Old/New Testament

Rat između Izraela i Jude

3 Rat između pristaša Šaulove i Davidove obitelji trajao je dugo. David je sve više jačao, a Šaulova je obitelj postajala sve slabija.

Davidovih šestorica sinova rođenih u Hebronu

(1 Ljet 3,1-4)

Abner prelazi k Davidu

⁶ Tijekom rata između Šaulovih i Davidovih pristaša, Abner je postajao sve utjecajniji u skupini pristaša Šaulove kraljevske obitelji.

⁷ Šaul je imao ženu ropkinju^[a], Rispu, Ajinu kći.

Jednom je prilikom Išbošet upitao Abnera: »Zašto si spavao sa ženom ropkinjom moga oca?«

⁸ Abner se razbjesnio i odgovorio mu: »Zar sam ja potpuno bezvrijedan? Danas sam dokazao odanost obitelji tvoga oca Šaula i njegovim pristašama. Nisam te prepustio Davidu, a ti me ipak optužuješ da sam zgriješio s ovom ženom! ⁹ A sad, neka me BOG kazni ako ne pomognem da se ispuni Njegovo obećanje Davidu: ¹⁰ Šaulovoj ću obitelji oduzeti kraljevstvo i predati ga Davidu, koji će vladati Izraelom i Judom, od Dana do Beer Šebe!^[b]«

¹¹ Išbošet nije više od straha rekao ni riječ.

¹² Tada je Abner poslao Davidu glasnike s porukom: »Tko će vladati ovom zemljom? Sklopimo savez i ja ću ti pomoći da zavladaš cijelim Izraelom.«

¹³ »Dobro«, rekao je David. »Sklopit ću savez s tobom. No uz jedan uvjet—dovedi mi Šaulovu kćer Mikalu.«

¹⁴ David je poslao poruku Išbošetu: »Vrati mi moju ženu Mikalu, na koju sam stekao pravo kad sam Šaulu donio sto kožica^[c] ubijenih Filistejaca.«

¹⁵ Išbošet je odmah poslao ljude da Mikalu oduzmu Paltielu, Laiševom sinu. ¹⁶ No Mikalin je muž išao za njom sve do Bahurima, plačući cijelim putem.

Ondje mu je Abner rekao: »Vrati se kući!«

I on se vratio sâm.

¹⁷ Abner je poslao poruku starješinama Izraela: »Već duže vrijeme želite proglasiti Davida svojim kraljem. ¹⁸ Učinite to sada jer je BOG obećao o Davidu: ‘Pomoću svog sluge Davida spasit ću narod Izrael od Filistejaca i svih drugih neprijatelja.’«

¹⁹ S Benjaminovcima je Abner o Davidu razgovarao zasebno. Potom je otišao u Hebron i prenio Davidu želje cijelog Izraela i Benjaminovog plemena. ²⁰ Abner je stigao u Hebron s dvadesetoricom ljudi, a David je za sve njih priredio gozbu.

²¹ Rekao mu je: »Pusti me da odmah krenem i okupim sav Izrael za tebe, svoga gospodara i kralja, da s tobom sklope savez, pa ćeš vladati cijelim Izraelom kao što si želio.«

David je pustio Abnera da mirno ode.

Abnerova smrt

²² Joab se iz pohoda vraćao s nekoliko Davidovih vojnika. Donijeli su bogat ratni plijen. Abner tada više nije bio s Davidom u Hebronu pošto ga je ovaj pustio da ode u miru. ²³ Joab i njegovi ljudi stigli su u Hebron. Joabu su rekli: »Abner, Nerov sin, bio je kod kralja i on ga je pustio da ode.«

²⁴ Tada je Joab otišao kralju i rekao: »Što si to učinio? Abner je bio kod tebe i ti si ga pustio! Zašto? ²⁵ Zar ne znaš da je Abner, Nerov sin, bio ovdje samo da te prevari, da sazna kud se krećeš i što radiš?«

²⁶ Joab je potom otišao od Davida i poslao glasnike za Abnerom. Sustigli su ga kod bunara Sire. David o tome nije ništa znao. ²⁷ Kad je Abner vraćen u Hebron, Joab ga je odveo na stranu, kao da želi s njim nasamo razgovarati. Usmrtio ga je ubodom noža u trbuh te mu se osvetio za smrt svog brata Asahela.

David tuguje za Abnerom

²⁸ Kad je David to saznao, rekao je: »Ja i moje kraljevstvo nismo krivi pred BOGOM za smrt Abnera, Nerovog sina. ²⁹ Neka Joab i njegova obitelj snose odgovornost i prokletstvo! Neka u Joabovoj obitelji uvijek netko boluje od spolne ili kožne bolesti, neka obavljaju ponižavajuće poslove, ginu u ratu i gladuju.«

³⁰ A braća Joab i Abišaj ubili su Abnera kako bi osvetili smrt svog brata Asahela u bitci kod Gibeona.

