Old/New Testament

David i Golijat

17 Filistejci su okupili svoje ratne postrojbe kod Soka, na području Jude. Utaborili su se pored Efes Damima, između Soka i Azeke, ² a Šaul i Izraelci skupili su se i utaborili u dolini Ela. Postrojili su se, spremni za bitku s Filistejcima. ³ Filistejci su bili na jednom brdu, a Izraelci na drugome, nasuprot njima. Dijelila ih je dolina.

⁴ Iz filistejskog je tabora istupio ratnik po imenu Golijat. Bio je iz Gata, visok preko tri metra^[a]. ⁵ Imao je na glavi brončanu kacigu. Bio je obučen u pločasti oklop od bronce, težak pedeset kilograma^[b]. ⁶ Na nogama je imao brončane štitnike, a na leđima mu je visjelo kratko, brončano koplje. ⁷ Držak je njegovog koplja bio dugačak kao tkalačko vratilo, a šiljak na vrhu težak šest kilograma^[c]. Pred njim je hodao njegov štitonoša.

⁸ Stao je i povikao prema izraelskim jedinicama: »Zašto ste se postrojili za bitku? Ja sam Filistejac, a vi ste Šaulovi ljudi. Odaberite, dakle, jednog od vas pa neka se dođe boriti sa mnom. ⁹ Ako me nadjača i ubije, bit ćemo vaši robovi. Ali, ako ja ubijem njega, vi ćete postati naši robovi i služiti nam.«

¹⁰ Filistejac je rekao: »Danas izazivam izraelsku vojsku! Pošaljite mi čovjeka da se bori sa mnom.«

¹¹ Kad su Šaul i Izraelci čuli što govori Filistejac, bili su obeshrabreni i jako uplašeni.

^12 [d] David je bio sin Jišaja, Efratovca iz Betlehema u Judi. Jišaj je imao osmoricu sinova. U Šaulovo vrijeme, bio je već jako star. ¹³ Trojica najstarijih Jišajevih sinova otišla su sa Šaulom u rat. Prvorođeni je sin bio Eliab, drugi Abinadab, a treći Šama. ¹⁴ David je bio najmlađi sin. Trojica najstarijih sinova bili su u Šaulovoj vojsci, ¹⁵ a David je povremeno odlazio od Šaula i brinuo se za očeve ovce u Betlehemu.

¹⁶ Četrdeset dana, svakog jutra i večeri, Filistejac je izlazio pred Izraelce i izazivao ih.

¹⁷ Jišaj je rekao svome sinu Davidu: »Uzmi za svoju braću ovu košaru^[e] prženog žita i ovih deset kruhova. Odnesi im to brzo u vojni tabor. ¹⁸ Uzmi i ovih deset sireva za zapovjednika njihove postrojbe. Vidi kako su ti braća. Donesi mi od njih nešto po čemu ću znati da su dobro. ¹⁹ Oni su sa Šaulom i svim ostalim Izraelcima u dolini Ela. Bore se protiv Filistejaca.«

²⁰ David je ustao rano ujutro. Ostavio je ovce na brigu drugom pastiru. Natovario je hranu i krenuo, kao što mu je Jišaj bio naredio. Stigao je u tabor baš kad je vojska izlazila na borbene položaje uz ratni poklič. ²¹ Izraelci i Filistejci rasporedili su se u bojne redove, jedni nasuprot drugih. ²² David je ostavio onu hranu čuvaru zaliha i otrčao do bojnih redova pozdraviti braću. ²³ Dok je s njima razgovarao, ratnik Golijat, Filistejac iz Gata, izašao je iz bojnih redova i viknuo isto što i prije, pa ga je čuo i David. ²⁴ Kad su Izraelci ugledali Golijata, pobjegli su pred njim u silnom strahu.

²⁵ Govorili su: »Jeste li vidjeli tog čovjeka? On radi ruglo od Izraela. Kralj će dati veliko bogatstvo onome tko ga ubije. I još će mu dati svoju kćer za ženu. I još će njegovu obitelj osloboditi plaćanja poreza u Izraelu.«

²⁶ David je upitao ljude koji su stajali blizu njega: »Što će dobiti onaj tko ubije Filistejca i skine ovu sramotu s Izraela? Tko je taj neobrezani^[f] Filistejac da se ruga vojsci živoga Boga?«

²⁷ Izraelski su vojnici rekli Davidu za nagradu koja će pripasti onome tko ubije Golijata.

²⁸ Kad je Eliab, Davidov najstariji brat, čuo da on razgovara s vojnicima, razljutio se na Davida i upitao ga: »Zašto si došao ovdje i kome si ostavio ono malo ovaca u pustinji? Poznata mi je tvoja uobraženost i tvoje zle nakane. Došao si samo da bi gledao bitku.«

²⁹ »Što sam sad učinio?« upitao je David. »Zar ne smijem niti razgovarati?«

³⁰ Zatim se okrenuo nekom drugome i raspitivao se kao i prije, a vojnici su mu odgovarali kao i prije.

