Old/New Testament

4 Sve što je Samuel govorio pročulo se po cijelome Izraelu.

Filistejci otimaju Kovčeg saveza

Kad su Izraelci krenuli u rat protiv Filistejaca, utaborili su se kod Eben Ezera, a Filistejci kod Afeka. ² Filistejci su se svrstali u bojne redove prema Izraelcima. Povela se žestoka bitka. Filistejci su tada porazili Izraelce i pobili četiri tisuće ljudi.

³ Kad se preostala izraelska vojska vratila u tabor, njihovi su ih starješine pitali: »Zašto je BOG dopustio da nas Filistejci danas poraze? Idemo vratiti Kovčeg saveza iz Šila, da bude uz nas i da nas spasi od neprijatelja.«

⁴ Vojska je poslala ljude u Šilo i oni su donijeli Kovčeg saveza BOGA Svevladara, koji sjedi na prijestolju među krilatim bićima, na poklopcu Kovčega. Dvojica su Elijevih sinova, Hofni i Pinhas, pratila Kovčeg saveza. ⁵ Kad je kovčeg BOŽJEGA saveza stigao u tabor, svi su se Izraelci počeli toliko glasno veseliti da se potreslo tlo.

⁶ Kako su i Filistejci čuli svu tu viku, zapitali su se: »Kakva je to vika u izraelskom taboru?«

A kad su doznali da je to kovčeg BOŽJEGA saveza stigao u tabor, ⁷ uplašili su se i pomislili: »Bogovi su stigli u njihov tabor! Jao, nama! Ovog dosad nije bilo! ⁸ Jao, nama! Tko će nas spasiti od tih moćnih bogova? To su bogovi koji su napali Egipćane svakakvim pošastima! ⁹ Budite hrabri, Filistejci! Budite pravi muškarci! Inače će vas Izraelci porobiti kao što ste vi njih! Budite muškarci i borite se!«

¹⁰ Filistejci su napali Izraelce i ponovo ih porazili. Izraelci su se razbježali svaki svojoj kući. Bio je to velik pokolj, trideset tisuća izraelskih pješaka palo je u tom boju. ¹¹ Oteli su Božji kovčeg, a Hofni i Pinhas, dvojica Elijevih sinova, poginuli su.

Elijeva smrt

¹² Jedan je Izraelac iz Benjaminovog plemena pobjegao s bojišta u Šilo, razderane odjeće i glave posute prašinom. ¹³ Baš kad je dolazio, svećenik Eli sjedio je kraj puta na svome stolcu i promatrao u iščekivanju. Strepio je zbog Božjeg kovčega. Kad je taj čovjek ušao u grad i ispričao što se sve dogodilo, cijeli je grad zakukao.

¹⁴ Eli je čuo viku pa je upitao: »Kakva je to graja?«

A taj čovjek dotrči do Elija i sve mu ispriča. ¹⁵ Eli je tada imao devedeset i osam godina. Vid mu je bio toliko slab da je jedva vidio. ¹⁶ Čovjek mu je rekao: »Stižem s bojišta. Danas sam pobjegao odande.«

Eli ga upita: »Kako je bilo, sinko?«

¹⁷ »Izrael se razbježao i pobjegao pred Filistejcima. Preostala je vojska pretrpjela težak poraz. Obojica su tvojih sinova mrtva, a Božji je kovčeg otet.«

¹⁸ Kad je ovaj spomenuo Božji kovčeg, Eli, star i težak, pao je unatrag sa stolca, pokraj vrata, slomio vrat i umro.

Eli je četrdeset godina bio sudac u Izraelu.

¹⁹ A Elijeva snaha, Pinhasova žena, bila je trudna i pred porođajem. Kad je čula da su oteli Božji kovčeg i da su joj svekar i muž mrtvi, zgrčila se od trudova i počela rađati. Izmučili su je jaki bolovi.

²⁰ Dok je umirala, tješile su je žene koje su joj pomagale: »Ne boj se, rodila si sina!«

No ona nije odgovarala, niti je pokazala da joj je stalo.

²¹ Djetetu je dala ime Ikabod^[a], što znači: »Slava je otišla iz Izraela«, a mislila je na oteti Božji kovčeg i smrt svog svekra i muža. ²² »Slava je otišla iz Izraela«, rekla je, »jer je otet Božji kovčeg.«

Božji kovčeg donosi nevolje Filistejcima

5 Kad su Filistejci oteli Božji kovčeg, prenijeli su ga iz Eben Ezera u Ašdod. ² Postavili su ga u hram boga Dagona i stavili pored Dagonovog kipa. ³ Sutradan, kad su stanovnici Ašdoda ustali, a ono—Dagon leži licem na zemlji pred Božjim kovčegom! Podigli su ga i vratili na njegovo mjesto. ⁴ Kad su ustali sljedećeg jutra, vidjeli su da je Dagon opet pao licem na zemlju pred Božjim kovčegom. Glava i ruke kipa bile su odlomljene i ležale su na pragu hrama. Ostao mu je samo trup. ⁵ Zato do današnjeg dana Dagonovi svećenici ne staju nogom na prag kad ulaze u Dagonov hram u Ašdodu.