³¹ David je rekao Joabu i svim njegovim ljudima: »Razderite na sebi odjeću, obucite tkanine za žalovanje i oplakujte Abnera.«

I kralj im se pridružio.

³² Abnera su sahranili u Hebronu, a kralj David i cijela pratnja glasno su plakali na grobu.

³³ Kralj je tužno pjevao:

I svi su s Davidom tugovali za Abnerom.

³⁵ Toga su dana nagovarali Davida da nešto pojede, ali on se zakleo: »Neka me stigne BOŽJA kazna ako okusim kruh ili bilo što drugo prije negoli zađe sunce.«

³⁶ Svi su vidjeli što se dogodilo i odobravali mu. Ljudi su odobravali sve što je David činio. ³⁷ Cijeli je narod Jude i Izraela shvatio da kralj nije sudjelovao u ubojstvu Nerovog sina Abnera.

³⁸ David je rekao svojim vojnicima: »Razumijete li da je danas u Izraelu ubijen jedan plemenit i velik čovjek? ³⁹ Iako sam danas posvećen za kralja, još uvijek sam blag, a Serujini sinovi okrutni. Neka ih BOG kazni kao što zaslužuju!«

Išbošetovo ubojstvo

4 Kad je Šaulov sin Išbošet čuo kako je Abner poginuo u Hebronu, potpuno je klonuo od straha. I on i njegovi ljudi jako su se bojali. ² Među njima su bili Baana i Rekab, vođe pljačkaških skupina. Oni su bili sinovi Rimona iz Beerota, od Benjaminovog plemena. Beerot se nalazio na području Benjaminovog plemena, ³ ali njegovi su stanovnici pobjegli u gradić Gitaim, gdje i danas žive kao došljaci.

⁴ Šaulov je sin Jonatan imao sina Mefibošeta koji je trajno hramao na obje noge. Kad mu je bilo pet godina, u njegov su dom stigle vijesti o smrti Šaula i Jonatana. U žurbi i bijegu ispao je dadilji iz naručja te su mu ozlijeđene obje noge.

⁵ Rekab i Baana, sinovi Rimona iz Beerota, krenuli su k Išbošetovoj kući i stigli tamo u podne, po najvećoj žegi. Išbošet se odmarao. ⁶ Ušli su u kuću, pretvarajući se da idu po pšenicu. Išbošet je ležao na svome krevetu u spavaćoj sobi. ⁷ Ušli su k njemu, izboli ga nožem i ubili. Potom su mu odsjekli glavu i ponijeli sa sobom. Cijelu su noć pješačili kroz Jordansku dolinu. ⁸ Išbošetovu su glavu donijeli kralju Davidu u Hebron.

Rekli su mu: »Ovo je glava unuka tvog neprijatelja Šaula koji ti je htio oduzeti život. Danas se BOG osvetio njemu i njegovoj obitelji za tebe—našega gospodara i kralja.«

⁹ No David je odgovorio Rekabu i Baani, sinovima Rimona iz Beerota: »Zaklinjem se BOGOM koji me spašava od svih nevolja! ¹⁰ Kad mi je jedan čovjek u Siklagu dojavio da je Šaul mrtav, misleći da mi donosi radosnu vijest, uhvatio sam ga i pogubio. Tako sam ga nagradio za tu vijest! ¹¹ Kako li ću tek postupiti s vama koji ste ubili nedužnog čovjeka u njegovoj kući! Odgovarat ćete za njegov život i uklonit ću vas sa zemlje.«

¹² Zatim je David zapovjedio svojim mladim slugama da ih ubiju. I još su im odsjekli šake i stopala, a tijela im javno izložili pokraj gradskog spremnika za vodu u Hebronu. A Išbošetovu su glavu pokopali u Abnerov grob u Hebronu.

David—kralj Jude i Izraela

(1 Ljet 11,1-3)

5 Sva su se izraelska plemena okupila kod Davida u Hebronu. Rekli su: »Mi smo istog porijekla kao ti.^{[d] 2} I dok je Šaul bio kralj, ti si predvodio Izrael u vojnim pohodima. BOG ti je rekao: ‘Bit ćeš pastir i vladar mome narodu Izraelu.’«

³ Svi su izraelski starješine došli kralju Davidu u Hebron i on je pred BOGOM sklopio s njima savez, a oni su ga pomazali za kralja Izraela. ⁴ David je imao trideset godina kad je postao kralj te je kraljevao još četrdeset godina. ⁵ Nad Judom u Hebronu vladao je sedam i pol godina, a u Jeruzalemu, nad cijelim Izraelom i Judom, trideset i tri godine.

David osvaja Jeruzalem

(1 Ljet 11,4-9)

⁶ Kralj i njegovi ljudi krenuli su na Jeruzalem, u napad na Jebusejce koji su ondje živjeli.

