свето име његово.
²² Нека милост твоја буде над нама, Господе,
    јер смо наду своју положили у тебе.

37 Стварно, и моје срце због тога туче,
    отима се у грудима!
² Слушајте! Почујте тутњаву гласа његовога,
    проламање што излази из уста његових.
³ Испод свих небеса он га пушта,
    и муњу своју до крајева земље.
⁴ За њом громови туку
    гласом славе његове,
а када се огласе тутњавом својом
    не враћа се више муња.
⁵ То Бог чудесно грми гласом својим
    и велике, нама несхватљиве ствари чини!
⁶ Елем, он снегу каже: ’На земљу падни!’
    и обилној киши: ’Пљушти!’
⁷ Тиме свачију руку спутава у раду,
    да би сваки човек знао за дело његово.
⁸ Тада звери иду у брлоге своје,
    почивају у својим јазбинама.
⁹ Олуја се сручи из одаје своје
    и северци доносе зиму.
¹⁰ Дах Божији лед доноси
    и широке воде леди.
¹¹ Облаке тмурне је влагом напунио
    и севне муњом по облаку;
¹² и они онда круже,
    ваљају се како их он води;
да ураде што им је заповедио
    по лицу света и земље.
¹³ А он то чини било као прекор
    или као милосрђе на добро земље.