⁶ BOG je potom i žestoko kaznio stanovnike Ašdoda i okolice. Učinio je da im rastu tumori i da štakori prekriju njihova polja^[b] pa se velik strah uvukao u narod.

⁷ Kad su stanovnici Ašdoda vidjeli što se sve događa, rekli su: »Kovčeg izraelskog Boga ne smije više ostati kod nas. On kažnjava i nas i našeg boga Dagona.«

⁸ Narod je sazvao filistejske vladare da ih pita: »Što da činimo s kovčegom izraelskog Boga?«

Odgovorili su: »Neka se kovčeg izraelskog boga premjesti u Gat.«

I tako su premjestili kovčeg izraelskog Boga. ⁹ No, čim su to učinili, BOG je kaznio i taj grad. To je i ondje izazvalo velik strah jer su i njihovim stanovnicima, od najmlađeg do najstarijeg, izrastali tumori. ¹⁰ Zatim su Božji kovčeg poslali u Ekron.

Ali, kad je Božji kovčeg stigao u Ekron, Ekronci su se pobunili i rekli: »Donijeli su nam kovčeg izraelskog Boga da unište i nas i naš narod!«

¹¹ Ekronci su sazvali filistejske vladare i rekli im: »Nosite odavde kovčeg izraelskog Boga! Neka se vrati na svoje mjesto prije nego što uništi i nas i naš narod!«

Smrtni je strah obuzeo cijeli grad budući da ih je Bog žestoko kažnjavao. ¹² Kod onih koji nisu umrli, izrasli su tumori, a zapomaganje iz grada čulo se do neba.

Filistejci vraćaju Kovčeg saveza

6 BOŽJI je kovčeg bio sedam mjeseci u filistejskoj zemlji, ² a onda su Filistejci sazvali svećenike i vračare pa ih pitali: »Što da učinimo s BOŽJIM kovčegom? Recite nam kako da ga vratimo na njegovo mjesto?«

³ Odgovorili su im: »Kad vraćate kovčeg izraelskog Boga, ne vraćajte ga bez ičega. Uz njega pošaljite i žrtveni dar za oproštenje. Tek tada ćete ozdraviti i znati zašto vas je njihov Bog kažnjavao.«

⁴ Oni su nato pitali: »A kakav žrtveni dar da pošaljemo?«

Odgovorili su im: »Budući da postoji petorica filistejskih vladara, pošaljite pet zlatnih tumora i pet zlatnih štakora jer je ista pošast pogodila i vas i vaše vladare. ⁵ Napravite likove tumora i likove štakora, koji haraju zemljom, pa dajte čast izraelskom Bogu. Možda će tada prestati kažnjavati i vas, i vaše bogove i vašu zemlju. ⁶ Nemojte biti tvrdoglavi kao što su to bili Egipćani i faraon. Kad ih je kaznio, nisu li pustili Izraelce?

⁷ Napravite nova kola, upregnite dvije krave, koje su se otelile ali još nisu nosile jaram. Krave upregnite, a njihovu telad vratite u staju. ⁸ Stavite zatim BOŽJI kovčeg na kola, a uz njega sanduk sa zlatnim predmetima koje dajete kao žrtveni dar za oproštenje. Sve to pošaljite na put. ⁹ Ali, držite kola na oku. Ako krenu prema svojoj zemlji, putem Bet Šemeša, znači da nam je BOG prouzročio ovu veliku nevolju. Ako ne krenu onamo, znat ćemo da nas nije on kaznio, nego nam se ovo događa slučajno.«

¹⁰ Tako su i učinili. Uzeli su dvije krave, koje su se tek otelile, upregnuli ih u kola, a njihovu telad zatvorili u staju. ¹¹ Na kola su stavili BOŽJI kovčeg i uz njega sanduk sa zlatnim likovima štakora i tumora. ¹² Krave su krenule ravno putem Bet Šemeša. Držale su se tog puta, nimalo ne skrećući, i stalno su mukale. Filistejski su vladari išli za njima sve do granice Bet Šemeša.