³¹ Kad se pročulo što David govori i kad su to prenijeli Šaulu, on je poslao po njega.

³² David je rekao Šaulu: »Neka nitko ne bude obeshrabren zbog tog Filistejca. Ja ću se boriti s njim.«

³³ Šaul je odgovorio: »Nisi ti u stanju boriti se protiv tog Filistejca. Ti si još dječak, a on je ratnik od svoje mladosti.«

³⁴ No David je rekao Šaulu: »Ja, tvoj sluga, čuvam ovce svog oca. Kad lav ili medvjed dođe i odnese neku ovcu iz stada, ³⁵ ja potrčim za njim, udarim ga i istrgnem mu ovcu iz ralja. A ako nasrne na mene, uhvatim ga za grivu, udarim i ubijem. ³⁶ Ubio sam već i lava i medvjeda. Ovaj neobrezani Filistejac proći će kao jedan od njih jer se rugao vojskama živoga Boga. ³⁷ BOG, koji me izbavio iz lavljih i medvjeđih šapa, izbavit će me iz šaka ovog Filistejca.«

Nato je Šaul rekao Davidu: »Idi i neka BOG bude s tobom.«

³⁸ Šaul je zatim odjenuo Davida u svoju bojnu opremu. Na glavu mu je stavio brončanu kacigu, a na tijelo oklop. ³⁹ David je pripasao mač za oklop i pokušao se kretati, ali nije bio navikao na takvu opremu.

»Ne mogu se u tome kretati«, rekao je Šaulu, »jer nisam navikao.«

I sve je skinuo.

⁴⁰ Zatim je uzeo u ruku svoj štap, izabrao pet oblih kamenova iz potoka, stavio ih u svoju pastirsku torbu pa s praćkom u ruci krenuo prema Filistejcu.

⁴¹ Filistejac se primicao sve bliže Davidu, a njegov je štitonoša išao pred njim. ⁴² Kad je Filistejac bolje pogledao Davida, prezreo ga je. Vidio je da je on još samo dječak, rumen i ljepuškast.

⁴³ »Zar sam ja pas«, rekao je on Davidu, »kad na mene ideš štapom?«

Zatim je prokleo Davida zazivajući svoje bogove. ⁴⁴ Rekao je: »Samo dođi. Dat ću tvoje meso pticama i zvijerima.«

⁴⁵ No David je rekao Filistejcu: »Ti na mene ideš mačem, kopljem i sulicom^[g], a ja na tebe idem u ime BOGA Svevladara, Boga Izraelovih vojski, kojeg si vrijeđao. ⁴⁶ Danas će te BOG predati meni, a ja ću te oboriti i odrubiti ti glavu. Danas ću leševe filistejskih vojnika dati pticama i zvijerima pa će sva zemlja znati da u Izraelu postoji Bog. ⁴⁷ I svi ovdje okupljeni znat će da BOG ne spašava mačem ili kopljem. Jer, bitka je BOŽJA i on će vas predati u naše ruke.«

⁴⁸ Dok se Filistejac primicao da ga napadne, David brzo potrča prema bojištu da napadne njega. ⁴⁹ Posegnu rukom u torbu, izvadi jedan kamen pa ga odapne iz praćke i pogodi Filistejca u čelo. Kamen mu se zari u čelo i on padne na zemlju, licem prema dolje. ⁵⁰ Tako je David praćkom i kamenom svladao Filistejca—bez mača u ruci oborio ga je i ubio.

⁵¹ David je dotrčao do Filistejca, nadnio se nad njega, izvukao mu mač iz korica pa ga dokrajčio odrubivši mu glavu.

Kad su Filistejci vidjeli da je njihov junak mrtav, pobjegli su. ⁵² Vojnici Izraela i Jude pojurili su naprijed uz bojni poklič. Progonili su Filistejce sve do Gata i do gradskih vrata Ekrona. Tijela Filistejaca ležala su duž puta koji vodi u Šaaraim, sve do Gata i Ekrona. ⁵³ Nakon potjere za Filistejcima, Izraelci su se vratili u njihov tabor i opljačkali ga.

⁵⁴ David je uzeo Filistejčevu glavu i odnio je u Jeruzalem, a Golijatovo je bojno oružje zadržao za sebe.

⁵⁵ Kad je Šaul vidio Davida kako ide na Filistejca, upitao je Abnera, glavnog zapovjednika vojske: »Abnere, čiji sin je taj mladić?«

Abner je odgovorio: »Kunem ti se kralju da ne znam.«

⁵⁶ A kralj je rekao: »Raspitaj se čiji je sin taj mladić.«

⁵⁷ Tek što se David vratio nakon što je ubio Filistejca, Abner ga je odveo pred Šaula. U ruci je još uvijek držao Filistejčevu glavu.

