Revised Common Lectionary (Complementary)
24 О, Господе, како је много дела твојих!
Свако си од њих учинио мудро
и твојих је створења пуна земља!
25 Ено мора, великог и широких обала,
врве од безбројних створења,
животиња малих и великих;
26 По њему бродови броде
и Левијатан[a] коју су начинио у њему игра.
27 Сви они чекају тебе
да им на време даш оно што једу.
28 Ти им дајеш
и они то сакупе;
ти отвараш руку своју
и они су сити добра.
29 Кад сакријеш лице своје
они се препадну;
кад им узмеш дах, они скапавају
и поново иду у прашину.
30 Кад им пошаљеш свој дах они настају;
ти обнављаш лице земље.
31 Нек довека буде слава Господња!
Нек делима својим радује се Господ!
32 Он у земљу гледа и она се тресе;
он дотиче горе и оне се диме.
33 Кроз свој живот певаћу Господу,
док ме има Бога мога прослављаћу!
34 Угодне му биле мисли моје,
а ја ћу да се радујем у Господу.
35 Нек грешници нестану са земље
и злобника нека више нема!
Благосиљај, душо моја, Господа!
Славите Господа!
Долина сувих костију
37 Рука се Господња спустила на мене. Господ ме је понео својим Духом и поставио ме усред долине пуне костију. 2 Провео ме је око њих, и гле, било их је веома много по долини. Биле су веома суве. 3 Рекао ми је: „Сине човечији, могу ли да оживе ове кости?“
Ја одговорих: „То само ти знаш, Господе Боже.“
4 Он ми рече: „Пророкуј овим костима и реци им: ’Суве кости, чујте реч Господњу! 5 Говори Господ Бог овим костима: ево, удахнућу свој Дух у вас и оживећете. 6 Ставићу на вас жиле, обложићу вас месом, и навући на вас кожу. Удахнућу у вас дух и оживећете. Тада ћете знати да сам ја Господ.’“
7 Ја сам пророковао како ми је заповедио. И док сам ја пророковао, зачуо се звук као клепет; кости су се прибирале једна уз другу. 8 Погледао сам, и гле, на њима су се појавиле жиле и месо, преко њих се навукла кожа, али није било духа у њима.
9 Господ ми рече: „Пророкуј духу, пророкуј, сине човечији, и реци духу: ’Говори Господ Бог: од четири ветра дођи, душе, и дахни у ове побијене да оживе.’“ 10 Ја сам пророковао како ми је заповедио, и дух је дошао у њих; они су оживели и стали на своје ноге, војска веома, веома велика.
11 Он ми рече: „Сине човечији, ове кости су сав дом Израиљев. Они, ево, говоре: ’Осушише нам се кости, наду смо изгубили; пропадосмо!’ 12 Зато пророкуј и реци им: ’Говори Господ Бог: ево, ја ћу отворити ваше гробове и подићи вас из ваших гробова, мој народе, и довести вас у земљу Израиљеву. 13 И знаћете, да сам ја Господ, мој народе, кад отворим ваше гробове и подигнем вас из ваших гробова. 14 Удахнућу свог Духа у вас и оживећу вас, па ћу вас сместити у вашу земљу. Тада ћете знати да сам то ја, Господ, рекао и учинио – говори Господ Бог.’“
Исус се јавља својим ученицима
19 Те недеље увече, ученици су били заједно. Врата су била закључана, јер су се плашили јудејских власти. Тада дође Исус, стаде међу њих и рече им: „Мир вам!“ 20 Рекавши то, показао им је руке и ребра. Ученици су били радосни што виде Господа.
21 Исус им поново рече: „Мир вам! Као што је мене послао Отац, тако ја шаљем вас.“ 22 Рекавши ово, дунуо је и рекао им: „Примите Духа Светога. 23 Коме опростите грехе, опраштају му се, а коме не опростите грехе, томе се не опраштају.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.