¹³ Stanovnici su Bet Šemeša upravo tada bili u polju i želi pšenicu. Kad su ugledali Kovčeg, obradovali su se i krenuli mu ususret. ¹⁴ A kola su stigla u polje Jošue iz Bet Šemeša i stala pored velikog kamena. Stanovnici su tada rascijepali kola, a krave prinijeli BOGU kao žrtvu paljenicu. ¹⁵ Leviti su skinuli BOŽJI kovčeg s kola, kao i sanduk koji je bio pored njega. Sve su to stavili na onaj veliki kamen.

Toga su dana stanovnici Bet Šemeša prinosili BOGU žrtve paljenice. ¹⁶ Petorica filistejskih vladara promatrali su što se ondje događalo pa su se istog dana vratili u Ekron.

¹⁷ Pet zlatnih tumora, koje su Filistejci poslali kao žrtveni dar za oproštenje, bili su za filistejske gradove: Ašdod, Gazu, Aškelon, Gat i Ekron. ¹⁸ Zlatnih je štakora bilo koliko i svih filistejskih utvrđenih gradova s okolnim selima, koji su pripadali petorici vladara. A onaj veliki kamen, na koji su položili BOŽJI kovčeg, i danas stoji kao spomen na te događaje na polju Jošue iz Bet Šemeša.

¹⁹ No BOG je ubio sedamdesetero stanovnika, jednu petinu^[c] grada Bet Šemeša, jer su gledali unutar BOŽJEG kovčega, a nisu bili svećenici^[d]. Narod je tugovao zbog toga što ih je BOG tako teško kaznio.

²⁰ Nakon toga, stanovnici su se Bet Šemeša pitali: »Tko može biti pred tako svetim BOGOM? I komu sad poslati ovaj Kovčeg?«

²¹ Potom su stanovnicima Kirjat Jearima poslali poruku: »Filistejci su vratili BOŽJI kovčeg. Dođite i odnesite ga k sebi.«

Isus šalje apostole

(Mt 10,5-15; Mk 6,7-13)

9 Isus je sazvao Dvanaestoricu pa im je dao moć i vlast nad svim zlim duhovima i da iscjeljuju od bolesti. ² Zatim ih je poslao da govore o Božjem kraljevstvu i ozdravljaju bolesne. ³ Rekao im je: »Ne uzimajte ništa sa sobom na put: ni štap, ni torbu, ni hranu, ni novac, ni dodatni ogrtač! ⁴ U koju god kuću uđete, u njoj i ostanite sve dok ne krenete dalje. ⁵ U kojem god gradu vas ne prime lijepo, otiđite odatle i otresite prašinu sa svojih stopala kao svjedočanstvo protiv njih.« ⁶ I oni su krenuli na put. Prolazili su kroz sva sela, posvuda propovijedali Radosnu vijest i iscjeljivali bolesnike.

Herodova zbunjenost

(Mt 14,1-12; Mk 6,14-29)

⁷ Kad je upravitelj Herod čuo za sve te događaje, bio je zbunjen jer su neki govorili da je Ivan uskrsnuo od mrtvih. ⁸ Drugi su govorili da se pojavio Ilija, a treći pak da je jedan od davnih proroka ustao od mrtvih. ⁹ A Herod je rekao: »Ja sam Ivanu odrubio glavu. Ali tko je ovaj o kojem toliko čujem?« I nastojao je vidjeti Isusa.

Isus hrani više od pet tisuća ljudi

(Mt 14,13-21; Mk 6,30-44; Iv 6,1-14)

¹⁰ Kad su se apostoli vratili, ispričali su Isusu sve što su učinili. On ih je zatim poveo sa sobom i povukao se u grad Betsaidu. ¹¹ No mnoštvo je doznalo za to i došlo za njim. On ih je primio i govorio im o Božjem kraljevstvu. Usput je ozdravljao sve kojima je trebalo izlječenje.

¹² Dan se počeo primicati kraju. Dvanaestorica su došla k njemu i rekla: »Raspusti mnoštvo da može otići u okolna sela i na imanja pronaći smještaj i hranu jer se nalazimo u zabačenom kraju!«

¹³ A on im je rekao: »Dajte im vi nešto za jelo!«

»Imamo samo pet kruhova i dvije ribe. Želiš li da odemo i kupimo hranu za sve te ljude?« odgovorili su. ¹⁴ Bilo je ondje otprilike pet tisuća muškaraca.

Tada je Isus rekao svojim učenicima: »Posjedajte ih u skupine po pedeset!«

¹⁵ Tako su i učinili i posjedali ljude. ¹⁶ Isus je uzeo pet kruhova i dvije ribe, pogledao prema nebu i zahvalio za hranu. Zatim je razlomio kruh i ribe te ih dao svojim učenicima da ih podijele ljudima. ¹⁷ Svi su jeli i nasitili se. I još su sakupili komade kruha i ribe koji su preostali—dvanaest punih košara.