⁵⁸ »Čiji si ti sin, mladiću?« upitao ga je Šaul.

A David je odgovorio: »Ja sam sin tvog sluge Jišaja iz Betlehema.«

David i Jonatan postaju prijatelji

18 Nakon Davidovog razgovora sa Šaulom, Jonatan je osjetio snažnu povezanost s Davidom^[h]. Zavolio ga je kao samoga sebe. ² Od toga je dana Šaul držao Davida pokraj sebe i nije ga puštao da se vrati u očevu kuću. ³ A Jonatan je sklopio savez s Davidom jer ga je volio kao samoga sebe. ⁴ Skinuo je cijelu svoju ratnu opremu i dao je Davidu, dao mu je svoj oklop, mač, lûk i pojas.

Šaul ljubomoran na Davida

⁵ Šaul je svuda slao Davida, a on je uspješno izvršavao svaki zadatak. Stoga mu je dao da zapovijeda vojskom. Sav je narod volio Davida, čak i Šaulove sluge.

⁶ Kad su se vojnici vraćali kući iz bitke s Filistejcima, u svim su ih izraelskim gradovima dočekivale žene. Radosno su pjevale i plesale, uz svirku tamburina i lira. ⁷ Slavile su i pjevale:

⁸ Šaulu se nije svidjela pjesma i jako se razljutio.

»Davidu su pripisale desetke tisuća«, mislio je, »a meni samo tisuće. Još malo pa će mu dati i kraljevstvo!«^[i]

⁹ Od toga je dana Šaul sumnjičavo promatrao Davida.

Šaul strahuje od Davida

¹⁰ Sljedećeg je dana Šaula obuzeo zao duh poslan od Boga. Šaul je ludovao po kući, a David je kao i obično svirao harfu. Šaul je u ruci držao koplje. ¹¹ Bacio je koplje dva puta, misleći: »Pribit ću Davida za zid.«

No David se oba puta izmaknuo.

¹² BOG je napustio Šaula, a bio je uz Davida. Zato se Šaul bojao Davida. ¹³ Udaljio ga je od sebe. Postavio ga je za zapovjednika nad postrojbom od tisuću vojnika pa je David odlazio i vraćao se sa svojim ljudima iz ratnih pohoda. ¹⁴ U svemu je bio uspješan jer je BOG bio uz njega. ¹⁵ Šaul je vidio njegov uspjeh i sve je više strahovao od njega. ¹⁶ No cijeli Izrael i Juda voljeli su Davida jer ih je vodio u ratnim pohodima.

Šaul nudi svoju kćer Davidu za ženu

¹⁷ Tada je Šaul rekao Davidu: »Dat ću ti svoju stariju kćer Merabu za ženu. Bit ćeš mi poput sina. Iskaži se kao hrabar ratnik i vodi BOŽJE bitke.«

No u sebi je mislio: »Ne trebam ja dići ruku na njega. Neka to učine Filistejci.«

¹⁸ A David je odgovorio Šaulu: »Tko sam ja? Što predstavlja moja obitelj i rod moga oca u Izraelu, da bih postao kraljev zet?«

¹⁹ Međutim, kad je došlo vrijeme da se Šaulova kći Meraba uda za Davida, Šaul ju je ipak dao za ženu Adrielu iz Mehole.

²⁰ No Davida je voljela Šaulova kći Mikala. Ljudi su to rekli Šaulu, a njemu je bilo drago.

²¹ »Dat ću mu Mikalu za ženu«, mislio je Šaul. »Upotrijebit ću je kao zamku za njega, a onda će ga Filistejci ubiti«.

Tako je Šaul drugi put rekao Davidu: »Postani moj zet.«

²² Zapovjedio je svojim slugama: »Razgovarajte nasamo s Davidom. Recite mu da je drag kralju i svim njegovim službenicima te da bi sada trebao postati kraljevim zetom.«

²³ Tako su Šaulovi sluge razgovarali s Davidom. No on je odgovarao: »Zar mislite da je mala stvar postati kraljevim zetom? Ta ja sam samo neugledni siromah.«

²⁴ Sluge su prenijeli Šaulu sve što je David govorio. ²⁵ No Šaul je tada rekao: »Recite Davidu da kralj ne traži ništa za svoju kćer osim sto filistejskih kožica^[j]. Kralj se želi osvetiti svojim neprijateljima.«

Šaul se, naime, nadao da će Filistejci ubiti Davida.

²⁶ Sluge su Davidu prenijeli kraljeve riječi. Bilo mu je drago što će postati kraljev zet. I prije zadanog roka ²⁷ David je sa svojim ljudima krenuo u borbu. Ubio je dvjesto^[k] Filistejaca i donio njihove kožice kralju, kako bi mogao postati kraljevim zetom. Šaul mu je dao svoju kćer Mikalu za ženu.