Jebusejci su poručili Davidu: »Nećeš ući u ovaj grad, čak i da ga brane samo slijepi i hromi!« Bili su uvjereni da će Davidu biti nemoguće osvojiti dobro utvrđeni grad.

⁷ No on je ipak uspio osvojiti tvrđavu Sion koja je postala Davidov grad.

⁸ Toga je dana rekao svojim ljudima: »Tko se od vas želi sukobiti s Jebusejcima, neka se provuče sa mnom kanalima za vodu do mojih slijepih i hromih neprijatelja.«

Zato se i kaže: »Slijepi i hromi neka ne ulaze u kraljev dom.«

⁹ David se nastanio u osvojenoj tvrđavi i nazvao je Davidov grad. Gradio je posvuda uokolo tvrđave, od okolnih terasa prema središtu. ¹⁰ Postajao je sve moćniji jer je BOG Svevladar bio uz njega.

¹¹ Hiram, kralj grada Tira, poslao je Davidu glasnike, a s njima i cedrova debla, tesare i klesare da mu sagrade palaču. ¹² Tada je David shvatio da ga je BOG učvrstio kao kralja Izraela i ojačao njegovo kraljevstvo radi svoga naroda Izraela.

¹³ Nakon što se preselio iz Hebrona, David je u Jeruzalemu imao još žena i žena ropkinja pa mu se rodilo još sinova i kćeri. ¹⁴ Ovo su imena Davidovih sinova koji su se rodili u Jeruzalemu: Šamua, Šobab, Natan, Salomon, ¹⁵ Ibhar, Elišua, Nefeg, Jafija, ¹⁶ Elišama, Elijada i Elifelet.

Sukob s Filistejcima

(1 Ljet 14,8-17)

¹⁷ Kad su Filistejci čuli da je David postao kralj Izraela, krenuli su vojskom na njega. David se na vrijeme sklonio u tvrđavu, ¹⁸ a Filistejci su se utaborili u Dolini sjena.

¹⁹ David je pitao BOGA: »Da krenem u napad na Filistejce? Hoćeš li mi dati pobjedu?«

A BOG mu je odgovorio: »Napadni! Sigurno ćeš ih pobijediti.«

²⁰ David je otišao u Baal Perasim i porazio Filistejce.

Rekao je: »BOG je probio moje neprijatelje kao silovita vodena bujica.«

Zato se to mjesto zove Baal Perasim, što znači »Gospodar probija«.

²¹ Filistejci su ondje ostavili kipove svojih bogova, a Davidovi su ih ljudi pokupili i odnijeli.

²² Potom su se Filistejci i drugi put utaborili u Dolini sjena. ²³ David je ponovo tražio BOGA za vodstvo.

BOG mu je odgovorio: »Ne idi ravno na njih, nego im dođi iza leđa i napadni ih kod balzamovog drveća. ²⁴ Čim čuješ topot koraka u krošnjama balzamovog drveća, kreni u napad. To je znak da BOG pred tobom kreće u napad na filistejsku vojsku.«

²⁵ David je učinio kako mu je zapovjedio BOG. Progonio je i ubijao Filistejce od Gebe do Gezera.

Potpuna predanost Isusu

(Mt 10,37-38)

²⁵ Mnoštvo je naroda išlo za Isusom. On se okrenuo i rekao im: ²⁶ »Ako tko dođe k meni, a ne voli me više nego što voli oca i majku, ženu i djecu, braću i sestre, pa čak i vlastiti život, taj ne može biti moj učenik. ²⁷ Tko ne nosi svoj križ i ne ide za mnom, ne može biti moj učenik. ²⁸ Ako tko od vas želi sagraditi kulu, neće li najprije sjesti i izračunati troškove da vidi ima li dovoljno da dovrši gradnju? ²⁹ Inače, moglo bi se dogoditi da postavi temelje, a ne može dovršiti kulu. Tako će ga svi, koji to budu vidjeli, početi ismijavati i govoriti: ³⁰ ‘Ovaj je počeo graditi, ali nije mogao dovršiti.’

³¹ Ako neki kralj odlazi u rat protiv drugoga kralja, neće li prvo sjesti i razmisliti može li se sa svojih deset tisuća ljudi suprotstaviti onome koji ide na njega s dvadeset tisuća ljudi? ³² Ako to ne može, poslat će izaslanike i pitati za uvjete mira još dok je njegov neprijatelj daleko. ³³ Isto tako, dakle, nitko od vas tko se ne odrekne svega što posjeduje, ne može biti moj učenik.«

Sol svijetu

(Mt 5,13; Mk 9,50)

³⁴ »Sol je dobra. Ali ako izgubi svoj okus, što će joj ga vratiti? ³⁵ Nije više dobra ni za tlo ni za gnojivo, nego se baca.

Tko sluša, neka shvati!«