²⁸ Šaul je sad znao da je BOG uz Davida. Uvidio je i to da ga njegova kći Mikala voli. ²⁹ No bojao ga se još više. Stalno je bio protiv njega. ³⁰ Filistejski su zapovjednici nastavili ratovati protiv Izraelaca, ali ih je David svaki put pobijedio. Bio je uspješniji od svih Šaulovih zapovjednika. I tako je postao slavan.

Isus poučava o molitvi

(Mt 6,9-15)

11 Jednom je Isus molio na nekome mjestu. Kad je završio s molitvom, jedan od učenika mu je rekao: »Gospodine, nauči nas kako moliti! I Ivan je naučio svoje učenike.«

² Stoga, Isus im je rekao: »Kad molite, ovako molite:

Snaga molitve

(Mt 7,7-11)

⁵ Zatim im je rekao: »Uzmimo da netko od vas ima prijatelja koji dođe k njemu usred noći i kaže: ‘Prijatelju, daj mi tri kruha! ⁶ Svratio mi je jedan prijatelj, a ja mu nemam što ponuditi.’ ⁷ A čovjek mu iznutra odgovori: ‘Nemoj me gnjaviti! Vrata su već zaključana. Djeca i ja smo u krevetu. Ne mogu ustati da ti išta dam.’ ⁸ Kažem vam, ako taj čovjek i ne ustane zbog prijateljstva i dâ vam što tražite, ustat će zbog vaše upornosti i dati vam koliko vam je potrebno. ⁹ I zato vam kažem: molite i dat će vam se! Tražite i naći ćete! Kucajte i otvorit će vam se! ¹⁰ Jer, svatko tko moli—prima, tko traži—nalazi, a tko kuca—otvara mu se. ¹¹ Ima li tko od vas sina? Što bi otac učinio kad bi ga sin zamolio ribu? Bi li mu dao zmiju? ¹² A ako bi ga sin zamolio jaje, bi li mu otac dao škorpiona? ¹³ Znači, ako vi, zli kakvi jeste, znate davati dobre darove svojoj djeci, to više nebeski Otac daje Svetog Duha onima koji ga mole.«

Isusova moć je od Boga

(Mt 12,22-30; Mk 3,20-27)

¹⁴ Jednom je Isus istjerivao zloga duha iz nijemog čovjeka. Čim je zao duh izašao, čovjek je progovorio. Ljudi su ostali zadivljeni. ¹⁵ No neki su rekli: »On istjeruje zle duhove uz pomoć Sotone^[a], vladara zlih duhova.«

¹⁶ Drugi su ga opet željeli iskušati i zatražili su od njega znak s Neba. ¹⁷ Ali Isus je znao što misle pa im je rekao: »Svako će kraljevstvo, koje je podijeljeno unutar sebe, propasti. I podijeljena će se obitelj raspasti. ¹⁸ Ako je Sotona podijeljen u sebi, kako se njegovo kraljevstvo može održati? Vi kažete da ja istjerujem zle duhove uz pomoć Sotone. ¹⁹ No ako ja istjerujem zle duhove uz njegovu pomoć, uz čiju ih pomoć istjeruju vaši učenici? Tako oni sami dokazuju da imate krivo. ²⁰ Ipak, ako ja Božjom silom istjerujem zle duhove, onda je jasno da je Božje kraljevstvo stiglo k vama.

²¹ Dok snažan čovjek, potpuno naoružan, čuva svoju kuću, njegov je imetak siguran. ²² Ali ako ga tko jači od njega napadne i svlada, oduzet će mu oružje u koje se uzdao, a plijen će razdijeliti.

²³ Tko nije uz mene, taj je protiv mene. A onaj tko je sa mnom, ne skuplja, taj rasipa.«

Povratak zlih duhova

(Mt 12,43-45)

²⁴ »Kad nečisti duh izađe iz čovjeka, luta bezvodnim predjelima tražeći mir. A kad ga ne nađe, kaže: ‘Vratit ću se kući iz koje sam otišao.’ ²⁵ Vrati se i nađe kuću pometenu i uređenu. ²⁶ Onda ode i dovede sedam zlih duhova, još gorih od sebe, i svi uđu u čovjeka i tamo se nastane. Tako čovjekovo konačno stanje postane gore od prijašnjega.«

Blagoslovljeni ljudi

²⁷ Dok je Isus ovako govorio, javila se neka žena iz gomile i rekla mu: »Blagoslovljena utroba majke koja te nosila i prsa koja su te dojila!«

²⁸ A on joj je odvratio: »Blagoslovljeniji su oni koji slušaju Božje učenje i izvršavaju ga!«